U srcu Tihog okeana pronađena dva netaknuta sveta: Ono što se krije ispod površine je fascinantno

Kako bi izgledao okean kada ga ljudi gotovo uopšte ne bi dirali? Na ovo pitanje nije lako odgovoriti. Naše morsko okruženje prolazi kroz opasne promene, suočeno sa izumiranjem morskih vrsta, propadanjem koralnih grebena i sve većim zagađenjem, zakiseljavanjem i zagrevanjem okeana.

Ipak, iako je na Zemlji ostalo veoma malo mesta na kojima okean izgleda netaknuto, daleko u Tihom okeanu, dva izolovana utočišta skrivala su nešto izuzetno.

U novoj studiji objavljenoj u časopisu Frontiers in Marine Science, naučnici su istraživali koralne atole Bikar i Bokak, koji su prošle godine proglašeni prvim nacionalnim morskim utočištem na Maršalskim Ostrvima.

Postoje dobri razlozi za zaštitu ovih posebnih mesta, jer ona predstavljaju neke od najočuvanijih ekosistema koji su preostali u ovom regionu, smatra Alan Fridlander, morski ekolog sa Univerziteta na Havajima.

"Bikar i Bokak nisu samo blago Maršalskih Ostrva već i cele planete. Oni su dar zajednice atola Utirik, koja je decenijama tradicionalno i budno čuvala ove krhke ekosisteme", kaže Fridlander.

Iako tradicionalne zajednice Maršalskih Ostrva poznaju Bikar i Bokak već vekovima, njihova izuzetna udaljenost od ljudskih naselja omogućila im je da ostanu jedinstveno očuvani.

Bikar se nalazi na više od 100 kilometara od najbližeg naseljenog atola, dok je Bokak još udaljeniji - gotovo 400 kilometara od najbližih ljudskih naselja.

Najnovija otkrića rezultat su istraživačke ekspedicije iz 2023. godine, tokom koje su naučnici proučavali ove atole, sa ciljem da steknu do sada najpotpuniju sliku o njihovim ekosistemima.

"Udaljeni okeanski atoli pružaju neke od poslednjih prilika za proučavanje ekološke strukture i funkcionisanja sistema u kojima su zajednice predatora, kolonije morskih ptica, autohtona vegetacija i ekološki procesi koji povezuju različita staništa ostali relativno manje izloženi neposrednim lokalnim ljudskim pritiscima", navode Fridlander i njegove kolege u naučnom radu.

Shutterstock/Jellyman Photography

"Objedinjujući posmatranja od kopna do dubokog mora, ova studija pruža jednu od najobuhvatnijih procena ekosistema sprovedenih na udaljenim atolima centralnog Pacifika i nudi redak uvid u strukturu relativno očuvanih tropskih morskih ekosistema u antropocenu", dodaje se.

Tokom terenskih istraživanja, koja su pomogla da se obezbedi i zvanični status zaštićenog područja za Bikar i Bokak, naučnici su zabeležili 266 taksona grebenskih riba iz 38 porodica. Veća ukupna biomasa riba zabeležena je na atolu Bokak.

Ajkule su bile posebno upečatljive: predstavljale su najveću pojedinačnu komponentu biomase riba na spoljnim padinama grebena, sa udelom od 26,8 odsto na Bikaru i 33,9 odsto na Bokaku.

Koristeći podvodne istraživačke aparate, naučnici su dokumentovali 138 taksona riba koje žive na većim dubinama, do čak 275 metara. Istraživači su istakli da se za 14 grupa čini da predstavljaju ranije nezabeležene podatke o prisustvu tih vrsta na Maršalskim Ostrvima.

Kamere postavljene u dubokom moru zabeležile su još 79 grupa riba koje žive na još većim dubinama.

Naučnici su takođe dokumentovali 17 vrsta morskih ptica na oba atola, kao i 71 trag kretanja morskih kornjača i 132 udubljenja u pesku koja ukazuju na mesta njihovog gnežđenja. Ovi tragovi i gnezda bili su uglavnom koncentrisani na Bikaru.

Međutim, čak i na ovim udaljenim pacifičkim atolima mogu se uočiti znaci narušavanja prirodne ravnoteže.

U vreme istraživanja 2023. godine, na oba atola postojale su populacije unetih polinežanskih pacova (Rattus exulans). Iako su Bikar i Bokak u velikoj meri izolovani od neposrednog ljudskog uticaja, nisu zaštićeni od globalnih trendova kao što su zagrevanje mora, izbeljivanje korala i zakiseljavanje okeana.

"Izraz 'relativno očuvani' koristimo kao uporedni opis, a ne kao pretpostavku da udaljeni grebeni predstavljaju netaknuta ili istorijski neizmenjena prirodna staništa", navode istraživači.

"Udaljenost može da smanji neke oblike neposrednog lokalnog ljudskog pritiska, ali ne uklanja istorijske uticaje, posledice unošenja stranih vrsta niti globalne antropogene uticaje. Zbog toga stanje ekosistema treba procenjivati na osnovu uočenih ekoloških karakteristika, a ne samo na osnovu njegove udaljenosti od ljudi", ističu istraživači.

Shutterstock/Krofoto

Koliko su razlike velike pokazuje i upečatljiv kontrast: samo nekoliko dana nakon istraživanja Bokaka 2023. godine, istraživačka ekspedicija nastavila je put ka atolu Bikini, ozloglašenom mestu na kojem su Sjedinjene Američke Države sredinom 20. veka sprovodile nuklearna testiranja.

"Tokom tih godina, eksplozije su isparile tri ostrva i ostavile radioaktivnu kontaminaciju zbog koje je atol do danas ostao nenaseljen", napisao je jedan od članova ekspedicije u svom terenskom dnevniku.

"Ukupan utisak ovde je sumoran. Sve deluje nekako neprirodno. Tokom prvih ronjenja uočili smo nešto riba i nekoliko područja sa živim koralima, ali i velike površine uništenog, mrtvog grebena, na kojima gotovo da nema živog sveta", navodi se.

Rezultati istraživanja objavljeni su u naučnom časopisu Frontiers in Marine Science.