Tridesete - izađite na prvu crtu

Zašto baš tridesete? Sećam se reči jedne zaista mlade devojke koja je bila silno ponosna na svoj sedamnaesti rođendan. To je poslednji pred onaj vrlo ozbiljan, osamnaesti, kada više nismo deca. Rekla bih, pa nismo ni sa osamnaest, ali... svako u svoje ime. Tako, željno očekujući osamnaesti rođendan kada ćemo moći svima na ovom svetu da pokažemo ko smo, šta smo, koliko vredimo, kada ćemo se dokopati toliko željene slobode, moći da izlazimo dokle hoćemo, radimo šta hoćemo (pusti snovi), doguramo i do tridesete.

E, tridesete su već neke godine. Ne bih da ulazim u telesne promene koje, priznaćete, postaju vidljive. Više bih da se bavimo onim što ćete u tzv. „ženskim“ časopisima naći kao: „Ako imate više od 30, 40, 50...“, valjda se posle i ne računa. Kao što vidite, prva crta je na trideset. Zašto baš tridesete?

Tridesete su godine u kojima se proverava da li su naša, ali ne i samo naša očekivanja ispunjena. Ispunjenost očekivanja zavisi od toga koliko smo tokom svesrdnog prikupljanja godina bili realni u proceni svojih kapaciteta, moći, ambicija, okolnosti, prilagođenosti ili buntovnosti (sa razlogom ili bez njega), ali i toga kako su nas i zašto drugi videli u nekim ulogama ili ne. Neke od nas će se tokom života prilagođavati željama i zahtevima okoline. Okolina će im služiti kao ogledalo u kome će videti kako izgledaju, zvuče, delaju. Kako se okolina sastoji od mnogo osoba, tako će i ogledala biti puno.

Tako se u tridesetim neke od nas nađu u sobi sa krivim ogledalima, kao iz dečjih luna-parkova. U jednom od ogledala su krive, u drugom mršave, u trećem iskežene, u četvrtom debele, u petom previsoke, preniske, tužne, prelepe, ružne... Nikako da liče na sebe. Drugim rečima, one koje su imale težište u drugima, imaće u tridesetim priliku da se zaista pogledaju u ogledalo, ovog puta svoje. Jer, šta vredi ako smo po meri, volji, ukusu, ambicijama drugih ako se na početku četvrte decenije ne osećamo svojim.

One koje su sledile svoj osećaj, crtu podvlače svesne svoje odgovornosti za nju. Imati svoj osećaj je individualna crta. Neke osećaj smeštaju u stomak, neke u predeo grudi, neke u glavu. Videćete, ako posmatrate, kako će neko reći: „Evo odavde osećam kako je nešto...“, pri čemu rukom pokazuje na deo tela koji je njegov merni instrument. Veština razumevanja govora sopstvenog tela jeste nešto što bi trebalo da se uspostavi do tridesete. Ne samo zato što nam neki deo tela govori da li je nešto u redu ili ne već i zbog toga što se tako istančava sluh i za neke mnogo ozbiljnije dijaloge.

Tridesete su godine u kojima ste već završili sa svojim obrazovanjem ili ste pri kraju specijalizacija, izrada teza, polaganja pravosudnog, prve promene posla „nabolje“, prvog unapređenja, očekivano stabilne emocionalne veze, nekad braka, nekad već i ostvarenog materinstva. Ili ste se udale u venčanici kreiranoj dok ste čitale Pepeljugu, ili u minimalističkoj, ili u cool varijanti ili ste još u planovima. Neke od nas osećaju da prvo treba završiti započete poslove vezane za karijeru i moguće napredovanje, druge smatraju da prioritet ima porodica, treće se trude da uspostave balans između karijere i porodice, četvrte... Smer kojim će se kretati žene posle tridesete zavisi zapravo od toga gde su u trenutku podvlačenja svoje crte.

Tridesete su godine u kojima više nismo baš devojke, a nismo baš ni „žene“. Ovo je doba koje ostavlja još vrlo malo mesta za koketiranje sa ludovanjem karakterističnim za dvadesete, a opet ne traži ni ozbiljnost baš, baš odraslog. Ima i onih koje će doveka biti devojčice, kao i onih koje su bile „tetke“ i u šesnaestim. Stvar izbora, složićete se. Koliko sam samo puta čula kako ovako mlade žene sa smeškom komentarišu način odevanja, šminkanja, ponašanja koje su prevazišle, a koje je izazivalo blagi užas, pre svega njihovih majki. Ali, svemu ima vreme. Sada su frizure smirenije, šminka prilagođenija dobu dana, odeća primerena poslu, sportu, slobodnom vremenu, večernjem izlasku. S jedne strane, nestašnost kao da je utihnula, a s druge, još uvek nema one krutosti karakteristične za malo starije.

