Četvrti Krstaški Pohod

Vrlo ambiciozno zamišljen, ovaj pohod je za cilj imao osvajanje Egipta i, samim tim, uništenje najstamenijeg krstaškog protivnika u ratu za Svetu Zemlju – Egipatskog Sultanata. Krstaši su poslali izaslanike u Veneciju i Đenovu, jedine sile koje su bile u stanju da obezbede prekomorski transport predviđenih 30-35,000 vojnika i 5,000 konja preko Sredozemlja. Kako Đenova nije bila zainteresovana, postignut je komercijalni dogovor sa Venecijom: za nadoknadu od oko 90,000 srebrnih maraka, mletački dužd Dandolo se obavezao da pripremi i opremi flotu do kraja juna 1202.

U Vizantiji, kraj XII veka je obeležen političkom nestabilnošću. Dvorske spletke i intrige su kulminirale 1195, kada je Aleksije III svrgnuo sa trona svog brata Isaka II i krunisao se za cara. Isak je utamničen i oslepljen, ali je njegov sin Aleksije, imenjak i sinovac novog cara, uspeo da pobegne i nađe utočište u Švabiji (3). U nastupajućim godinama Aleksije III će se pokazati kao jedan od najnesposobnijih vladara koje je Vizantija ikada imala.

Leto 1202. je donelo razočarenje vođama pohoda. Ukupno se okupilo svega 11,000 krstaša, tek trećina očekivanog broja. Kako ovaj broj nije narastao do početka jeseni, Bonifaće se našao u velikim problemima, pre svega finansijskim. Venecija je pripremila dogovoren broj brodova za dogovorenu cenu. Slab odziv nije mogao da promeni slovo ugovora. A krstaši su, u najboljem slučaju, jedva mogli da prikupe nešto više od polovine dogovorene sume.

Lukavi Mlečani su odmah uočili priliku da iskoriste situaciju i usmere krstaše u svom interesu. Naime, dalmatinski grad Zara (današnji Zadar), prethodno pod mletačkim protektoratom, se priklonio Mađarima. Dužd Dandolo je predložio krstašima da isplate deo dugovanja tako što će u ime Venecije osvojiti Zaru. I pored protivljenja pape Inoćentija i pretnji ekskomunikacijom, krstaši su ponudu oberučke prihvatili. Tako je prvi grad koji je pao pred Četvrtim Krstaškim Pohodom bila rimokatolička Zara.

Bonifaće od Monferata nije učestvovao u opsadi i osvajanju Zare, već je otišao u posetu svom rođaku Filipu od Švabije. Nije poznato da li je Bonifaće znao da je mladi Aleksije na Filipovom dvoru, ali je njegova poseta pokrenula sudbonosni niz događaja.

Aleksije je pohod video kao priliku da povrati ocu tron, a sebi titulu prestolonaslednika Vizantije. Tako je obećao prihvatanje katoličanstva, nagradu od 200,000 maraka, 10,000 vojnika kao pomoć u pohodu na Egipat i izdašne trgovinske povlastice Veneciji. To je bila ponuda koja se ne odbija. Pošto su prezimili u Zari, krstaši su krenuli na Konstantinopolj (4).

Nije najjasnije da li je car Aleksije III uopšte imao saznanje da krstaši plove ka Konstantinopolju. Ako i jeste, nije učinio ništa da pripremi odbranu. Vizantijska flota, čiji je komandant bio carev zet Mihajlo Strifin, je bila u jadnom stanju. Svoju titulu Mihajlo je iskoristio za lično bogaćenje, prodajući opremu i brodove flote. Tako su se krstaši neometani iskrcali na azijskoj strani Bosfora krajem juna 1203.

Grad je branila mirnodopska posada pojačana vojnicima iz garnizona u neposrednoj blizini, ukupno oko 3,000 vojnika (5). Ipak, moral u gradu je bio na visini. Građani su ismejali mladog Aleksija i krstaše. Opsada je počela i deo krstaša je zauzeo poziciju na Galati.

