Kakvu hranu jedemo?

Doktor biohemijskih nauka Instituta za opštu i fizičku hemiju u Beogradu Stanislava Gorjanović rekla je Tanjugu da je kvalitet hrane u Srbiji "pod znakom pitanja", ukazavši da je zakonska regulativa usaglašena sa evropskim standardima, ali da se ne primenjuje u potpunosti.

"Kontrola kvaliteta je prilično površna i sporadična, pa se često svodi na određivanje sadržaja teških metala i mikrobiološke ispravnosti hrane, što nije dovoljno", upozorila je Gorjanović.

Prema njenim rečima, u hrani potencijalno postoji čitav niz štetnih materija, koje je neophodno analizirati, posebno zbog toga što na tržište stižu proizvodi iz različitih delova sveta.

"Srbija spada u takozvano istočno tržište, na kome mogu završiti proizvodi lošeg ili sumnjivog kvaliteta", objasnila je sagovornica Tanjuga i dodala da nedostatak kontrole čini domaće tržište još pogodnijim za plasman nekvalitetne robe, pa na njemu mogu završiti proizvodi koji ne mogu proći striktnu kontrolu razvijenih zemalja.

Govoreći o kontroli kvaliteta hrane, Gorjanović je naglasila da ona nije svuda redovna i u prilog tome navela analizu prisustva pesticida u voću i povrću, koja se na beogradskim pijacama povremeno radi, što u unutrašnjosti nije slučaj.

"Prepušteno je moralu pojedinih proizvođača da li će svoje proizvode na tržište izneti pre isteka roka ili ne, što je nedopustivo", zaključila je ona.

Gorjanović je navela da se u hranu dodatno unose nepotrebne supstance poput pesticida, antibiotika i hormona, kao i da se hrana može kontaminirati i u samom procesu proizvodnje.

Aditivi su takođe, dodala je ona, sve češće u upotrebi.

"To su supstance koje se dodaju hrani da bi se poboljšao ili pojačao ukus i postigla odgovarajuća tekstura. Aditivi su konzervansi, stabilizatori, veštačke boje, arome i zaslađivači" , precizirala je ona i dodala da ih najviše ima u konditorskim proizvodima i običnom mleku.

Prema njenim rečima, njihova upotreba i proizvodnja nije prepuštena proizvođaču, već je striktno zakonski regulisana, pa su na "listi pozitivnih", koja je deo pravilnika o kvalitetu proizvoda, isključivo oni aditivi za koje do sada nije utvrđeno da su štetni - želatin, vitamini, minerali i limunska kiselina.

"Ukoliko se utvrdi da neki aditiv nije dovoljno bezbedan, skida se sa pozitivne liste, ali to ipak nije garancija i da se neće naći u proizvodu", istakla je Gorjanović i dodala da pojedini proizvođači u hranu dodaju opasne hemikalije ili one čiji je efekat na zdravlje potpuno nepoznat.

Ona je ukazala da postoji i lista aditiva koje je poželjno izbegavati, na kojoj su veštačke boje i zaslađivači i dodala da za svaki od njih postoji preporučena dnevna doza, pa se tačno zna u koji se proizvod mogu dodati.

"Veštačka boja može se dodati u žvaku ili lizalicu, ali ne i u sok, jer će količina boje unete u organizam prevazići dozvoljenu dnevnu dozu", navela je Gorjanović kao primer.

Istraživač u Institutu za opštu i fizičku hemiju Stevan Blagojević kazao je Tanjugu da je kontrola kvaliteta prehrambenih proizvoda regulisana u nekoliko pravilnika, jedan od njih definiše kakva se sve sredstva mogu koristiti u proizvodnji hrane, a drugi koji se aditivi mogu dodati nekom proizvodu.

"Pravilnici se na svake četiri godine usklađuju sa evropskim propisima i preporukama Svetske zdravstvene organizacije, koja samo može da preporuči izbacivanje pojedinih aditiva, ali ne i da zabrani njihovu upotrebu, jer je to u nadležnosti lokalnih zajednica svake zemlje", rekao je on.

Blagojević je dodao da su "aditivi nužno zlo" nastalo industrijalizacijom i korišćenjem hemijskih sredstava, ali da se u današnje vreme ne može zamisliti hrana bez njih, podsetivši na činjenicu da se ranije, u 18. i 19. veku, jela isključivo sveža hrana.

Prema njegovim rečima, kontrola hrane počinje na graničnim prelazima i u prodavnicama se može naći tek kada se utvrdi da je sastav baš onakav kakvim ga je proizvođač deklarisao.

Na pitanje da li se u sastavu prehrambenih proizvoda nekada može naći aditiv čije poreklo je kancerogeno, Blagojevć je objasnio da se reč "kancerogen" često zloupotrebljava, jer niko ne bi dozvolio upotrebu takvih dodataka.

"Ni jedan od aditiva, koji su u upotrebi nije kancerogen. Postoje hemijski principi za dokazivanje takvog porekla na osnovu kojih se ispituju svi aditivi i ukoliko se utvrdi da je neki od njih štetan SZO će preporučiti njegovo izbacivanje iz upotrebe", rekao Blagojević.

Sagovornik Tanjuga, koji se bavi i ispitivanjem pijaće vode kazao je njen kvalitet na zadovoljavajućem nivou i da ne postoji povećana stopa obolevanja od bilo kakvih bolesti od vode, ni u Srbiji, ni u svetu.

Stručnjaci su ukazali da treba obratiti pažnju i na ambalažu u kojoj se nalaze proizvodi i kvalitet sudova u kojima se priprema hrana.

Doktorka Gorjanović kazala je da se u poslednje vreme sve više koristi plastična ambalaža, čija upotreba takođe nosi potencijalni rizik jer sastav pojedinih flaša ili kutija nije u potpunosti ispitan.

Kada je reč o sudovima za pripremanje hrane, Gorjanović je navela da se u prodavnicama u Srbiji može naći različita roba i navela primer od pre nekoliko godina kada su se na domaćem tržištu pojavili mikseri koji u smešu koja se muti ispuštaju nikl.

Rezultati akcijske kontrole Generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede pokazali su da je hleb na tržištu Srbije zadovoljavajućeg kvaliteta, jer svega 1,1 odsto kontrolisanih uzoraka sadrži materije koje mogu negativno da utiču na zdravlje ljudi.

Nedavnom kontrolom bilo je obuhvaćeno ukupno 268 uzoraka hleba i to 132 uzorka osnovnih vrsta belog hleba i 136 uzoraka specijalnih vrsta hleba.

Kod 1,1 odsto uzoraka pronađen povećan sadržaj olova, ali svi uzroci bili su mikrobiološki ispravni, nije utvrđeno prisustvo nedozvoljenih aditiva i boja, a količina tih materija u prozivodima bila je u granicama dozvoljenog.