Čipovi kao spas, ali i - okov

Nekada je bilo jednostavno. Dva kanala na televiziji, nekoliko dnevnih novina i radio-stanica... Vesti su putovale danima, a pismo u sandučetu ili zvono fiksnog telefona slavili su se kao mali praznik, pišu Novosti.

A onda je došlo "novo vreme", sa internetom, brzim računarima, pametnim mobilnim telefonima, navigacionim uređajima... Stasale su čitave generacije koje i ne znaju kako je svet nekada funkcionisao bez elektronske pošte, Googla ili GPS-a. Dok smo se mi navikavali na LCD televizore, oni su već postali zastareli, pa standarde sada postavljaju trodimenzionalni i zakrivljeni ekrani...

U Srbiji 60 odsto domaćinstava ima računar, dok 55,8 odsto poseduje internet-priključak. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, više od 2,6 miliona lica koristi računar svakog dana, dok 2,4 miliona svakodnevno koristi internet. Čak 86,9 poseduje mobilni telefon, a 31,6 laptop. Prema procenama, u Srbiji se dnevno u proseku proda hiljadu kompjutera.

Moderne tehnologije ušle su u naš život poput tornada, za kratko vreme naterale nas da promenimo mnoge navike, nametnule novi sistem vrednosti i uvele vidove komunikacija i informisanja koji su nekada bili samo scenario naučnofantastičnih filmova. A pitanje je koliko je čovek danas u stanju da isprati sve inovacije, koje nam iz godine u godinu menjaju život?

- Naša svest još ne može da se izbori sa svim modernim tehnologijama. Čovek se, doduše, bori da ih prihvati, bez obzira na to da li to čini jer je prinuđen da drži korak u biznisu, ili je jednostavno u pitanju želja da poseduje statusni simbol. Čitav sistem nas primorava da možda i protivno našim željama pratimo inovacije, jer nam se nameću veštačke potrebe, koje će upravo nova tehnologija da zadovolji - objašnjava sociolog dr Ljubiša Despotović.

Društvene mreže udaljavaju

Sociolog Ljubiša Despotović kaže da zabrinjava činjenica da je sve veći broj ljudi, naročito mladih, koji život ne bi mogli ni da zamisle bez "neta" i ostalih tehnoloških "igračaka". - Otuđenje, odnosno privid druženja i susreta na internetu, globalni je fenomen. Sve češće se dešava da umesto prave komunikacije, savremeni čovek bira tehničku. To možda deluje kao napredak civilizacije, ali je zapravo veliki korak unazad. Odaje utisak kao da se okupljamo oko društvenih mreža, a zapravo se udaljavamo - ističe Despotović.

Prema rečima našeg sagovornika, tehnologija nam s jedne strane olakšava život, a s druge nas čini zavisnim od nje. Iz stanja komfora nas uvodi u fizičku i socijalnu pasivnost, zbog čega se čovek otuđuje od sebe i svoje suštine i zapravo postaje svoja suprotnost.

- Tehnologija postaje naše drugo ja, što nikako nije dobro. Ona je nekada zaista služila čoveku i njegovom razvoju. Danas, tehnologija je jedino u službi kapitala i profita. Dakle, nije problem u inovacijama, već u karakteru moderne civilizacije, gde je sve u funkciji robe i profita. Živimo u vremenu sa izrazito antihumanističkim pravcem, koji nove tehnologije samo ubrzavaju - poručuje Despotović.

Doktor tehničkih i kosmičnih nauka Slavoljub Sem Vujić, iz Kalifornije, stručnjak za kosmičke tehnologije i jedan od tvoraca "Apola 11", kojim su Amerikanci odleteli na mesec, smatra da je glavni razlog munjevitog razvoja tehnologije, pored želje za profitom, i čežnja za velikim iskorakom napred, kako nauke tako i čovečanstva.

- Tome je ponajviše doprineo munjevit razvoj i upotreba kompjuterskih sistema, što za posledicu ima ubrzano kreiranje naše budućnosti. Nove tehnologije će nam uskoro doneti sistem veštačkog upravljanja automobilima, novi metod identifikacije ljudi preko govora i glasa, kao i nove veštine navigacije i upravljanje letelicama i brodovima. Internet-tehnologija kao neka vrsta "napredne pameti" u sledećoj deceniji stvoriće veoma funkcionalne takozvane pametne kuće bez ključa, automobile bez vozača, kućne robote i čovekolike kompjuterske interakcije - najavljuje američki naučnik srpskog porekla.

Društveni progres je nezamisliv bez razvoja tehnologije, a za gotovo sve važnije tekovine i blagodeti modernog života možemo da zahvalimo upravo nauci. Ipak, sve više se čuju glasovi onih koji u munjevitom razvoju tehnologije vide moralne i etičke dileme, ekološke probleme, ali i krajnje neizvesnu perspektivu čovečanstva.

