Evropljani se okreću domaćem turizmu

Podaci UNWTO pokazuju da je broj stranih turista u evropskim zemljama opao, tokom prva četiri meseca ove godine, za deset odsto, a situaciju dodatno može da pogorša širenje virusa novog gripa.

U slučaju da se ustale prvi signali o oporavku ekonomije, UNWTO prognozira nešto bolje turističke rezultate, tako da je na godišnjem nivou moguće smanjenje prometa od pet do osam odsto.

Turistički promet na globalnom nivou je opao, kako procenjuje UNWTO, u prva tri meseca za osam odsto (247 miliona turista u poređenju sa 269 miliona u istom periodu lane) dok će u celoj godini pad biti na nivou od četiri do šest procenata.

Turistički sektor sredozemnih zemalja beleži lošije rezultate od svetskih, jer je u njima registrovan pad turističkog priliva od deset odsto. Gubitak oko deset miliona turista i 14 milijardi evra prihoda, koliko za ovu godinu prognozira Svetski savet za putovanja i turizam (World Travel&Tourism Council) biće ozbiljan problem za one zemlje čija zarada i prihod zavise od rezultata ključne seozne za Sredozemlje od maja do septembra.

Mnoge zemlje imaće gubitke i zbog promene deviznih kurseva. Jačanje evra prema funti, dolaru i rublji (valuta ključnih tržišta za turističke kompanije) smanjuje konkurentnost sredozemnih zemalja evrozone u odnosu na druge države van ovog bloka.

Prema poslednjim podacima UNWTO priliv turista u Tursku je u prvim mesecima ove godine smanjen za samo 1,5 odsto, bez obzira na ekonomsku krizu. Turska je uspela da minimizuje gubitke zahvaljujući 12-procentnom padu kursa lire prema evru.

Relativno pozitivna dinamika prisutna je takođe i u Maroku i Tunisu.

U Francuskoj, najpopularnijoj turističkoj destinaciji sveta, u junu je zabeleženo smanjenje stranih gostiju od četiri procenta, a eksperti strahuju da bi zajedno sa julom i avgustom pad mogao da dostigne i 30 odsto.

Turistički sektor, koji obezbeđuje šest odsto bruto domaćeg proizvoda Francuske, velike nade polaže na domaću tražnju. Državni sekretar za turizam Anri Noveli računa da će domaći turisti nadoknaditi pad priliva stranaca.

"Činjenica je da ljudi sada manje putuju", izjavio je zamenik generalnog sekretara UNWTO Džefri Lipman, dodajući da mnogi biraju jeftinije varijante, ekonomsku klasu i hotele sa tri zvezdice umesto četiri.

On je upozorio da čak i ova tendencija može da pretrpi promene, posebno u slučaju novog talasa širenja virusa svinjskog gripa, a uz neizvesne prilike sve ukazuje da turističkom sektoru predstoji težak period.

Italijanski hoteli su još u januaru ukazivali na smanjenje broja radnih mesta od 20 odsto, dok u Grčkoj prognoziraju da će ove godine posao izgubiti 19.000 ljudi zaposlenih u turizmu.

Pritisak krize se oseća u skoro svim sekotrima turističkog biznisa i učesnici tržišta su primorani da traže mogućnosti kako da je prevaziđu.

Drugi po veličini hotelski lanac u Španiji NH Hotels tako prodaje aktivu, kako bi obezbedio dodatna sredstva posle udvostručenja neto gubitaka u prvom kvartalu.

Nekoliko hotela u Firenci se opredelilo za radikalne mere i ne prima turiste u avgustu.

Čak i poznati muzeji Vatikana u Rimu beleže manji broj posetilaca.

"Turizam nije grana koja traži finansijsku pomoć kao na primer autoindustrija ili banke", kaže Lipman.

Predstavnici turističkog biznisa ukazuju da postoji mnogo načina kojima se ovaj sektor može pomoći, donošenjem razumnih mera - smanjenjem poreza, podrškom potrošača, a ukoliko se sprovode programi stimulacije, neophodno je u njih uključiti i turizam.

Lipman je ukazao da paketi za stimulaciju ekonomije u 60 zemalja sveta predviđaju i mere usmerene ili direktno u podršku turizma ili pomoć preduzeća malog i srednjeg biznisa koji u strukturi turizma učestvuje sa više od 60 odsto.

U Španiji, kojoj turizam obezbeđuje 11 odsto BDP (kao i u Italiji) vlada je u julu usvojila već drugi paket stimulativnih ekonomskih mera u ovoj godini, ovog puta vredan milijardu evra.

Italija je objavila izdvajanje 1,6 milijardi evra za finansiranje turizma, a čak je i grčka vlada smanjila poreze i povećala subvencije za turističku industriju.

Italijanski ministar turizma ocenjuje da će ovog leta u Italiji biti za 11 odsto više turista, iako je njihov boravak kraći.

Šveđani, Austrijanci i Italijani, kao i stanovnici nekih drugih zemalja prednost daju domaćem turizmu. Ove godine slabije će putovati i Britanci, koji će ostati u domovini bez obzira na kišovito leto. Broj stranih turista u Britaniji je od početka godine do maja smanjen za 12 odsto, s tim što je njihova potrošnja opala za tri procenta u poređenju sa istim periodom lane.

Nemci se sve više opredeljuju za odmor u svojoj zemlji, što potvrđuju i statistički podaci po kojima su nemački turisti povećali broj rezervacija u hotelima, pansionima i kampovima za pet odsto, dok je broj stranih turista u nemačkim hotelima smanjen za osam odsto.

Grčka Asocijacija turističkih kompanija je saopštila da je broj stranih turista u sedam meseci ove godine smanjen za 8,1 odsto, na 5,9 miliona ljudi u poređenju sa 6,4 miliona u istom periodu lane.

Predstavnici turističkog biznisa uprkos lošim ovogodišnjim rezultatima, ipak veruju da će se nihov sektor uspešno i brzo oporaviti.

"Turističko tržište može da se oporavi brže od svih ostalih", kaže Rob Frenklin, ekspert Evropske komisije za turizam, pozivajući se na odloženu tražnju, savetujući da se pogleda na iskustvo iz prošlosti koje pokazuje kojom brzinom je sposoban da se oporavi turistički sektor, preneo je Rojters.

Tanjug

Foto: Getty images