Da li ste sagoreli na poslu?

Burnaut sindrom (eng. burnout) nastaje zbog hronične izloženosti stresu na radnom mestu. Stručnjaci se ovim fenomenom bave poslednjih desetak godina. Dr Snežana Kecojević Miljević psihijatar i grupni analitičar KBC Dragiša Mišović za B92 kaže:„Ključna stvar jeste prepoznavanje ovog sindroma u okruženju. Iako se problem ispoljava individualno, uzroci nastanka vezani su za samo radno okruženje, čitavu radnu organizaciju kao jednu grupu. Stres koji uzrokuje sindrom sagorevanja nastaje iz međuljudskih odnosa.“

Simptomi:

1. Osećanje emocionalne iscrpljenosti
2. Depersonalizacija – Osoba počinje da se menja, sebe ne prepoznaje u reakcijama i ponašanju. Najčešće se ispoljava činičan odnos žrtve burnauta prema kolegama, poslodavcima i klijentima. Osobe su sklone da imaju površne i uzdržane odnose i da budu fizički izolovani.
3. Osećanje profesionalne nekompetentnosti – Osećaj da nisu dorasli svom radnom zadatku. Ovo osećanje je u potpunosti kontrodiktorno zato što se obično radi o mladim ljudima koji su tek završili škole i prepuni su znanja. Dr Kecojević kaže da istraživanja rađena na temu koga pogađa sindrom sagorevanja pokazuju da ove osobe imaju posebne karakterne crte ličnosti: „Oni poseduju dobre liderske sposobnosti, entuzijastični su, otvoreni, komunikativni i orijentisani strogo ka cilju. Radi se o profilu radnika poželjnog za svaku firmu ali im takođe nedostaje radno iskustvo, tj kako da znanje koje imaju primene u poslu. Ako tada izostane podrška od strane tutora i kolega, oni ulaze u rizik da razviju burnaut.“

Faze nastanka „burnauta“

- Ushićeni odlazak na posao, zanemarivanje svih ostalih segmenata života, idealizacija samog radnog mesta, kolega i vođe tima. Propuštanje odmora i pretrpavanje poslom.

- Teškoće u odnosima, prenošenje nezadovoljstva na porodicu. Razočarenje koje osobu čini emocionalno ranjivom i nepoverljivom.

- Povlačenje u sebe, izolacija. Osećaj beznađa i telesno iscrpljivanje.

- Hronično nezadovoljstvao na poslu. Teško i mučno buđenje sa somatskim pokazateljima stresa. Ravnodušnost i gubitak vere u sebe ne samo na poslu već životno. Osoba ili ostaje na poslu potpuno demotivisana ili se odlučuje na promenu radnog okruženja.

Rešenje

Pravo rešenje ovog problema leži u prevenciji. Poboljšati uslove rada i staviti akcenat na poslovanje firme.

„Svaki višak u radnim zadacima mora da ima opravdanje i smisao. Hijerarhija mora da bude jasna i precizna kao i radni zadaci. Svaki nedovoljno autoritativni stav vođe tima ili čak preterano autoritativni stav može dovesti do razvoja burnauta. Nedostatak povratne informacije o efektima rada zaposlenih ali i socijalne podrške. Utisak da su izolovani i da bez uvida u rezultate rada, ali i nemogucnost da odlučuju o uslovima rada niti da ih menjaju, moze dovesti do sagorevanja“ kaže dr Kecojević.

Ključno je naučiti radnike da se bolje relaksiraju i nose sa stresom. Fitnes u okviru preduzeća, druge rekreativne aktivnosti ali i medicinske edukacije na temu ostavljanja cigareta i kontrole telesne težine jesu neke od mera prevencije.

Edukacije rukovodioca kao i svih zaposlenih jesu možda i najvažnije mere za prepoznavanje burnaut sindroma koji počinje kao mali požar ali može da preraste u veliki požar.

Stanje u Srbiji sa burnoutom

„Problem se prepoznaje ali ne mnogo sistematično. Iz situacije u situaciju. Urađeno je istraživanje u vezi sa medicinskim radnicima. U njemu su učestvovali – lekari psihijatri, lekari opšte prakse i srednje medicinsko osoblje. Rezultati kažu da su medicinske sestre i lekari opšte prakse u burnautu.“ – navodi dr Snežana Kecojević i dodaje „ Ne razlikujemo se mnogo od drugih zemalja Evrope. I tamo svaka peta medicinska sestra napušta svoju karijeru. Firme koje su inostrane i više su upoznate sa problemom više i vode računa o tome i preveniraju ga„

Fakti

Burnout često prati preterano korišćenje vitamina, suplemenata, sedativa kojima osoba pokušava da dobije dodatnu energiju i/ili „pregura“ dan.

Ljudi koji imaju utemeljen sistem podrške koju čine porodica, prijatelji i barem jedan kolega lakše se nose sa stresom.

Neće vam pomoći sama promena posla i radnog okruženja ako pre toga ne shvatite šta vam se desilo na poslednjem poslu i izborite se starom pre ulaska u novu poslovnu priču. Ukoliko to učinite, sledeće znake potencijalnog sindroma sagorevanja prepoznacete na vreme i izbeći ih lakše.

Pokušajte da ne shvatate sve poslovne situacije preozbiljno i preambiciozno. Fleksibilniji pogled na svet u kombinaciji sa mnogo smeha manje će vas opteretiti i samim tim relativizovati probleme zbog čega ćete ih lakše rešavati.