Misteriozni signal iz svemira oglašava se na svakih osam minuta: Naučnici konačno otkrili njegovo poreklo

Istraživači sa Univerziteta Kertin (Curtin University) pomoću moćnog radio-teleskopa povezali su ove pravilne impulse sa neobičnim parom zvezda udaljenim više od 10.000 svetlosnih godina od Zemlje.

Ovaj sistem, nazvan GPM J071507-114153, sastoji se od mrtve zvezde, poznate kao beli patuljak, i zvezde spektralnog tipa G, veoma slične našem Suncu.

Ovaj objekat koji emituje pravilne bljeskove pripada klasi nebeskih tela poznatih kao dugoperiodični tranzijenti (long-period transients), koji proizvode radio-impulse koji se uključuju i isključuju u pravilnim intervalima od nekoliko minuta ili sati.

Otkako je prvi takav objekat otkriven 2021. godine, naučnici su pronašli svega desetak dugoperiodičnih tranzijenata, a njihovo poreklo još uvek pokušavaju da razumeju.

Ovo otkriće istraživača predstavlja prvi slučaj u kojem su radio-impulsi zabeleženi kao emisija belog patuljka koji kruži oko zvezde slične Suncu.

Astronomi su ranije otkrivali treperave radio-signale iz zvezdanih sistema koji sadrže bele patuljke, ali nikada nije bilo jasno koja od dve zvezde je odgovorna za emitovanje impulsa.

Glavni autor studije, dr Sem Meksvini, naučnik zadužen za puštanje u rad radio-teleskopa Opservatorije Kvadratni kilometar (Square Kilometre Array Observatory), kaže:

"Ovo je prvi put da su impulsi dovoljno jasno zabeleženi da možemo da vidimo kako se beli patuljak kreće po svojoj orbiti oko zvezde pratilje. Zato znamo da pulsacije dolaze iz oblasti u blizini belog patuljka, a moguće čak i sa samog belog patuljka", rekao je Sem.

Dugoperiodični tranzijenti spadaju među najneobičnije fenomene koje su radio-teleskopi zabeležili u svemiru.

Oni se pojavljuju kao izuzetno snažni i neobično usmereni naleti radio-talasa i rendgenskog zračenja, koji često potiču iz veoma udaljenih delova svemira.

Shutterstock/Brian Donovan

Kada su prvi put otkriveni, njihova pravilnost navela je neke da spekulišu čak i o mogućnosti da predstavljaju pokušaj komunikacije neke vanzemaljske inteligencije.

Međutim, astronomi danas veruju da ovi bljeskovi energije potiču iz brzo rotirajućih jezgara mrtvih zvezda.

Koautorka studije, dr Nataša Harli-Voker, vanredna profesorka na Institutu za radioastronomiju Kertin, izjavila je za Dejli mejl:

"Naša najbolja pretpostavka jeste da beli patuljak ima snažno magnetno polje, dok mu njegova zvezda pratilja neprestano dostavlja naelektrisane čestice putem zvezdanog vetra. Kada te čestice naiđu na magnetosferu belog patuljka, bivaju ubrzane i proizvode impulse koje vidimo. To je donekle slično načinu na koji Sunčev vetar stupa u interakciju sa Zemljinim magnetnim poljem i stvara polarnu svetlost", okriva Nataša.

Dok se okreću, ove zvezde emituju snop zračenja koji prelazi preko Zemlje poput svetlosti udaljenog svetionika, stvarajući karakteristične pravilne bljeskove.

Najbrži do sada otkriveni objekat emituje bljesak jednom u 421 sekundi, dok najsporiji šalje impuls u trajanju od 30 sekundi na svakih 2,9 sati.

U istraživanju, objavljenom u naučnom časopisu Nature Astronomy, istraživači su koristili ogromni radio-teleskop Murchison Widefield Array kako bi skenirali čitav Mlečni put, u delu koji je vidljiv iz Australije, u potrazi za ovim objektima koji emituju pravilne bljeskove.

Kada su uočili karakteristične impulse objekta GPM J071507-114153, nastavili su istraživanje dodatnim radio-posmatranjima i posmatranjima u vidljivom delu spektra kako bi precizno utvrdili njegov položaj i odredili o kakvoj se zvezdi radi.

Po prvi put, na ovaj način je utvrđeno da radio-talasi potiču od belog patuljka - gustog jezgra koje ostaje nakon smrti zvezde, koji kruži oko sjajne zvezde veoma slične našem Suncu.

Ovo otkriće bilo je izuzetno neočekivano jer radio-pulsari, poznati izvori treperavih radio-signala, gotovo uvek predstavljaju neutronske zvezde, odnosno izuzetno gusta jezgra koja ostaju nakon smrti masivnih zvezda.

Shutterstock/paulista

Iako su beli patuljci mnogo češći, poznato je da samo mali broj njih proizvodi impulse i, do sada, nijedan izolovani beli patuljak nije bio zabeležen kao izvor takvog zračenja.

Međutim, to nije bila jedina neobična karakteristika ovog bizarnog zvezdanog sistema.

"Zvezda pratilja je slična Suncu, što nismo mislili da je moguće, a beli patuljak napravi jedan obrt za samo 7,9 minuta, što je izuzetno brzo za objekat njegovih dimenzija", kaže profesorka Harli-Voker.

Još neverovatnije je to što su naučnici uspeli da registruju suptilne promene izazvane aktivnošću na površini zvezde pratilje.

Profesorka Harli-Voker objašnjava:

"Impulsi deluju poput baterijske lampe koja obasjava atmosferu zvezde pratilje. Kada se beli patuljak nađe na suprotnoj strani svoje orbite, u odnosu na nas, radio-talasi moraju da prođu kroz spoljašnju atmosferu zvezde, odnosno njenu koronu, pre nego što stignu do Zemlje. Magnetna polja u toj plazmi menjaju polarizaciju radio-talasa, a mi možemo da vidimo kako se taj signal veoma brzo menja tokom kretanja zvezda po orbiti", objašnjava Harli-Voker.

Analizirajući ove promene, istraživači su uočili signale za koje veruju da su posledica pojave poznate kao zvezdana prominencija - velika petlja plazme koja izbija sa površine zvezde.