Šta je to Nemačka pogrešno uradila - zašto traži Srbe?

Nove brojke su alarmantne – Nemačkoj nedostaje 35.000 negovatelja. Zašto je to tako, zašto se radna snaga traži na Balkanu i šta oni koji dolaze moraju da znaju? Za DW govori savetnik za medicinsko osoblje Ditmar Bandke.

Izvor: Deutsche Welle
Podeli
(Foto: Thinkstock)
(Foto: Thinkstock)

DW: Nemačkoj trenutno nedostaje 35.000 negovatelja. Šta je to Nemačka pogrešno uradila?

Ditmar Bandke: Postoji više razloga zašto je Nemačka ostala bez medicinskog osoblja. Navešću samo tri: zato što je zemlja od poziva medicinska sestra napravila poziv koji uopšte nije atraktivan, jer nije dobro plaćen i svakako je jako težak, a uz to poslodavci postavljaju norme koje je ponekad nemoguće ispuniti da bi oni što više zaradili, a ne poštuju radnike. Drugi razlog je što je Nemačka „stara zemlja". Naime, ima jako loš natalitet. U poslednje vreme se nešto poboljšalo, ali sada mora proći vreme da ti mladi ljudi i odrastu da bi mogli da rade i podižu zemlju.

Treći isto tako bitan razlog, je što je Nemačka jako dobro organizovana država kada je u pitanju podrška onima koji žive od socijalne pomoći i većina onih koji imaju pravo na podršku države neće da rade, jer na kraju, kada sve obaveze poplaćaju, ne ostane im više nego sto dobiju pomoći od države. Ovo su tri glavna razloga, ali ih ima još mnogo.

DW: Velika zainteresovanost Nemačke za radnom snagom, posebno medicinskim osobljem, vlada za radnike iz zemalja Zapadnog Balkana, posebno BiH. Zašto?

Bandke: Razlog zašto je Nemačka zainteresovana baš za stručnu radnu snagu iz BiH je što ima najpozitivnija iskustva sa tim radnicima. Društvo u BiH je u suštini društvo koje je naučilo da u svojoj državi trpi i puno radi. Bosanci su poznati po tome da uvek trpe. Da nisu takvi, davno bi BiH napredovala.

Drugi razlog je što je BiH zemlja koja ima više inženjera, lekara i svih mogućih visoko-stručnih zanimanja po procentu od bilo koje druge balkanske zemlje, možda čak procentualno više i od većine zemalja EU. To je radna snaga koja je čak prekvalifikovana za neko radno mesto. Naprimer, diplomirana medicinska sestra iz BiH radi kao obična medicinska sestra jer u Nemačkoj nema odgovarajućeg radnog mesta jer je sistem školovanja drugačiji. Zatim, imamo medicinske sestre koje su po znanju i iskustvu skoro na nivou asistenta jednog doktora. Nemački poslodavac je zapošljavanjem radnika iz BiH skoro uvek na dobitku.

DW: Očekivanja radnika su velika, međutim nije sve tako jednostavno. Koji su najčešći i najveći problemi s kojim se susreću radnici?

Bandke: Većina njih zaista ima velika očekivanja, ali najveći problem je jezik. U suštini, ako ne znaju dobro jezik onda i nastaju svi problemi koji ih prate po dolasku na rad u Nemačku. Ako počnemo od prvog razgovora, oni to nekako i obave, ali potpisuju ugovore koje ne čitaju i ne znaju šta piše u njima. Tako, recimo, ne znaju koja su im potrebna osiguranja i koliko koštaju. Oni to mnogo plaćaju. Ne informišu se, ne znaju kad i gde treba da nostrifikuju dokumentaciju, ne znaju kome da se obrate za produženje vize ili kako da promene poslodavca. Jedan od glavnih razloga za te probleme je neznanje nemačkog.

DW: Za dolazak na rad je potrebno preći niz birokratskih prepreka. Da li su zakoni u Nemačkoj i zemljama Zapadnog Balkana usklađeni?

Bandke: Nemačka je nešto malo na početku, kada se radilo o ugovoru između dve zemlje, pokušala da pojednostavi, međutim na tome je ostalo. Kod zanimanja medicinske sestre najveći problem je nostrifikacija jer svaka pokrajina radi na svoj način. Tako da u jednoj pokrajini neko ko ima srednju stručnu spremu i završen fakultet i još određeno iskustvo ne može da dobije direktnu nostifikaciju dok je u drugoj dovoljno da ima srednju stručnu spremu, završen fakultet ili tri godine radnog iskustva.

