Sindrom sagorevanja može da bude opasan: Evo kada treba da usporite sa poslom

Svetska zdravstvena organizacija definiše ovaj sindrom kao "loše nošenje s hroničnim stresom na radnom mestu".

"Stanje potpune fizičke, psihičke i emocionalne iscrpljenosti uzrokovano preteranim stresom na poslu", opisuju stručnjaci.

Ono što je najvažnije jeste da na vreme prepoznate jeste li na putu prema sagorevanju i da pokušate to da sprečite. Kristina Malač, profesorka na Berkliju, stekla je nadimak "majke sagorevanja" zbog toga što je prva uvela taj pojam i u akademske krugove i karijeru posvetila istraživanju tog sindroma.

Ona tvrdi da postoji ukupno šest faktora na radnom mestu koji ukazuju na mogućnost sagorevanja radnika.

Previše posla

Osim prevelike količine radnih zadataka s kojima se ne možete sami nositi, postoji još jedan faktor koji je problematičan, a to su radni zadaci koji su vam zadati, a za koje vi jednostavno nemate potrebne veštine ili alate da ih obavite. Dr Malač posebno naglašava stres pod kojim rade medicinski radnici, odnosno "emocionalni rad" s kojim se oni svakodnevno susreću. Da biste radno opterećenje zadržali u zdravom rasponu, vodite računa o količini, težini i "emocionalnosti" posla koji vam je zadat.

Gubitak kontrole

Kontrola je ključni pokretač motivacije. Ako se ona smanji ispod određenog nivoa, izgubićete motivaciju i osećaj za postignuće koji obično dolazi od završetka posla ili radnog zadatka, piše Index.hr. Kontrola se spušta na problematične nivoe kada nemate mogućnost da usmerite ili izmenite resurse koji su potrebni za obavljanje vašeg posla ili kada jednostavno nemate ovlašćenja da radite vaš posao onako kako smatrate da je najbolje.

Ne nagrađuju vas za trud

Ako vas ne nagrađuju adekvatno i dovoljno često, verovatno ćete početi da se osećate beskorisno i distanciraćete se od svog posla. Finansijska naknada najbolja je nagrada, ali priznanje nadređenih je jednako važno. Skoro 80 odsto radnika koji su dali otkaz na svom poslu reklo je da je veliki razlog za njihov odlazak bio manjak poštovanja. Šezdeset odsto njih je reklo da ih više motiviše uvažavanje i poštovanje nego novac.

Niste deo uspešne zajednice koja nečemu teži

Najbolje ćete obavljati svoj posao ako osećate pripadnost u smislu da osećate kao da će vas neko podržati ili da ćete imati s kim da razgovarate ako stvari krenu po zlu. Poslovni odnosi kojima nedostaje lični kontakt uglavnom nisu produktivni. Kako ćete znati jeste li deo takve zajednice? Zapitajte se volite li da idete na društvena događaje ili okupljanja sa svojim kolegama.

Ne tretiraju vas pošteno

Ako smatrate da vas šefovi ne tretiraju pošteno, na dobrom ste putu ka sagorevanju. Primeri nepravednosti uključuju nejednakost u opterećenju radnim zadacima ili nejednakost u plaćanju, varanje i napredovanje uzrokovano drugim faktorima osim zasluga. Nedostatak korektnosti na radnom mestu dovodi do izgaranja tako što kod radnika stvara emocionalni stres i čini ga ciničnim prema radnom mestu. Kako ćete znati tretiraju li vas pošteno? Vrlo jednostavno, zapitajte se osećate li se kao da vas poštuju na radnom mestu.

Morate da radite stvari s kojima na etičkom planu niste usaglašeni, odnosno ne delite iste vrednosti s kompanijom

Veća je verovatnoća da ćete izgoreti ako se vrednosti vaše kompanije ne poklapaju s vašim ili ako vaša kompanija ne drži do onoga što promoviše u javnosti. Ako šef ili kompanija od vas traže da radite nešto što nije u skladu s vašim vrednostima, verovatno ćete razviti ciničan stav prema poslu. Zapitajte se jeste li ponosni na vašu kompaniju.