Milioni neotkrivenih bića pod morem

U dubokim i hladnim vodama svetskih okeana, gde vlada večita tama, živi mnogobrojan, živopisan i neverovatan svet.

Čak 17.650 raznih vrsta su dosad naučnici uspeli da zabeleže, mada veruju da ima više od milion nepoznatih vrsta podmorskih bića. Većina do dosad otkrivenih živi na dubini većoj od 1.000 metara od površine, prenele su agencije.

Istraživanju okeanskih dubina i života na njima je posvećen projekat "Popis života pod morem" u kojem učestvuju 344 naučnika iz 34 zemlje, uz podršku oko 2.000 saradnika iz više od 80 zemalja.

Ovaj svojevrsni "popis" bi trebalo da bude objavljen u jesen 2010. godine i postavljen na internetu, sa posebnom veb-stranicom za svaku istraženu vrstu. Naučnici veruju da će do tada uspeti da evidentiraju više od 230.000 vrsta podmorskih bića.

Dosadašnji naučni napori nedavno su predstavljeni na konferenciji, održanoj u Oslu uz naglasak da je okean zapravo neistražen kada su u pitanju razne vrste života.

Okean nije crna rupa bez života - izjavio je za Rojters profesor Robert Karnej sa Državnog univerziteta u Luizijani, koji je u vodećoj ekipi za "Popis života pod morem".

Među vrstama koje su naučnici dosad zabeležili su ogromni morski pauci, dosad neviđeni crvi, gigantske bakterije, zvezde, slepi jastozi, korali, meduze... Neke od tih vrsta žive i na dubini od više od pet kilometara od površine okeana, bez sunčevog zraka, u uslovima gde je pritisak čak 400 puta veći nego na površini.

Čak 90 odsto informacija koje imamo dolazilo je iz površinskih 100 metara, a okeansko dno je na prosečnoj dubini od 4.000 metara - izjavio je naučnik Rob O Dor.

Duboko more je najveći i tajni ekosastav Zemlje i najveće stanište, ali je, istovremeno, najmanje proučeno - poručio je naučnik Kris German iz Okeanografskog instituta u Masačusetsu.

Naučnici su sada stavili oznake na stotine riba i morskih vrsta, kako bi satelitski pratili puteve migracije i otkrili staništa podmorskih vrsta. U istraživanju im pomažu razni kompjuterizovani sonari i kamere.

Dubine iznad 200 metara prelaze granicu prodora sunčeve svetlosti gde fotosinteza više nije moguća. Ali na blatnjavom dnu, iako se činilo da nema hrane, pa ni života, otkriveno je obilje malih, milimetarskih "iznenađenja", kako su naveli naučnici na skupu u Oslu.

Pored majušnih bića, u morskim dubinama su otkriveni i gigantski primerci kao, na primer, biće dugo dva metra, sa perajama nalik ušima slona, zbog čega je nazvano "Dambo". Ovo biće živi na dubinama ispod 200 metara od površine.

Na Antarktiku je otkriven crv, nazvan "Osedaks", koji se hranio kostima izumrlih kitova. Za tu vrstu crva se verovalo da živi samo u severoistočnom delu Atlantika i u severnom Pacifiku.

Otkrivena je i dosad nepoznata hobotnica na dubinama od 1.000 do 3.000 metara od površine. Takođe je jedan morski slon otkriven na dubini od 2.388 metara.

Naučnike je posebno zapanjio crv, izvučen sa dubine od 990 metara u Meksičkom zalivu, iz kojeg je curila sirova nafta. Taj crv se, očigledno, hranio naftom uz bušotine, izneli su naučnici u Oslu.

Da bi preživele na velikim dubinama, životinjske vrste moraju pronaći i eksploatisati mršave izvore hrane ili pronaći nove, a njihova velika raznolikost otrkiva na koje se sve načine život prilagođava - kaže Karnej.

Globalno otopljavanje utiče i na ledene okeanske dubine, upozorili su naučnici u Oslu. Naglasili su da gotovo nijedan kutak ogromnih vodenih prostranstava, koja prekrivaju 70 odsto naše planete, nije ostao bez negativnih posledica upliva čovečanstva.

Naučnici upozoravaju da je dve petine živog sveta u okeanima ugroženo što je posledica globalnog otopljavanja i nerazumnog čovekovog ugrožavanja prirode.

Milanka Mirković, Tanjug.