DNK test otvara Pandorinu kutiju?

Znaćete kolike su šanse da vam dete bude gej, postane depresivno ili dobije Alchajmerovu bolest. Takve mogućnosti su i dalje predmet naučne fantastike, ali stručnjaci veruju da već idu u tom pravcu.

Skeniranje fetalne DNK iz krvi majke biće bez sumnje jedna od najvećih prednosti za buduću uspešniju prenatalnu negu. Međutim, u praksi može da izazove niz zakonskih, etičkih i društvenih izazova.

„Značajno može promeniti način na koji se ljudi susreću sa trudnoćom i potomstvom“, objašnjava Marsi Damovski iz Ventra za genetiku i društvo u Berkliju (Kalifornija, SAD). Ona se pita da li bi roditelji i dalje bili toliko posvećeni održavanju trudnoće, ako rezultati testova ne pokažu da je fetus „dovoljno dobar“ da bi bio rođen.

A šta je to „dovoljno dobro“? Damovska i njene kolege brinu o tome kako će parovi u budućnosti razumeti takvu poplavu informacija i na kraju krajeva, koliko ih treba otkriti.

DNK fetusa odavno je podložan promenama putem medicinskih procedura, uz izuzetno mali rizik od pobačaja. Međutim, analize krvi su oslobođene i od najmanjeg rizika, što znači da će više žena biti zainteresovano da sazna koliko će njihovo buduće dete biti podložno bolestima.

Budući da će takve informacije moći da dobiju veoma rano, imaće mogućnost da abortiraju pre nego što se rezultati testiranja pokažu i u praksi.

Okidač za novu diskusiju je objavljivanje preliminarnih rezultata istraživanja čiji je cilj bio rekonstrukcija bebine genetske slike tako što će uzeti fragmente DNK fetusa iz majčinog krvotoka. Ta mogućnost uz rapidan pad cene analize DNK otvara vrata sumnjičavosti prema nečijem „genetskom kvalitetu“.

Za pet do deset godina lekari će moći da testiraju DNK na 100 do 200 bolesti i otklone mnoge od njih. Prenatalno testiranje će dati mnogo više informacija o genetici deteta u ruke mnogo više roditelja.

To saznanje ima svoju tamnu stranu: koliko je neko u stanju da ponese odgovornosti i podvrgne nerođeno dete genetskom inženjeringu? Ako se dete rodi sa stanjem koje je trebalo da bude ranije primećeno, taj rezultat više neće biti smatran nečim što vam se desilo, nego nečim za šta ste krivi ili ste bar učestvovali u tome.

To je veliki teret koji se stavlja na leđa roditelja. Takođe, u budućnosti će biti moguće otkriti i gene koji se ne odnose samo na pretnje po zdravlje. Recimo, znaće se koliko dete ima šanse da bude gej.

Onda će se novo pitanje postaviti čovečanstvu, a to je: kakve varijacije u ljudskom postojanju mogu da postoje i koliko će se one tolerisati. Na osnovu čega će se tada žene odlučivati na abortus? Da li će uopšte biti svesne zašto čine takav korak i da imaju alternativu?

Na društvenom nivou lako se može desiti da se prenatalna dijagnoza vidi kao “lek” za bolesti tako što će se abortirati fetusi koji ih nose. Jedno je sigurno – kada se otvori Pandorina kutija DNK prenatalne analize, biće je veoma teško zatvoriti.