Velika nedoumica svih onih koji traže informacije na internet-stranici nemačke ambasade je što stranica ambasada nije dovoljno informativna. Konkretno treba poraditi na pojednostavljivanju zakona o nostrifikaciji, poraditi na internet-stranicama ambasada i pojednostaviti zakon o dodeli boravišne i radne dozvole. Naravno, ambasada mora pronaći način da spreči prodaju termina i rezervaciju termina od strane osoba koje još nemaju šansu da brzo dođu do poslodavca ili čak nemaju ni određeni nivo znanja jezika da bi uopšte mogli da apliciraju za vizu. Te osobe zauzimaju mesto onima koji imaju sve i čekaju po godinu dana na termin u ambasadi.

DW: Koju biste poruku mogli poslati potencijalnim radnicima koji bi da dođu u Nemačku?

Bandke: Da prvo dobro nauče nemački, jer je to, osim kvalifikacije, važna osnova za rad, integraciju, sve što je potrebno u kompletnoj organizaciji života, jer su obično ti koji dolaze stubovi porodice i na njima je da sve organizuju i pripreme za dolazak porodice, kao što je kompletan proces spajanja porodice, škola za decu, obdanište i slično. Život u Nemačkoj je sasvim drugačiji i svako je prepušten sebi, a bez znanja jezika ništa se ne može ostvariti. Na kraju krajeva, kada bi svi dovoljno znali jezik, znali bi šta mogu, a šta ne mogu, šta je bitno i obaveza, a šta pravo. Ne bi bilo potpisivanja kojekakvih ugovora koji su im na štetu, ne bi imali problema na poslu, jer ne mogu da steknu poverenje kolega ili nadređenog dokle god nisu sigurni da onaj koji je došao ne razume sto odsto o čemu se radi.

*Ditmar Bandke je savetnik za medicinsko osoblje. On je inicijator i koordinator partnerstva između Direna i Gradačca, a za svoj angažmana je imenovan počasnim građaninom grada Gradačca.

Intervju

Paunović za B92: 5 godina tražimo, bukvalno nema ko da radi

Čelnici opštine Paraćin već petu godinu suočavaju se sa nečim što je u Srbiji pravi raritet – nemaju dovoljan broj zaposlenih u lokalnoj samoupravi. Zbog toga su, kako kaže prvi čovek opštine Saša Paunović, od 2013. kažnjeni jer im je od tada vlada na 350 zahteva za zapošljavanjem, odobrila devet novih radnika. U vrtiću, kaže, već nema ko da radi, a neke funkcije koje zakon propisuje već su ugašene.

Intervju četvrtak 8.02. 10:55 Komentara: 24

Tjurdenjev: Značajna ulaganja u dalji razvoj NIS-a

Generalni direktor NIS-a Kiril Tjurdenjev rekao je u intervjuu Radio-televiziji Srbije da Strategija razvoja NIS-a do 2025. godine kompaniju uvodi u novi investicioni ciklus i da je već u toku izgradnja jednog od ključnih projekata – postrojenja za duboku preradu u Rafineriji nafte Pančevo.

Intervju četvrtak 18.01. 11:10 Komentara: 0

"Mogli smo da jurimo vezu za Jat ili da odemo iz zemlje"

Naša očekivanja nisu bila orijentisana ka profitu merenom u novcu, već više ka mogućnosti da radimo ono što volimo i da imamo priliku da istražujemo, da se dokazujemo u svojoj profesiji, da pravimo nešto za avio-industriju. To je profit znanja i umeća. U vreme kada smo počinjali, kao avio-inženjeri mogli ste da jurite vezu da se zaposlite u Jatu ili da odete iz zemlje. Nismo želeli nijedno od toga. Rešili smo da se sopstvenim snagama borimo i doveli smo posao do nas

Intervju utorak 12.12. 17:45 Komentara: 36

Belgijanac koji u osvajanje sveta kreće iz Srbije

Bilo je lako naći ljude, ali je teško zadržati ih. U početku je bilo neobično zbog kulturoloških razlika između juga i severa. Ljudi u Belgiji imaju sličan mentalitet Nemcima. Dosta smo striktni, na kašnjenje na posao ne gledamo blagonaklono, rok je stvarno rok i nema odlaganja. U početku smo imali problema sa tim

Intervju petak 10.11. 16:42 Komentara: 1
strana 1 od 59 idi na stranu