Skratili radnu nedelju: Zaposleni dobijaju, ali poslodavci upozoravaju

Sve je više studija koje ukazuju na dobrobiti skraćivanja radnog vremena za zaposlene i sve više organizacija i kompanija u Evropskoj uniji na različite načine eksperimentiše sa ovom idejom, ali udruženja poslodavaca sve konkretnije upozoravaju da kraće radno vreme za istu platu jednostavno nije realno.

Kraći rad nosi niži stres i bolji san

U šest meseci devet švedskih organizacija i dve norveške, sa ukupno oko 300 učesnika, učestvovale su u globalnom eksperimentu. Glavno pitanje bilo je može li se zadržati 100 odsto produktivnosti i stvaranja vrednosti uz 80 odsto radnog vremena, uz istu platu.

Nakon perioda prilagođavanja, učesnici su prijavili osetno niži stres i bolji san. Prosečan nivo stresa pao je za gotovo petinu, dok je prosečno trajanje sna poraslo za oko 24 minuta. Udeo zaposlenih koji navode da nemaju problema sa spavanjem takođe se povećao, kao i onih koji ne osećaju anksioznost, sa 46,5% na 64,6%.

Poboljšane su i procene mentalnog i fizičkog zdravlja. Povećano je i subjektivno zadovoljstvo sopstvenim životom, zadovoljstvo vremenom za aktivnosti u slobodno vreme, kao i energija za porodicu i prijatelje. Sve to bez negativnog uticaja na ekonomski rezultat, u poređenju sa istim periodom godinu dana ranije.

Zanimljivo je da se istovremeno poboljšala i percepcija produktivnosti: učesnici su sopstvenu produktivnost ocenili višom nego ranije, a rasla je i procenjena radna sposobnost. Ključna poruka istraživanja jeste da skraćenje radne nedelje nije značilo "obaviti isti posao u manje vremena" pod većim pritiskom, intenzitet rada, barem prema izjavama zaposlenih, nije rastao.

Rezanje pseudo-poslova i kraći sastanci

Neki poslodavci izneli su i sopstvene operativne pokazatelje, koji se nisu pogoršali, bili su stabilni ili bolji, a u nekoliko radnih organizacija zabeležen je i pad bolovanja. Ipak, autori studije upozoravaju da su podaci neujednačeni i da se ne može tvrditi da je kraća radna nedelja direktan uzrok svih pozitivnih pomaka.

Šta je, onda, presudilo? Prema studiji, uspeh je najčešće dolazio iz "čišćenja" načina rada: rezanja pseudo-poslova, kraćih, ređih i efikasnijih sastanaka, ostavljanja vremena za fokus na radne zadatke, jasnijih pravila dostupnosti i komunikacionih kanala, kao i redovnih kratkih retrospektiva.

Studiju je za dnevni list Sydsvenskan prokomentarisao Sven-Olov Daunfeldt, glavni ekonomista Svenskt Naringsliva, krovnog udruženja švedskih poslodavaca. Bio je veoma kritičan i izneo je niz konkretnih podataka, argumenata i primera o tome zašto univerzalno skraćivanje radnog vremena trenutno nije realno.

"Svih 11 kompanija koje su dobrovoljno učestvovale u studiji verovatno u tome vide nešto pozitivno, ali to nam ne govori ništa o svim ostalim kompanijama, na primer onima koje smatraju da kraće radno vreme nije dobro za njihovo poslovanje. One se, naravno, ne bi dobrovoljno uključile u ovakav eksperiment", rekao je Daunfeldt i nastavio:

"Studija se u velikoj meri zasniva na subjektivnim doživljajima učesnika. Ako vam neko kaže da ćete raditi samo četiri dana umesto pet i pritom zadržati istu platu, naravno da će u takvoj anketi svi reći da se osećaju bolje".

• Sindikati dižu uzbunu: Država uvodi ekstremno radno vreme, radni dan od 13 sati
• Novi zakon o radnom vremenu: Menja se pravilo osam sati rada
• Slovenija uvodi revoluciju u radu – ovo bi moglo da se primeni i u Srbiji: Šta je 80–90–100
• Grčka uvodi dobrovoljni 13-časovni radni dan

Poslodavci upozoravaju na visoke troškove

Prema procenama Svenskt Näringsliva, skraćivanje radne nedelje sa 40 na 35 sati koštalo bi Švedsku oko 50 milijardi evra godišnje, a Daunfeldt tvrdi da podaci OECD-a pokazuju da se efektivno ionako ne radi više od 27 sati nedeljno. Osim toga, porez na dohodak morao bi da se poveća za četiri odsto.

"Nemamo ništa protiv toga da kompanije dobrovoljno skrate radno vreme, ali protivimo se zakonski propisanom skraćenju radnog vremena uz zadržavanje plate. Neka zanimanja su već i sada deficitarna. Ako policajci budu radili četiri dana umesto pet, biće nam potrebno još više policajaca", objasnio je Daunfeldt.

Glavni ekonomista Svenskt Naringsliva potom je raspravu skrenuo u ideološko-političku sferu: "Sindikati i drugi levo orijentisani akteri insistiraju na zakonskom smanjenju radnog vremena. Nažalost, njihovi argumenti su obmanjujući i neozbiljni. Ne postoji studija koja ukazuje na to da možemo skratiti radno vreme bez ikakvih posledica".

U interesu je poslodavaca imati zdrave zaposlene

Lena Lid Falkman sa Karlstadskog univerziteta, jedna od autorki studije, svesna je da projekat ima više istraživački nego dokazni karakter, ali tvrdi da rezultate ne treba olako odbaciti: „Deset organizacija iz studije dobrovoljno nastavlja sa skraćenim radnim vremenom. Mislim da je to prilično dobar dokaz da se ništa nije ekonomski urušilo ili na drugi način krenulo po zlu“.

"U interesu je poslodavaca imati zdrave, dobrostojeće i radno sposobne zaposlene koji su motivisani za posao. Ekonomska računica je važna, ali isto važi i za radne uslove. Skraćeno radno vreme može biti jedan od načina da se problem ublaži", zaključuje Falkman.