Dulić: Vraćanje kredita nakon useljenja

Na lokaciji nekadašnje kasarne na Voždovcu sutra počinje izgradnja prvih 450 stanova koje finansira država.

U petak je raspisan novi javni poziv za sedam firmi koje su učestvovale na prethodnom tenderu a koje nisu dobile posao, kao i za tri nove. One firme koje su dobile posao neće biti pozivane na učešće u izgradnji sledeće prostorne celine, čime sprovodimo nameru da uključimo kompletnu građevinsku operativu Srbije u izgradnju.

Na ovaj način će se raditi na svake dve nedelje do marta sledeće godine, kada će biti u izgradnji svaka parcela na lokaciji nekadašnje kasarne „4. juli“ sa ukupno oko 4.600 stanova. Preduzeća koja u ponedeljak budu ušla na gradilište imaju 16 meseci da predaju tih 450 stanova Građevinskoj direkciji Srbije. Obezbedili smo veoma strog nadzor koji neće dozvoljavati izvršenje radova ispod kvaliteta koji je propisan glavnim projektom, pa će ovo biti pravi test za građevinsku operativu da proveri da li je u stanju da kvalitetno izvede jedan ovako veliki projekat.

Bilo je kritika na račun visine cene kvadrata.

Ovo nisu socijalni stanovi, već su pravljeni za tržište, ali u okviru projekta Vlade Republike Srbije, gradimo stanove koji su dostupniji građanima. Nedavno završeni tender na kojem smo izabrali prve izvođače radova pokazao je da je moguće dobiti vrlo realnu cenu za izvođenje radova koja je za 20 odsto niža od onih koje su do sada predstavljane u javnosti. Procena je da će kvadrat koštati oko 1.290 evra, s tim što očekujem da će biti i jeftiniji budući da smo s izvođačima radova ugovorili cenu koja je povoljnija od očekivane.

Koliko se građana prijavilo na konkurs za ove stanove i koje kriterijume oni moraju da ispune?

Oko 10.000 građana se prijavilo za nove stanove, a redosled u kupovini biće onim redom kako su se prijavljivali na listu. Građani će biti pozivani da uplate pet odsto učešća, a prednost će imati oni koji budu rešili bankarski kredit. Osim toga, drugi uslovi ne postoje. Treba imati u vidu da će država uskoro potpisati ugovore sa nekoliko banaka koje će građanima za ovaj projekat ponuditi da rate kredita počnu sa plaćanjem tek kada se usele u stanove. Na taj način niko neće morati da uporedo plaća bankarski kredit i kiriju u iznajmljenom stanu dok se njihov novi stan gradi.

Iz vašeg ministarstva često se spominju pozitivni efekti novog Zakona o planiranju i izgradnji.

Kada je zakon donošen, u Srbiji je procedura za izdavanje dozvola bila izuzetno duga i podrazumevala je velika ovlašćenja birokratije, pogotovo u arbitrarnom odlučivanju. Građevinska dozvola nije bila prenosiva, a građevinsko zemljište nije bilo u prometu. Kroz sadašnji zakon sve te stvari su ispravljene.

Šta tačno planirate da menjate i da dopunite u novom zakonu?

Još više ćemo da skratimo procedure za izdavanje građevinske dozvole, a etapnu gradnju ćemo uvesti u zakon, pošto je to do sada bilo rešeno pravilnikom. Na taj način opštine će da budu obavezne da omoguće početak radova na objektima na kojima je predat zahtev za izdavanje građevinske dozvole.

U zakon ćemo takođe da stavimo i ceo postupak konverzije prava korišćenja u pravo svojine, pošto je do sada to bilo uređeno uredbom. Za ovo vreme koliko je zakon na snazi zaključili smo da sve odredbe moraju da budu izuzetno precizno napisane jer ljudi u protivnom uvek pronađu rupe u zakonu i skliznu ka njegovim zloupotrebama.

Građevinska industrija u Beogradu stagnira, ko po vašem mišljenju treba da odgovara zbog toga?

Ne želim da pričam o odgovornosti. Svako mesto u kojem se ne gradi trpi štetu ukoliko je procedura za izdavanje dozvola spora, jer to koči investicije i odvraća eventualne investitore od budućih ulaganja. Svi gradovi treba da slede primer Novog Sada u kojem je moguće dobiti građevinsku dozvolu u veoma kratkom roku.