Da li je moguće napraviti "gej test"?

Kada je kuvajtski direktor javnog zdravlja najavio da će Bahrein, Kuvajt, Katar, Oman, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati početi da primenjuju „gej test“ kako bi sprečili homoseksualce da posećuju region, to je dovelo do burne reakcije interneta i medija većina zemalja na svetu.

Međutim, ljudi nisu bili previše uzbuđeni, a jako mali broj bio je iznenađen. Ovakva odluka potpuno je u skladu sa dešavanjima u ovom regionu gde je kazna za homoseksualnost zatvor ili smrt a ideja da bi ženama bilo dopušteno da voze čini se apsurdnom, barem kada su radikalne snage u pitanju.

Kuvajt je posegnuo za ćutanjem kada su konkretni detalji u vezi sa testom u pitanju, a mnogi smatraju da je ovo samo propaganda koja za cilj ima odvraćanje gej osoba od ulaska u ove zemlje.

Međutim, ukoliko bi tvrdnje Kuvajta uzeli za ozbiljno, da li bismo mogli da pretpostavimo kako bi jedan takav test izgledao?

Odgovor je... verovatno da. Svaki „gej test“ mogao bi da potpadne pod jednu od tri široke kategorije – fiziološku, bihejvioralnu ili psihološku.

Fiziološki gej test

„Sveti gral“ gej testova bio bi identifikovanje „gej gena“ koji bi vrlo lako mogao da bude detektovan iz krvi, kože ili pljuvačke osobe. Iako mnogi borci za prava LGBT populacije smatraju da postoji genetski faktor koji određuje seksualnu orijentaciju, takav gen još nije pronađen.

Ukoliko bi takav gen bio pronađen, jedna od sociološko-političkih posledica bilo bi da bi zemlje zaista na taj način mogle da proveravaju i traže „gej osobe“.

Sa druge strane, postoji niz bioloških načina na koje bi neko mogao da se identifikuje kao gej osoba i bez postojanja „gej gena“.

Recimo, seksualna orijentacija mogla bi da se odredi nivoima hormona tokom razvoja fetusa u materici.

Takođe, poslednjih decenija pojavio se veliki broj studija koje pokazuju male, ali statistički bitne razlike, između gej i strejt osoba kada su u pitanju različite fizičke osobine.

Gej muškarci i žene imaju 50 odsto veće šanse da budu levoruki ili da koriste obe ruke, simetrija lica takođe je drugačija kada se uporede gej i strejt osobe. Prosečni nivoi aktivnosti u pojedinim područjima mozga takođe su drugačiji kod gej i strejt osoba, pojedine studije čak su pokazale da je smer folikula kose takođe nešto po čemu možemo praviti razliku.

Problem sa ovakvim testom jeste da su ove razlike u fizičkim crtama samo grubo povezane sa homoseksualnošću. U pitanju su statističke razlike između dve grupe unutar kojih takođe postoje varijacije – vrlo je malo verovatno da će Kuvajt zabraniti svima koji su levoruki ulazak u zemlju.

Bihejvioralni gej test

Vrlo je moguće da zemlje Bliskog istoka na umu imaju nešto što je bliže bihejvioralnim testovima: Kako se osoba oblači? Kako izgleda njeno držanje? Da li na sebi ima modne dodatke? Da li se njihova kravata slaže sa cipelama? Da li je tokom razgovora sa zvaničnicima upotrebio reč „čaroban“ ili „prekrasan“?

Ovakvi testovi su “najbolji” testovi, barem sa političkog stanovišta. Državni službenici mogu da odrede potpuno proizvoljnu listu kriterijuma na osnovu kojih bi mogli da tvrde da je neko gej.

Ovo bi im takođe dalo priliku i da se reše određenih heteroseksualnih osoba koje im predstavljaju problem.

Ovakvi arbitražni, kulturno definisani testovi idealni su za zemlje koje samo žele da svojim agentima obezbede potrebnu moć da izopšte svakoga ko ih čini nervoznim.

S obzirom na to da je Saudijska Arabija deportovala muškarce zbog toga što su bili “previše zgodni”, sve je moguće.

Psihološki gej test

Sa druge strane, ukoliko zemlje Bliskog istoka žele da se pokažu u dobrom svetlu kada je svet u pitanju, možda bi mogle da se odluče za psihološki test.

Psihološki testovi barem bi odavali privid naučno potkrepljene odluke. U pitanju bi najverovatnije bio test koji bi uključivao prezentovanje određene vrste stimulansa osobi nakon čega bi se procenjivala njegova reakcija – poput podsvesnog reagovanja ili odgovora na određeno pitanje.

Prednost ovih testova jeste njihova cena, umesto da posmatraju uzorke krvi ili aktivnost mozga, zvaničnici bi nekome samo trebalo da pokažu sliku ili postave pitanje.

Psihološki testovi takođe se čine “najnaučnijim”. Ukoliko ove zemlje žele da ostvare barem privid legitimnosti, testiranje nesvesnih reakcija određene osobe je svakako bolje od praćenja “instinkta”, ukoliko je odluka da se testovima traže gej osoba zaista istinita.