Kina pruža Rusiji pojas za spasavanje

Kina snabdeva Rusiju alatima ključnim za izradu hipersoničnih raketa sa nuklearnim kapacitetom, oružjem kojim Vladimir Putin preti Zapadu. Početkom meseca ruske snage ispalile su raketu Orešnik, koja dostiže brzinu od gotovo 13.000 kilometara na sat, na zapadnoukrajinski grad Lavov, udaljen svega 65 kilometara od poljske granice, piše Telegraph.

Ova hipersonična balistička raketa, koja je do sada u borbi korišćena samo dva puta, može tokom leta da otpusti šest bojevih glava koje gađaju različite ciljeve. Otkriveno je da se specijalizovane proizvodne mašine i alati koriste za izradu tih bojevih glava, koje mogu nositi rakete sposobne da pogode Evropu za manje od 20 minuta.

Ovi alati deo su pošiljki tehnologije i napredne opreme u vrednosti od 10,3 milijarde dolara, koje je Kina poslala Rusiji kako bi joj pomogla u proizvodnji vojne opreme i jačanju oružanih kapaciteta.

• Rusija otkrila plan: 15 novih postrojenja
• Ruski Tu-214 dobio zeleno svetlo: Kreće serijska proizvodnja VIDEO
• Proizvodnja oružja i municije u Rusiji povećana više od 22 puta

Mašine za izradu bojevih glava

Rusija tvrdi da je raketu Orešnik nemoguće oboriti, dok ukrajinski zvaničnici i analitičari upozoravaju da ona predstavlja pretnju Zapadu. Povećanje proizvodnje delimično je omogućeno specifičnom CNC mašinom – vertikalnim strugom kineske proizvodnje.

Ovu mašinu identifikovala je ukrajinska vojno-obaveštajna služba u državnoj fabrici Votkinsk, glavnom ruskom pogonu za proizvodnju projektila, koji je pod sankcijama Ujedinjenog Kraljevstva, SAD, EU i Japana. U fabrici Votkinsk proizvode se raketa Orešnik, balistički projektili Iskander-M, kao i interkontinentalni balistički projektili Topol-M.

Zaobilaženje zapadnih sankcija

Analiza pokazuje da je Kina poslala komponente vredne više milijardi dolara koje su Moskvi neophodne za sklapanje precizno navođenog oružja i mlaznih aviona. Reč je o delovima koje Rusija ne može sama da proizvede ili ih ne može proizvesti u dovoljnim količinama.

Sve ove komponente nalaze se na listi 50 prioritetnih dobara čiji je izvoz u Moskvu zabranilo 39 zemalja, uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo i SAD. Kina se, međutim, nikada nije pridružila zapadnim sankcijama protiv Rusije.

Prema podacima američke kompanije za analizu trgovine Import Genius, Kina je isporučila najmanje 4,9 milijardi dolara vredne mikročipove i memorijske pločice, koje pokreću precizno navođeno oružje i borbene avione Suhoj.

Među ostalim ključnim stavkama su i različite vrste kugličnih ležajeva u vrednosti od 130 miliona dolara, koji su od presudnog značaja za konstrukciju aviona i drugih vozila jer nose opterećenja, smanjuju trenje i omogućavaju kretanje.

"Sve što se kreće koristi kuglične ležajeve“, rekao je Majkl Kofman, viši saradnik Fondacije Karnegi. "Moraju biti precizno izrađeni i koriste se u svemu."

Kina je takođe poslala najmanje 97 miliona dolara vredne montirane piezoelektrične kristale, koji se koriste u radarskim sistemima i sistemima za elektronsko ratovanje, kao i teleskopske nišane za oružje u vrednosti od 42 miliona dolara.

Shutterstock/humphery

Ključna uloga Kine u ruskoj vojnoj industriji

Uvoz iz Kine omogućio je Vladimiru Putinu da zaobiđe zapadne sankcije kako bi proizveo više oružja poput Orešnika, povećao samodovoljnost i zaštitio svoju odbrambenu industriju.

"Oblast u kojoj je Rusija bila najranjivija su precizne alatne mašine“, rekao je Kofman.

"Najbolja oprema proizvodi se u zapadnim zemljama, ali Kina je sposobna da proizvede mašine koje su danas dovoljno dobre za mnoge ruske potrebe“, dodao je Kofman, stručnjak za rusku i ukrajinsku vojsku.

"Potpuno je jasno da bi se Rusija, bez pristupa kineskoj ekonomiji, kineskom tržištu i Kini kao tranzitnoj tački za mnoge od ovih roba i tehnologija, teško snalazila u održavanju ovog rata.“

Tokom prve tri godine ruske invazije na Ukrajinu, Kina je Moskvi poslala alatne mašine u vrednosti od najmanje 3,1 milijardu dolara. Ova tehnologija je, kako se navodi, daleko štetnija po Ukrajinu i Zapad od stotina hiljada artiljerijskih granata koje su poslali drugi saveznici, poput Irana, a koje se brzo troše i imaju mali dugoročni efekat.

Kineske CNC mašine, na primer, nabavljane su u velikim količinama. One podržavaju proizvodnju u nizu ruskih odbrambenih postrojenja, uključujući i posebnu ekonomsku zonu Alabuga, gde se proizvode domaće verzije iranskih dronova Šahed.

"Rusku odbrambenu industriju mučila je brzina proizvodnje. Mnoge fabrike su vrlo zastarele – ne proizvode avione ili motore ni brzo ni kvalitetno“, rekao je Nik Rejnolds, istraživač kopnenog ratovanja u britanskom odbrambenom institutu RUSI.

"Zato je uvoz od tolikog značaja. Kineski proizvodni ekosistem daleko je ispred ruskog“, zaključio je on.

Testiranje opreme i prikrivanje tragova

Kako bi obezbedila visok kvalitet vojne proizvodnje u Rusiji, Kina takođe šalje ključne instrumente za testiranje, poput multimetara i osciloskopa. Oni se koriste za proveru da li oružje i mikroelektronika funkcionišu efikasno.

Na primer, omogućavaju proveru ispravnosti sistema za elektronsko ratovanje i radara, kao i da li mikročipovi u bespilotnim letelicama pravilno obrađuju, skladište i prenose prikupljene podatke.

"Rusija je poslednjih nekoliko godina postala znatno zavisnija od Kine“, rekao je Geri Somervil, viši analitičar koji proučava moskovski vojni lanac snabdevanja u britanskoj organizaciji Open Source Centre.

Istraga iz 2025. godine otkrila je da su kineske kompanije od 2023. do 2024. direktno isporučile ruskoj industriji dronova delove i materijale u vrednosti od najmanje 55 miliona dolara. To je bio period kada je Moskva uspostavljala veliku logističku infrastrukturu za svoj domaći program bespilotnih letelica.

Smatra se da su ovi iznosi potcenjeni, jer ni Peking ni Moskva nisu skloni preciznom izveštavanju o trgovinskim i carinskim podacima. Istovremeno, sve veći broj pošiljki prolazi kroz treće zemlje koje robu uvoze i potom je ponovo izvoze u Rusiju, čime se sankcije zaobilaze prikrivanjem lanca snabdevanja.

"Praćenje punog obima pošiljki osetljive robe između Kine i Rusije postaje sve teže zbog ruta, paravan-kompanija i posredničkih logističkih firmi koje se koriste kako bi se izbeglo otkrivanje“, rekao je Vilijam Džordž, direktor istraživanja u kompaniji Import Genius.