Austrija podigla lestvicu: Ambiciozni ciljevi za smanjenje zagađenja

Međutim, postizanje ovih ciljeva zahtevaće jače usklađivanje između mehanizama sprovođenja i raspoloživih resursa, pokazuje novi izveštaj Međunarodne agencije za energiju (IEA).

Pregled energetske politike IEA pokazuje da Austrija ulazi u sledeću fazu svoje energetske tranzicije sa nekim značajnim prednostima.

Već ima veći udeo obnovljivih izvora energije u svom elektroenergetskom miksu nego bilo koja druga zemlja u Evropskoj uniji – uz podršku velikih hidroelektrana koje čine oko 60 odsto proizvodnje električne energije i značajnog kapaciteta za skladištenje. Austrija je takođe lider u razvoju integrisanog plana za infrastrukturu za električnu energiju, gas, vodonik i skladištenje.

Izveštaj IEA pokazuje da se napori Austrije da ojača energetsku bezbednost i smanji emisije izuzetno pojačavaju. Takođe ističe veliku promenu u poziciji ove zemlje u pogledu energetske bezbednosti od 2022. godine. Pre toga, Austrija je uvozila 80 odsto svog prirodnog gasa iz Rusije. Od tada je zemlja diverzifikovala snabdevanje, povećala svoje strateške rezerve gasa, ojačala otpornost infrastrukture i smanjila ranjivost tržišta na spoljne šokove.

Tekuće reforme tržišta imaju za cilj dalje poboljšanje energetske bezbednosti Austrije ubrzavanjem elektrifikacije i optimizacijom mrežne infrastrukture kako bi se poboljšala fleksibilnost i podržala dugoročna otpornost.

Izveštaj takođe ističe snažnu poziciju Austrije u inovacijama. Javna potrošnja na istraživanje i razvoj premašila je 3,3 odsto BDP-a u 2024. godini, što je rekordno visok nivo, a javna potrošnja na istraživanje i razvoj u oblasti energetike premašila je 400 miliona evra. Ova zemlja može da se oslanja na svoju inovativnu bazu, kako bi ojačala svoju industrijsku konkurentnost i razvila rešenja za sektore u kojima je emisije najteže smanjiti – kao što su vodonik, hvatanje, korišćenje i skladištenje ugljenika, energetska efikasnost i elektrifikacija.

Pregled IEA pokazuje da je brza ekspanzija solarne fotonaponske energije u Austriji pomogla u diverzifikaciji snabdevanja električnom energijom, ali da je brže raspoređivanje energije vetra sada neophodno za podršku pouzdanosti sistema, zadovoljavanje sezonske potražnje i omogućavanje Austriji da dostigne svoj cilj obnovljive električne energije za 2030. godinu.

Izveštaj preporučuje pojednostavljenje procesa izdavanja dozvola, poboljšanje koordinacije među nivoima vlasti i jačanje planiranja za sistemsko prilagođavanje primene obnovljivih izvora energije.

Austrija ispred evropskog proseka

Sličan okvir kao Austrija ima i Evropska unija u celini, ali sa nešto sporijim tempom: EU cilja klimatsku neutralnost do 2050. godine, uz međucilj smanjenja emisija od oko 90 odsto do 2040, pokazuje izveštaj Evropske komisije.

Na osnovu toga može se zaključiti da Austrija zapravo ide ispred evropskog proseka.

Među zemljama koje su najbliže Austriji po ambiciji izdvajaju se Finska – koja cilja klimatsku neutralnost već oko 2035. (jedan od najranijih rokova u svetu), Danska – sa vrlo agresivnim smanjenjem emisija i snažnim prelaskom na obnovljive izvore u elektroenergetici, Švedska – koja cilja klimatsku neutralnost do 2045. i već ima veoma “čistu” proizvodnju struje, i Nemačka – koja cilja net-zero do 2045, ali sa većim izazovima zbog veličine sistema.