Bolnice bez sapuna i lekova

Pored elementarnih stvari koje mora da ima svaka bolnica, poput tolet-papira, toplomera i ubrusa, najveća zdravstvena ustanova na Balkanu kuburi i sa ugradnim materijalom, ali i brojnim lekovima neophodnim za zbrinjavanje pacijenata. Jedan od njih je „heparin“, najosnovniji lek u koronarnoj jedinici, koji se daje bolesnicima nakon infarkta, saznaje „Blic“.

Da situacija u zdravstvu nije toliko sjajna i da u ovom trenutku ne postoji nijedna zdravstvena ustanova u Srbiji kojoj nešto ne nedostaje, pored ogorčenih pacijenata u poslednje vreme ukazuju i sami zdravstveni radnici. Kako „Blic“ saznaje, zaposleni u KCS više puta su se pismeno obraćali rukovodstvu da mnoge stvari nedostaju, ali to nije urodilo plodom.

Lekari kažu da imaju „medikoetičke“ probleme, tačnije profesionalno i etički mogu da pogreše jer nemaju adekvatne lekove da prepišu pacijentima. - Polovinom aprila prvo su se požalile medicinske sestre. Uputile su rukovodstvu pismo, i to nakon noćnog dežurstva. Spisak koji su napravile je poduži, a između ostalog tada nije bilo brojača, kapi, flastera, insulinskih špriceva, ampula „dormicuma“, terapija koja može da ugrozi život pacijentima - kaže izvor „Blica“.

Zbog svih nedostataka bile su prinuđene da ove osnovne stvari traže po drugim odeljenjima. Ono što nisu htele da obrazlažu, jer su smatrale da nije potrebno, jeste nedostatak temperaturnih lista (na njima piše dijagnoza svakog pacijenta i lekovi koji mu se daju), papirnih ubrusa, sapuna, toplomera. Nakon toga, krajem juna, usledila je i molba lekara. Oni su, takođe od uprave tražili da se hitno nabave određeni lekovi, bez kojih ne mogu da sprovedu adekvatno lečenje bolesnika sa akutnim infarktom, nestabilnom anginom i akutnom srčanom slabošću.

Ukupno je nedostajalo 11 lekova i epruvete za krvnu sliku. - U poslednjih godinu dana u bolnicama u Srbiji postoje povremeni problemi s nedostatkom lekova, potrošnog materijala, ali i osnovnih stvari za higijenu. Postavlja se pitanje da li je to mera štednje, jer ako jeste - onda je to pogrešan način. Često se dešava i da direktori bolnica za nestašicu nekih lekova kao argument i opravdanje iznose da je tender u toku. Ipak, to je samo stvar loše organizacije, jer javna nabavka treba da se organizuje kada su zalihe lekova pri kraju kako ne bismo bili u situaciji da pacijentima ne možemo da pomognemo - objašnjava izvor „Blica“.

Međutim, zbog čega je sve tako i zašto se lekovi na vreme ne nabavljaju, juče nismo mogli da saznamo, jer do direktora KCS dr Đorđa Bajeca nismo mogli da dođemo. S druge strane, u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje kažu da je za Klinički centar Srbije za ovu godinu opredeljeno 13.564.226.000 dinara za plate zaposlenih, prevoz, sve vrste lekova, ugradni materijal, sanitetski materijal, energente... - Ustanove su dužne da shodno svojim potrebama same sprovode postupak javne nabavke.

Samo za lekove za hemofiliju, citostatike sa C liste, ugradni materijal u kardiohirurgiji, kardiologiji, vaskularnoj hirurgiji i dijalizni materijal postupak javne nabavke sprovodi Republički zavod za zdravstveno osiguranje - kaže Sanja Mirosavljević iz RZZO. U Ministarstvu zdravlja kažu da, prema njihovim podacima, u Kliničkom centru Srbije trenutno ne postoji nestašica lekova. Ministarstvo, inače, svakoga meseca dobija izveštaj iz KCS o snabdevenosti lekovima.

A to da li je komunikacija između apoteke i uprave KCS loša, u Ministarstvu zdravlja nisu hteli da komentarišu jer to nije u njihovoj nadležnosti.