Branioci su zatvorili ulaz u zaliv Zlatni Rog masivnim lancem između grada i Galate, time osiguravši severnu obalu od pomorskog desanta. Sledećih nekoliko dana su protekli relativno mirno i obe strane su ih iskoristile za pripreme. Napadači su ostvarili prvi značajan uspeh 5. jula, skinuvši lanac koji im je branio pristup u Zlatni Rog nakon neuspelog vizantijskog prepada na Galatu, kada su u opštoj zbrci uspeli da osvoje inače odlično branjenu kulu koja je držala severni kraj lanca (6). Dvadesetak vizantijskih galija koje su branile zaliv su lako potopljene. Po prvi put u istoriji, neprijateljska flota je ušla u Zlatni Rog. Stekli su se svi uslovi za masovan napad na grad.

Taj napad je počeo 17. jula. Sa kopna, krstaši su napali sekciju zida severno od Adrianopoljske kapije. Sa mora, Mlečani su napali zapadni deo zidina luke. Krstaši su pretrpeli strahovite gubitke u borbi protiv Varangijana (7) koji su branili taj deo zida, ne ostvarivši ni najmanji pomak. Mlečani su bili daleko uspešniji. Predvođeni duždom Dandolom lično, uspeli su da zauzmu niz odbrambenih kula duž zidina luke. Kako bi sačuvali stečene pozicije, sišli su u grad i izazvali požar u nadi da će time usporiti vizantijski protivnapad.

Pošto su odbili krstaški napad, Vizantinci su se pregrupisali da kontanapadom potpuno unište dezorganizovane i razbijene krstaše. Međutim, iz nekog razloga (najverovatnije pomanjkanja odvažnosti) car Aleksije nije izdao naredbu za napad. Vizantijska vojska se vratila u grad. U međuvremenu i Mlečani su se povukli, znajući da ne mogu da zadrže osvojeni zid bez krstaša. U ovim borbama su se posebno istakli vizantijski plemići Teodor Laskaris i Aleksije Dukas. Ova dvojica su bili i glavni nosioci jakog antilatinskog raspoloženja.

Iako je ceo Konstantinopolj ponovo čvrsto bio u vizantijskim rukama, uplašen prethodnim uspehom koji su Latini postigli i izložen nezadovoljstvu građana, car Aleksije III je sledeće noći pobegao iz grada. Ostavši bez cara, Vizantinci su povukli najmudriji potez koji im je bio na raspolaganju: vratili su na presto starog cara Isaka II i time oduzeli krstašima povod za dalje napade. Usledili su dugi pregovori zaraćenih strana na kojima je dogovoreno da Isak II i njegov sin Aleksije IV zajedno vladaju Carstvom. A Aleksije IV je sada morao da ispuni data obećanja.

Naravno, mladi car Aleksije nije bio u stanju da isplati obećanu nagradu krstašima, već samo deo (8), što je izazvalo jako nezadovoljstvo među njima. Ionako neobuzdano ponašanje krstaša je prešlo u bahatost. U avgustu 1203, grupa krstaša je izazvala požar u kome je izgoreo veliki deo Konstantinopolja, uključujući i najbogatije kvartove. Ovo je opet izazvalo gnev i vizantijskog plemstva i građana. Stari car Isak II se povukao iz javnog života i odlučivanja. Vremenom, car Aleksije IV je poslušao savet Aleksija Dukasa i prestao sa isplatama krstašima. Oni su pak odgovorili otvorenim pretnjama i uvredama, i to pred celim vizantijskim dvorom. Nastavak rata je bio na pomolu.

1. januara 1204. Vizantinci su neuspešno pokušali da vatrom unište mletačku flotu. Ovaj neuspeh je još više poljuljao ionako nesigurnu poziciju Aleksija IV. 25. januara Aleksije Dukas je optužio Aleksija IV za izdaju i bacio ga u tamnicu, pošto su Varangijani poverovali dokazima koje je izneo. Nekoliko dana kasnije umro je (prirodnom smrću) Isak II, a Aleksije Dukas, sada car Aleksije V, je naredio da se Aleksije IV zadavi. Krstaši su dobili novi snažan povod za napad.