- Brza revolucija u tehnologiji žestoko utiče na čoveka, a uz to nas ostavlja u uverenju da nam moderni elektronski sistemi menjaju život nabolje. Danas je vrlo lako da se komunicira sa udaljenim rođacima i prijateljima, olako se kupuju sve vrste robe širom sveta i jednim klikom na kompjuteru ili mobilnom telefonu možemo da udesimo sebi putovanja po celoj planeti, a odnedavno i u kosmosu. Negativne posledice tog tehnološki boljeg života su razdvajanje i otuđenost ljudi, gubljenje pravih prijateljstava i kolektivne svesti, zarad individualne svesti i ličnih aktivnosti. - naglašava Vujić. - Prebrz razvoj tehnologije, brži od razvoja ljudskih odnosa, izaziva kod čoveka neprestane promene u ponašanju, razdražljivost, negativna osećanja, strepnje, propast kulture i pismenosti. Zato ne smemo da dozvolimo da nam tehnologija određuje parametre civilizacije, kvaliteta života i ponašanja.

Britanski inženjer i futurolog dr Ijan Pirson nedavno je predvideo kako će izgledati život za pola veka, odnosno 2064. godine. Tada će nas prevoziti robotizovani automobili bez šofera, stanovaćemo u zgradama visokim preko kilometar i po, a svi informacioni sistemi koje danas posedujemo za 50 godina moći će da stanu u predmet veličine minđuše ili pirsinga. Ekran će se nalaziti u našim aktivnim kontaktnim sočivima. Bićemo u mogućnosti da kucamo prstima u 3D prostoru... Takođe, svaka druga beba rođena posle 2013. godine živeće duže od sto godina. - Bez obzira na to što donosi i mnoge probleme, moderna tehnologija ipak menja čovečanstvo nabolje, razvija proizvodnju, marketing i menadžment... Takođe, razvoj moderne tehnologije je i političko pitanje, jer ko vlada tehnologijom vlada i svetom, pa se dobar deo savremenih pronalazaka vodi kao državna tajna. Mnogo tehnoloških inovacija razvijeno je u okviru državnih institucija i agencija, pa se i one vode zbog državne bezbednosti kao tajni projekti. Naravno, kada treba takvu tajnovitu tehnologiju lansirati kao naučno dostignuće ili kao tržišni proizvod, tajne se skidaju i konkurencija dolazi do nove tehnologije - zaključuje Slavoljub Vujić, američki stručnjak srpskog porekla.

Čip za veći kapacitet mozga

Ljudi će se sve teže snalaziti u moru novih informacija i tehnologija kojima su svakodnevno bombardovani, uveren je nemački filozof Peter Vajbel. On smatra da će naučnici izmisliti čip, koji će se implantirati u mozak, kako bi se povećao njegov kapacitet. - Svaki minut se izmisli nova matematička jednačina, svaka tri minuta iz fizike, a svakih pet minuta dolazimo do novog otkrića u oblasti medicine. Na svakih deset godina znanje se udvostruči. Ipak, svega deset odsto ukupnog stanovništva iskoristi ta nova saznanja. To je nepobitan dokaz da čovek, ovakav kakav jeste, ne može da prati ubrzani razvoj nauke - poručuje nemački filozof.

Tesla

Koliko su izumi i tehnološke inovacije sve značajnija tema, potvrđuje i trend popularizacije Nikole Tesle u celom svetu. Tako će se o našem naučniku obavezno učiti u američkim školama, uskoro mu podižu i spomenik u Pragu, a električni automobil "Tesla" već polako osvaja planetu.

- Električni automobil "tesla" zapravo je jedan samostalan kompjuter. Sledeća generacija kompjuterskih sistema imaće snažnije softvere, a sa time i mogućnost da tehnološki transformišu celu zemaljsku kuglu. Napraviće prodor i u svemirskoj industriji u kojoj vlada velika konkurencija između Amerike, Rusije, Kine, Indije, Japana i Evropske unije - kaže Slavoljub Vujić.

Poslali 160 miliona poruka

Doček Nove godine mobilnim operatorima, već tradicionalno, donosi veći promet i dodatnu zaradu. Tokom novogodišnjih praznika građani Srbije poslali su gotovo 160 miliona SMS i MMS poruka. Kroz mrežu "Telekoma Srbija", od 23 sata 31. decembra 2012. godine do 12 sati 2. januara ove godine razmenjeno je gotovo 65 miliona SMS poruka. U inostranstvo je "otišlo" 2,7 milona poruka.

Kroz VIP mrežu poslednjeg dana 2012. i 1. januara 2013. godine razmenjeno je više od 51 milion poruka, podaci su ovog operatora. U novogodišnjoj noći, od 20 sati 31. decembra pa do 8. časova ujutru 1. januara, razmenjeno je 14.139.756 SMS i MMS poruka.

Korisnici "Telenorove" mreže poslali su 43 miliona tekstualnih poruka tokom novegodišnje noći i 1. januara 2013. godine, što je rast od 16 odsto u odnosu na isti period lane. Ovaj operator navodi da je u samoj novogodišnjoj noći, od ponoći do jedan ujutru, poslato četiri miliona poruka. Na ovo treba dodati još 44.160 multimedijalnih poruka. U inostranstvo je, iz "Telenorove" mreže otišlo 642.000 SMS i 3.200 MMS poruka.

Foto: Kittikun Atsawintarangkul/nokhoog_buchachon