Žene se osećaju zrelije, moćnije, čini se pomerile bi zemaljsku kuglu bez poluge. Osećanje takve moći započinje sa tridesetim. Uzlet, saznanje da je veći deo učenja iza nas, da smo prebrodile ljubavne brodolome, ostavile „prve ljubavi koje nemaju zaborava“, našle nekog s kim smo kompatibilne ili ustanovile da takvog još uvek nema, našle svoj prepoznatljiv stil. Oprobale smo se u profesiji, saradnji, našle svoje mesto u socijalnom okruženju, naučile veštine pregovaranja, stekle stabilne prijatelje do kraja života, odabrale kumu (neke i kuma), pokušale ili uspele da se osamostalimo od roditelja, stambeno, finansijski. Uspele smo da prihvatimo svoje majke onakve kakve jesu i da unesemo novu dimenziju u kvalitet odnosa. Priznaćete, zavidno postignuće.

Tridesete su i godine u kojima neke kažu: „Jao, sutra mi je trideseti rođendan a ja još nisam...“ To šta „sve nisam“ zna da bude i dugačko. Čujem i „svi oko mene su u drugom stanju“, „sve moje drugarice su se poudavale“, „svi imaju bolji posao“, „niko nije prošao kao ja“. Misliti o životu u kategorijama „svi“ ili „niko“ prilično je nekonformno. Verujte, i opasno. U ovim godinama započinju intenzivniji pritisci roditelja i okoline na one koje se nisu udale ili nemaju stabilnu vezu. Odmah za tim je pritisak na materinstvo. Počinje da se pominje čupavac iz kutije zvani „biološki sat“, počinje i laka panika, posećuju se ginekolozi koji ili zvuče utešno govoreći da nema razloga za paniku ili se pridružuju horskom pojanju „vreme je, vreme je“. Ništa lakše nego ubaciti ženu u paniku da kasni sa materinstvom. Nije fer, bar ne u tridesetoj.

Žena u tridesetoj je lepa sama po sebi. Ima gipkost i gracioznost mladosti, zrelu lepotu svog uzrasta, mudrost stečenu vojevanjem sa samom sobom, ali i drugima, autentičnost, prepoznatljivost, osetljivost bez histerije, smirenost bez umrtvljenosti, radost bez euforije, tugovanja bez depresije. Više joj nisu bitne potpetice 12, ali joj je bitan kvalitet šminke, parfem koji sama bira, stil koji sama neguje, knjige koje je oplemenjuju, muzika uz koju igra ako hoće a ne zato što mora, klubovi u kojima može i da se priča, kafa koja je sadržajna a ne ogovaračka, prijatelji koji se ne ljute što ne stiže da im se javi jer ima početak radnog vremena ali ne i kraj (ua poslodavci!), čovek koji je podržava takvu kakva je i ne traži da bude ono što je on zamislio da „mi pripada“ (kakav termin, čista anglistika). Za njom se okreću više nego ikad jer ume da nosi to što jeste, niti se stidi, niti se šepuri. Ne tuguje za mladošću jer je sada tek mlada, nema straha od starosti jer je daleko. Još uvek ne plače na „Yesterday“ ili „I did it my way“ i ne počinje rečenicu sa „Kada sam ja bila mlada“.

Čula sam mnogo puta i dajem svoj glas za tvrdnju da su najbolje godine za ženu između tridesete i četrdeset pete. Daleko od toga da one pre ili posle nisu dobre. Svako doba ima svoje prednosti, ali i nedostatke. Ove godine su najbolje jer smete i možete apsolutno sve. Imate hrabrosti, srčanosti, snage, ideje, kreativnost, potencijal, znanje, veštine, iskustva, mudrosti, ali i radoznalosti. Udruženo sa svim o čemu smo pričale, mogu da zaključim da je žena u tridesetoj zapravo čarobnica. Iskreno verujem da ćemo se sve u nečemu od ovoga prepoznati. Zbog toga je važno da podvlačenjem ove crte bilans bude pozitivan. A on zavisi, znate već, od svega što smo tokom ovih godina u sebe ulagale. Znam pouzdano da se svaka ovakva investicija vraća – nama samima. Rekla bih da je to jedna od retkih investicija koje se uvek vraćaju. Zato hrabro podvucite crtu imajući na umu da je ovo prva u nizu crta. Investiranje bi valjalo nastaviti jer nas crte tek čekaju. Uživajte u svom tridesetom rođendanu. Linija koja nas odvaja od nestašluka i uvodi u mudrost je preskočena. Slobodno ugasite svećice, vaše su.

MAGAZIN ELLE U JUNSKOM BROJU DONOSI:

We love British
Mladi britanci u pohodu na Hollywood

Savršena figura za 4 nedelje
Najbolji proizvodi i top tretmani

Punite trideset?
Podvucite crtu: zrelije, moćnije, uspešnije i sigurnije u sebe

Komplimenti
Način na koji ih primate najviše govori o vama

Putovanje
Shopping avantura u Londonu