Tokom februara i marta krstaši i Mlečani su se dogovorili da osvoje Konstantinopolj i stvore Latinsku Imperiju. U planiranju napada značajnu ulogu je imao Boldvin od Flandrije. Što se podele plena tiče, dužd Dandolo se veštom diplomatijom izborio za ravnomernu podelu plena, tj. onoga što preostane pošto krstaši isplate dug Veneciji. Uz to, Venecija je dobila pravo prečeg izbora pri podeli plena. Prvobitni cilj Četvrtog Krstaškog Pohoda, Egipt, nije ni pomenut.

Aleksije V je iskoristio zimu i početak proleća da obnovi i ojača zidine grada. Spremno je dočekao napad 9. aprila. koji je bio usmeren na zidine luke. Jak južni vetar je otežavao manevrisanje mletačkoj floti. Odlučni branioci su odbili Latine, uništivši veliki broj opsadnih mašina i oštetivši vatrom nekoliko mletačkih brodova.

Pošto su izvukli pouke iz neuspelog napada, Latini su obnovili napad 13. aprila (9). I ovaj napad je za cilj imao isto mesto kao i prethodni – zidine luke. Međutim, vetar je sada duvao sa severa, na ruku napadačima. Mlečani su uspeli da se popnu na zidine, gde su ih čekali Varangijani. Usledila je žestoka bitka u kojoj su Varangijani odolevali brojno nadmoćnom protivniku.

I dok je bitka na zidinama trajala, krstaši su uspeli da otvore malu kapiju u dnu zidina (10), tek dovoljno široku da kroz nju prođe pešak. Branioci su ovo primetili tek kad je kroz kapiju prošlo nekoliko desetina krstaša. Na brzinu organizovan vizantijski kontranapad je propao i krstaši su uspeli da otvore jednu od većih kapija, kroz koju su ušli konjanici. Nije više bilo nade da se Konstantinopolj odbrani. Car Aleksije V je odmah napustio grad.

Teodor Laskaris je bezuspešno pokušavao da organizuje kakav-takav otpor. Pošto se to ispostavilo nemogućim, i on je napustio Konstantinopolj, uputivši se u grad Nikeju u Maloj Aziji, gde je kasnije osnovao Carstvo Nikeje. Sporadičan otpor malog broja preostalih Varangijana i ostalih branilaca je trajao još nekoliko sati, kada je ceo grad pao u ruke Latinima. Usledila su tri dana haosa, ubistava i pljačke (11). Kulturno blago akumulirano vekovima je nemilice uništavano (12). Ukupan plen je izneo gotovo milion srebrnih maraka.

Kao što su dogovorili, osvajači su osnovali Latinsku Imperiju sa sedištem u razorenom, spaljenom i opljačkanom Konstantinopolju. Za prvog imperatora je izabran Boldvin od Flandrije. Vođa pohoda, Bonifaće od Monferata, je stvorio Solunsku kraljevinu. Venecija je dobila brojna ostrva u Sredozemlju. Ostatak Grčke je podeljen među plemićima.

Sve tri najvažnije ličnosti Četvrtog Krstaškog Pohoda su umrle ili ubijene u roku od tri godine nakon osvajanja Konstantinopolja.

Boldvina od Flandrije su porazili Bugari u bici kod Adrianopolja 25. aprila 1205. Njegova glava je poslata bugarskom caru Ivanu I kao trofej.

Mletački dužd Dandolo je umro prirodnom smrću krajem maja ili početkom juna 1205. u Konstantinopolju. Sahranjen je u crkvi Svete Sofije. I dan danas se smatra herojem u Italiji.

Bonifaće od Monferata je 1207. upao u bugarsku zasedu u kojoj je smrtno ranjen.

Vizantija se podelila na niz malih država, od kojih su najznačajnije Carstvo Nikeje, Carstvo Trebizonda i Epirski Despotat. Carstvo Nikeje je postalo novi centar pravoslavnog hrišćanstva.

