Sumnjam, dakle postojim: "Špijunaža" ljubav ne čuva

Piše: Tatjana Loš

Izvor: novosti.rs

Sumnjam, dakle postojim - misao je koja odoleva svim vremenima i neretko ostaje poslednji bastion ljudskog dostojanstva. Ali, na terenu ljubavi ponekad je tanka linija između sumnje i paranoje.

Za sekund "skliznemo" iz vere u neveru, uplaši nas naprasno odsustvo topline, zabrine nas mogućnost da više nismo jedna jedina osoba u partnerovom životu. U srcu. U mislima. Ili smo, da se ne lažemo, već po prirodi duboko sumnjičavi, pa nam nije ni potreban povod da bismo se zapitali - jesmo li bili, da li smo sada i hoćemo li biti prevareni.

Dovoljan je tek titraj sumnje, pa da se odamo "špijunaži".

Oblačimo detektivsko odelo, "nameštamo" inspektorski pogled, rukama dajemo instrukcije i one ih lako izvršavaju.

Kako? Načina je pregršt.

Gladni dokaza da partner nešto krije, počinjemo da preturamo po njegovim stvarima. Tražimo neki znak, trag, otisak, miris. Bilo šta što će nas dovesti do zaključka - da, vara nas.

Kad god smo u prilici, "vršljamo" mu po telefonu. Čitamo poruke, gledamo slike, pratimo listu poziva. I kad nemamo dokaz, svako slovo je okidač za sumnju, pospešuje apetit za novim špijunskim potezima. Upadamo mu na profile svih tih društvenih mreža, grebemo očajnički po "Fejsbuku" i "Instagramu", pratimo ko mu je lajkovao sliku, s kim se sprijateljio...

Pa ako baš zagusti - tražimo i pomoć stručnjaka. Unajmimo detektiva, platimo čoveka da mu i fizički uđe u trag. Ne damo mu da diše bez pratnje. Da li vam je blizak ovaj scenario?

Foto: Thinkstock

Čak 43 posto žena je priznalo da redovno "špijunira" dečka ili muža, dok je potvrdan odgovor stigao od 21 posto muškaraca. Istraživanje internet stranice Online Spy Shop je još pokazalo da 58 odsto devojaka nema potpuno poverenje u partnera, a 40 odsto njih da iz tog razloga često "kopa" po njegovom mobilnom telefonu. Malo manje od 20 odsto problem sumnje rešava tako što svaki put kada zna da je dečko negde otišao, nazove ga da proveri da li je baš tamo gde je rekao da će biti. Pripadnice lepšeg pola, njih 18 posto, priznale su da redovno "provaljuju" u partnerove profile na društvenim mrežama, 16 odsto je reklo da proverava istoriju GPS uređaja, a 13 posto se "hrani" informacijama iz mejlova.

Na osnovu ovih i sličnih istraživanja, čini se da je više špijuna na štiklama nego sa kravatama. Psihoterapeut Mirjana Jovanović kaže da se sumnjičavost generalno više pripisuje ženama, baš kao što se veruje da su one veštije u "špijunskim" akcijama.

- Pripadnice nežnijeg pola ponekad stalno traže dokaz da su prevarene i da njihova sumnja nije bezrazložna - tvrdi Jovanović. - Njima je više nego muškarcima potrebno da steknu poverenje, ali i da ga zadrže. Zbog toga često "rovare" kao krtice, "njuškaju" partnera ne bi li osetile ženski parfem, na košulji traže otiske karmina, u telefonu poruke škakljivog sadržaja... Nisu ni muškarci naivni u ovome, ali čini se da oni to rade sa manje žara ili možda suptilnije, pa se ne primeti toliko. Moralni čistunci se gnušaju "špijunaže", insistirajući na tome da niko nema pravo da drugome zadire u privatnost. Oni ne prihvataju ni opravdanu ljubomoru kao izgovor da nekome krišom uzimamo telefon, čitamo mejlove koji su upućeni prijateljima, kolegama, pa možda i simpatijama, šaljemo drugaricu da kao slučajno prođe pored partnerovovog radnog mesta kako bi videla nešto što bi moglo da ga diskredituje... Ali, svi znamo da u praksi nije tako lako savladati nalet ljubomore ili samo povremene znatiželje šta to naša ljubav radi kada je ne gledamo. Imamo li pravo da stalno gradimo nove i nove "ključaonice", krijemo se iza "dvogleda"?

- Tehnički gledano - nemamo. Narušavanje nečije intime se dešava čim mu zavirimo u torbu, bez da smo detaljno pregledali šta se u njoj nalazi. Međutim, u prirodi je ljudskog bića da sumnja, da ga kopka šta njegova druga polovina radi u njegovom odsustvu, pogotovo kada oseti da se udaljila, da je često zamišljena, hladna ili gruba. Teško je biti sudija u ovoj priči, vagati i moralisati, ali je savet da se, ako već mora da se dešava, "špijuniranje" svede na najmanju moguću meru - poručuje psihoterapeut. Neke studije, ipak, ne idu u prilog pripadnicima jačeg pola, pa je tako istraživanje naučnika iz Irske pokazalo da 34 odsto žena i iznenađujućih 62 odsto muškaraca u vezi "njuška" po partnerovom telefonu. Od toga je 89 odsto izjavilo da to radi zato što sumnja da ih partner vara, pa "kopaju" i po njihovim džepovima. Ispostavilo se da je većina imala razloga za ljubomoru i da je "provera" telefona bila vodeći razlog za prekid veze, jer su tu pronašli dokaze prevare. S druge strane, neke ljubavi su se završile jer je druga strana saznala za "špijunažu", a pritom je bila nevina, što je narušilo poverenje. Iz tog ugla izgleda kao da bi trebalo da se napravi razlika između opravdane i neopravdane ljubomore. Ali, da li je to moguće?

- Jeste. Ako vas je partner već prevario ili znate da je varao bivše devojke, onda je očigledno zašto nemate poverenja i stalno ga pratite da biste se umirili. Međutim, ukoliko je među vama sve lepo, teče, imate iskren odnos i o svemu razgovarate, onda je svaki "inspektorski" potez suvišan i može samo da naruši harmoniju. Poverenje se ne gradi stalnim testiranjem i proveravanjem. Ako bez osnova i povoda uhodite dečka, trebalo bi da "popričate" sa sobom. Zapitajte se zašto to radite, da li ste nesigurni, nemate samopouzdanje, ne poštujete sebe dovoljno. Ili ste sadista koji uživa da druge muči "policijskim" metodama, ili ste mazohista koji bi više voleo da pati u vezi, nego da se raduje - objašnjava Jovanovićeva.

Sve je to negacija poverenja, jer "špijunaža" ljubav ne čuva. A još kada "stvar" stigne do detektiva, znači da je baš otišla predaleko. Pokušajte da "zakočite" pre toga.