Strahovi su realni: Konkretni razlozi zbog čega rat sa Iranom udara po džepu

Rat sa Iranom je složen, ali razlog zašto sukob na Bliskom istoku utiče na finansijsko stanje svodi se na tri činjenice. Cene nafte će ostati visoke dok se Ormuski moreuz ponovo ne otvori. Što rat duže traje, to će cene više rasti. Dugotrajan sukob, piše CNN . 

Postoji samo jedna stvar koja zanima tržište nafte: ponovno otvaranje Ormuskog moreuza. Sve ostalo je sporedno.

U četvrtak, dan nakon što su 32 države objavile da će na tržište pustiti rekordnih 400 miliona barela nafte, cena nafte je ponovo porasla iznad 100 dolara po barelu. Pre toga je ostajala ispod tog nivoa otkako je predsednik SAD Donald Tramp u ponedeljak rekao da će rat uskoro završiti.

Ta procena sada deluje previše optimistično.

Andre M Chang/ZUMA Press Wire / Shutterstock Editorial / Profimedia

Iran i dalje kontroliše moreuz, uski pomorski prolaz kroz koji prolazi oko 20 odsto svetske nafte. U prvoj javnoj poruci otkako je preuzeo funkciju, novi iranski vrhovni vođa Modžtaba Hamnei rekao je u četvrtak da će Ormuski moreuz ostati zatvoren kao "sredstvo pritiska".

Američki ministar energetike Kris Rajt rekao je za CNBC da će proći nekoliko nedelja pre nego što američka mornarica bude mogla da počne da prati tankere sa naftom kroz moreuz.

Dok međunarodni tankeri ostaju blokirani u Persijskom zalivu, Iran nema taj problem – njegova nafta i dalje prolazi kroz moreuz jer su iranski brodovi jedini koji trenutno mogu da plove tim putem. To znači da Iran može da sačeka razvoj događaja bez većeg gubitka prihoda od nafte, dok se njegovi protivnici suočavaju sa mogućim velikim ekonomskim poremećajima.

Čak i ako bi rat danas prestao, bilo bi potrebno između jednog i tri meseca da se moreuz ponovo u potpunosti osposobi za rad, rekao je Homajun Falakšahi, glavni analitičar za tržište sirove nafte u kompaniji Kpler.

Biće potrebno vreme da se uklone stotine brodova koji čekaju prolaz, kao i da veliki proizvođači nafte poprave oštećena postrojenja, povećaju proizvodnju i ponovo pokrenu isporuke.

Trajanje rata je ključno

Što sukob duže traje, navodi dalje CNN, to će cene više rasti. Jednostavno. Cena nafte mogla bi da poraste i na 150 dolara po barelu ako se moreuz ne otvori, smatra Džej Hetfild, direktor kompanije Infrastructure Capital Advisors.

Kako cena nafte raste, cena benzina približava se nivou od 4 dolara po galonu (Galon - 3,785 litara), što će direktno pogoditi vozače na pumpama.

Dizel bi mogao da dostigne i 5 dolara po galonu. Transportne kompanije koje prevoze robu koju kupujete počeće da uvode dodatne naknade za gorivo. Neke, uključujući FedEx, već su to učinile.

Kompanije verovatno neće same snositi te troškove – već su morale da se nose sa Trampovim carinama, a malo je volje za dodatnim smanjenjem profita. JPMorgan procenjuje da će potrošači ove godine snositi oko 80 odsto troškova carina.

Prvo će poskupeti kvarljiva roba – mlečni proizvodi, voće, povrće i riba. Sledeće bi mogle da poskupe avionske karte. Na kraju, ako cene goriva ostanu visoke, poskupeće i mnogi proizvodi koji se transportuju kamionima, avionima ili brodovima.

• Nije samo nafta na udaru: Pala proizvodnja ključnog metala zbog krize u moreuzu
• Cene benzina u Americi skočile 24 odsto
• Jednom smrkne, drugom svane: Dok Ormuski moreuz guši rat, Panamski kanal ubire plodove
• Stručnjaci upozoravaju: "Puštanje nafte iz rezervi samo kratkoročno rešenje"

Strahovi za ekonomiju su realni

Američka ekonomija je i dalje stabilna, ali već neko vreme pokazuje znakove slabosti: od maja prošle godine izgubljeno je oko 19.000 radnih mesta.

Veliki šokovi na tržištu nafte gotovo uvek dovode do pada ekonomske aktivnosti. Primeri su naftna kriza 1973. godine, šok cena nafte tokom Zalivskog rata 1990. i globalna finansijska kriza 2008.

Dugotrajan skok cena mogao bi da podstakne kompanije na otpuštanja, obori berze i smanji potrošnju građana, koja čini oko dve trećine američke ekonomske aktivnosti.

Kada je cena nafte poslednji put naglo porasla - nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022.- američko tržište rada je bilo veoma snažno. Ovoga puta to nije slučaj. Kompanije su već zabrinute zbog carina i razvoja veštačke inteligencije, a sada se suočavaju i sa novim šokom cena.

Zbog toga su ekonomisti Goldman Sachsa ove nedelje povećali prognoze inflacije i nezaposlenosti, kao i procenu rizika od recesije ove godine na 25 odsto, u odnosu na ranijih 20 odsto.