Austrija podigla lestvicu: Ambiciozni ciljevi za smanjenje zagađenja

Međutim, postizanje ovih ciljeva zahtevaće jače usklađivanje između mehanizama sprovođenja i raspoloživih resursa, pokazuje novi izve&scaron;taj Međunarodne agencije za energiju (IEA).Pregled energetske politike IEA pokazuje da Austrija ulazi u sledeću fazu svoje energetske tranzicije sa nekim značajnim prednostima.Već ima veći udeo obnovljivih izvora energije u svom elektroenergetskom miksu nego bilo koja druga zemlja u Evropskoj uniji &ndash; uz podr&scaron;ku velikih hidroelektrana koje čine oko 60 odsto proizvodnje električne energije i značajnog kapaciteta za skladi&scaron;tenje. Austrija je takođe lider u razvoju integrisanog plana za infrastrukturu za električnu energiju, gas, vodonik i skladi&scaron;tenje.Izve&scaron;taj IEA pokazuje da se napori Austrije da ojača energetsku bezbednost i smanji emisije izuzetno pojačavaju. Takođe ističe veliku promenu u poziciji ove zemlje u pogledu energetske bezbednosti od 2022. godine. Pre toga, Austrija je uvozila 80 odsto svog prirodnog gasa iz Rusije. Od tada je zemlja diverzifikovala snabdevanje, povećala svoje strate&scaron;ke rezerve gasa, ojačala otpornost infrastrukture i smanjila ranjivost trži&scaron;ta na spoljne &scaron;okove.Tekuće reforme trži&scaron;ta imaju za cilj dalje pobolj&scaron;anje energetske bezbednosti Austrije ubrzavanjem elektrifikacije i optimizacijom mrežne infrastrukture kako bi se pobolj&scaron;ala fleksibilnost i podržala dugoročna otpornost.Izve&scaron;taj takođe ističe snažnu poziciju Austrije u inovacijama. Javna potro&scaron;nja na istraživanje i razvoj prema&scaron;ila je 3,3 odsto BDP-a u 2024. godini, &scaron;to je rekordno visok nivo, a javna potro&scaron;nja na istraživanje i razvoj u oblasti energetike prema&scaron;ila je 400 miliona evra. Ova zemlja može da se oslanja na svoju inovativnu bazu, kako bi ojačala svoju industrijsku konkurentnost i razvila re&scaron;enja za sektore u kojima je emisije najteže smanjiti &ndash; kao &scaron;to su vodonik, hvatanje, kori&scaron;ćenje i skladi&scaron;tenje ugljenika, energetska efikasnost i elektrifikacija.Pregled IEA pokazuje da je brza ekspanzija solarne fotonaponske energije u Austriji pomogla u diverzifikaciji snabdevanja električnom energijom, ali da je brže raspoređivanje energije vetra sada neophodno za podr&scaron;ku pouzdanosti sistema, zadovoljavanje sezonske potražnje i omogućavanje Austriji da dostigne svoj cilj obnovljive električne energije za 2030. godinu.Izve&scaron;taj preporučuje pojednostavljenje procesa izdavanja dozvola, pobolj&scaron;anje koordinacije među nivoima vlasti i jačanje planiranja za sistemsko prilagođavanje primene obnovljivih izvora energije.Austrija ispred evropskog prosekaSličan okvir kao Austrija ima i Evropska unija u celini, ali sa ne&scaron;to sporijim tempom: EU cilja klimatsku neutralnost do 2050. godine, uz međucilj smanjenja emisija od oko 90 odsto do 2040, pokazuje izve&scaron;taj Evropske komisije.Na osnovu toga može se zaključiti da Austrija zapravo ide ispred evropskog proseka.Među zemljama koje su najbliže Austriji po ambiciji izdvajaju se Finska &ndash; koja cilja klimatsku neutralnost već oko 2035. (jedan od najranijih rokova u svetu), Danska &ndash; sa vrlo agresivnim smanjenjem emisija i snažnim prelaskom na obnovljive izvore u elektroenergetici, &Scaron;vedska &ndash; koja cilja klimatsku neutralnost do 2045. i već ima veoma &ldquo;čistu&rdquo; proizvodnju struje, i Nemačka &ndash; koja cilja net-zero do 2045, ali sa većim izazovima zbog veličine sistema.

Austrija podigla lestvicu: Ambiciozni ciljevi za smanjenje zagađenja

0 Komentari