57 godina kasnije, 1261, tadašnji car Nikeje Mihajlo Paleolog je vratio Konstantinopolj u vizantijske ruke, stavivši tačku na nakaznu tvorevinu zvanu Latinska Imperija. Iste godine je krunisan u Konstantinopolju kao Mihajlo VIII, car Vizantije. Patrijarh se vratio u crkvu Svete Sofije, a telo dužda Dandola je ekshumirano i bačeno u Bosfor.

Iako je Vizantija vaskrsla, nikada se nije oporavila od ovog udarca. Carstvo više nije bilo u stanju da se efikasno odupre narastajućoj otomanskoj pretnji sa istoka. Nepunih 200 godina kasnije, Konstantinopolj je pao u turske ruke (13). Krstaški pohod koji je trebao da nanese smrtni udarac Egaipatskom Sultanatu i trajno vrati Hristov grob u hrišćanske ruke je otvorio vrata Evrope islamu.

(1) Treći Krstaški Pohod je trajao od 1189. do 1192. Predvođen engleskim kraljem Ričardom Lavljim Srcem, delimično je obnovio krstaško kraljevstvo u Svetoj Zemlji, uništeno nakon pobede egipatskog sultana Saladina nad krstašima u bici kod Hatina 1187.

(2) Kao i svi ostali pohodi, i ovaj je bio šarolik po nacionalnom sastavu. Većinu su činili Francuzi, ali su bili prisutni i kontigenti iz Flandrije, severne Italije i Nemačke

(3) Pokrajina u Nemačkoj

(4) Istine radi, vredi napomenuti da je (mali) deo krstaša odbio da učestvuje u napadima na Zaru i kasnije na Konstantinopolj

(5) U zavisnosti od izvora, pominje se broj od 2,000 do čak 10,000 vojnika

(6) Po drugoj, manje verovatnoj verziji, mletačka flota je sirovom silom pokidala lanac

(7) Varangijani ili Varangijanska Garda – vizantijska carska garda, sastavljena od probranih plaćenika sa severa Evrope. Nepokolebljivo odani i izuzetni borci, bili su strah i trepet za svakog protivnika. Verovatno najbolja pešadijska jedinica na svetu tokom celog srednjeg veka. U Varangijanskoj Gardi je svojevremeno čak služio i jedan vikinški kralj

(8) U pokušaju da dođe do zlata i srebra i izmiri bar deo duga, Aleksije IV je naredio da se istope neke od ikona i umetničkih dela još iz vremena starog Rima

(9) Po nekim izvorima, napad se dogodio dan ranije, 12. aprila

(10) Moguće je da nije bila u pitanju mala kapija, već uzak tunel koji su krstaši prokopali

(11) Najznačajnija kulturna blaga i hrišćanske relikvije Venecije potiču iz pljačke Konstantinopolja (npr. simbol Venecije, statua krilatog lava)

(12) Bronzani pegaz (krilati konj), rad dvorskog vajara Aleksandra Makedonskog, kao i čuvena bronzana statua Herkula su samo vrh ledenog brega

(13) http://www.b92.net/zivot/nauka.php?nav_id=196127

Korisni linkovi:

http://en.wikipedia.org/wiki/Fourth_Crusade

http://www.fordham.edu/halsall/source/4cde.html

http://www.the-orb.net/textbooks/crusade/fourthcru.html

http://latter-rain.com/ltrain/curfor.htm

http://www.geocities.com/egfrothos/FourthCrusade.html

http://www.ellopos.net/elpenor/greek-texts/fathers/pears-constantinople-1204.asp

Literatura:

W.B. Bartlett – An Ungodly War: The Sack of Constantinople & the Fourth Crusade

Jonathan Phillips – The Fourth Crusade and the sack of Constantinople

Robert of Clari – The Conquest of Constantinople

Donald E. Queller – The Latin Conquest of ConstantinopleOsprey – Fortress 025 – Walls of Constantinople 324-1453