Države zanemaruju građane: BDP vodi planetu u pakao!

U razgovoru za Guardian, nakon sastanka vodećih svetskih ekonomista u organizaciji UN-a, Gutereš je poručio da budućnost čovečanstva zahteva hitnu reviziju globalnih "postojećih računovodstvenih sistema" koji, prema njegovim rečima, vode planetu na ivicu katastrofe.

"Moramo ispravno vrednovati okolinu i nadići bruto domaći proizvod kao merilo ljudskog napretka i blagostanja. Ne zaboravimo da uništavanjem šume stvaramo BDP. Prekomernim izlovom ribe takođe stvaramo BDP", izjavio je Gutereš.

Političari i kreatori politika godinama su kao glavni ekonomski cilj davali prioritet rastu merenom bruto domaćim proizvodom (BDP). Međutim, kritičari tvrde da beskonačan i neselektivan rast na planeti sa ograničenim resursima ne samo da podstakne klimatsku i prirodnu krizu, već će i produbiti nejednakost.

"Prevazići bruto domaći proizvod znači meriti ono što je ljudima i njihovim zajednicama doista važno. BDP nam govori o ceni svega, a o vrednosti ničega. Naš svet nije divovska korporacija. Finansijske odluke trebale bi se da se temelje na nečemu višem od trenutačnog prikaza dobiti i gubitka", rekao je Gutereš.

• Projektovani rast BDP u Srbiji ove godine 3 odsto
• Nećete verovati šta su Crnogorci uračunali u BDP
• Nemačka se vratila u minus
• Britanski BDP neočekivano pao

Inicijativa "Iznad BDP-a"

U jaunaru je UN u Ženevi održao konferenciju pod nazivom "Iznad BDP-a" na kojoj su prisustvovali istaknuti ekonomisti iz celog svijeta, uključujući nobelovca Džosepa Štiglica, vodećeg indijskog ekonomistu Kaušiku Basua i stručnjakinju za pravednost Noru Lustig.

Njih troje deo su grupe koju je osnovao Gutereš sa zadatkom da osmisli novi set pokazatelja ekonomskog uspeha koji uzimaju u obzir "ljudsku dobrobit, održivost i pravednost".

U izveštaju koji je grupa objavila krajem prošle godine navodi se da je, usled globalnih šokova koji se ponavljaju u posljednjih dvadeset godina - od finansijskog sloma 2008. do pandemije Covida-19 - potreba za ekonomskom transformacijom postala sve hitnija.

Upozorava se da su te događaje pogoršale "trostruka planetarna kriza klimatskih promena, gubitka bioraznolikosti i zagađenja", te da brze tehnološke promene remete tržišta rada i produbljuju rastuću nejednakost.

 BDP zanemaruje dobrobit građana

Profesor Basu, koji uz Noru Lustig kopredsedava grupom UN-a, izjavio je: "Države su toliko zaokupljene međusobnim takmičenjima u pogledu BDP-a da se zanemaruju dobrobit običnih građana i održivost. Ako sav novi prihod odlazi u ruke nekolicine pojedinaca dok BDP raste, od svih se građana očekuje da tome kliču. To potiče hipernacionalizam, nejednakost i polarizaciju."

Profesorica Lustig dodala je kako BDP "nikada nije osmišljen da meri ljudski napredak, a ipak je i dalje glavno merilo uspeha".

"Privredni rast može postojati uporedno sa siromaštvom, isključenošću, nasiljem i teškim kršenjima ljudskih prava - ishodima koji u konvencionalnim ekonomskim bilancama ostaju uglavnom nevidljivi. Cilj naše grupe nije zameniti BDP, već ga nadopuniti. Želimo da pomognemo vladama i javnosti da procene poboljšava li razvoj doista ljudsku dobrobit, unapređuje li pravednost i čuva li održivost za sadašnje i buduće generacije", pojasnila je.

Potraga za novim ekonomskim modelima

Inicijativa UN-a nadovezuje se na izveštaj objavljen prošle nedelje, u kojem se navodi da su trenutni ekonomski modeli suštinski manjkavi jer ne uzimaju u obzir uticaj klimatskih šokova, poput ekstremnih vremenskih prilika, te bi mogli da uruše globalnu ekonomiju.

Ovi problemi javljaju se usred rastuće rasprave u akademskim, političkim i krugovima civilnog društva o stvaranju ekonomskih struktura usklađenih sa većom jednakošću i održivošću. Predlozi se kreću od zelenog kejnzijanizma i zagovornika zelenog rasta do inicijativa post-rasta, koje uključuju ekonomiju krofne, ekonomiju blagostanja i ekonomiju stabilnog stanja.

Drugi se zalažu za ne- rast(degrowth), koji naglašava plansko smanjenje štetnih i nepotrebnih oblika proizvodnje, posebno u bogatijim zemljama, u korist jačanja društveno korisnih sektora poput brige o drugima, obnovljive energije i javnog prevoza.

Džejson Hikel, politički ekonomista, autor i istaknuti zagovornik ideje ne-rasta, kaže da ove ideje dobijaju na zamahu. Istakao je nedavno istraživanje koje je pokazalo da 73 odsto od skoro 800 istraživača klimatskih politika širom sveta podržava stavove post-rasta.

Iako podržava Guterešov poziv da se prevaziđe BDP, smatra da to samo po sebi neće biti dovoljno.
"Potrebna je dublja promena sistema. Konkretno, moramo demokratizovati kontrolu nad proizvodnjom, što nam može omogućiti da promenimo šta proizvodimo i za koga. Dominacija BDP-a nije slučajna. Ona postoji zato što BDP meri ono što je vredno kapitalu. To je struktura kapitalizma koju na kraju treba prevazići“, zaključio je Hikel.