Daleke informatičke obale

Zašto, do vraga, kompanije premeštaju informatičku radnu snagu iz zemlje A u zemlju B i kakve to veze ima sa životom?

Ko izdrži do kraja teksta videće da je očigledni odgovor o velikoj uštedi farsa i da je prikrivanje istine o stvarnim brojkama, uspesima i padovima velika zavera vredna pažnje jednog Foxa Muldera.

U poslednjih deset godina, direktno sam učestvovao, sram me bilo, u teleportovanju informatičkog rada iz Amerike u Mađarsku, iz Mađarske u Indiju, iz Amerike u Indiju i Meksiko, iz Nemačke u Rumuniju, iz Norveške u Bugarsku, iz Engleske u Indiju i Poljsku i iz Indije u Kinu i Srbiju. Termin koji su maštoviti biznismeni prišili ovoj pojavi jeste offshore, ili offshoring. Sada je popularno da iver ne pada daleko of klade pa je termin nearshoring opšte prisutan u korporativnim kvazi-rečnicima.

Moja prva dva posla u informatici nisu bila vezana za offshoring ali treći i svi naknadni jesu. Počelo je tako što sam vodio informatički tim za upravljanje serverima i moj je zadatak bio da zaposlim ekipu u Mađarskoj umesto skupih radnih mesta u Americi.

Offhosring informatike u poređenju sa opštom globalizacijom proizvodnje

U vreme kada Audi premešta proizvodnju u Kinu, dostava informatičkih servisa sa offshore tržišta nije ništa novo. Koliko se migracija informatičke radne snage razlikuje od premeštanja proizvodnje?

Generalno, premeštanje informatičke radne snage je fizički izuzetno lako i neverovatno brzo. Otpustiš čoveka u zemlji A i zaposliš jednog ili više jeftinijih ljudi u zemlji B. Zahtevi za infrastrukturom su minimalni, nikne neka kancelarija, malo IP telefona i VPN preko Interneta za početak i voala! OK, imaš neke finansijske i pravne začkoljice ali o tome ćemo kasnije.

Realnost je daleko kompleksnija (pogotovo na primeru SAD-a) i krije zamke za one što rad premeštaju i one na koje se rad premešta.

Offhoring i perspektiva običnih informatičara - dobar, loš i zao

Današnji informatičari vide sva lica offshoringa u toku karijere. Offhosring je za ljude i dobar i loš i zao u zavisnosti od pozicije i zrelosti sistema u kojem radite.

• Dobar je za informatičare što dolaze iz offshore zemalja u kojima do sada nije bilo toliko sjajnih mogućnosti da rade u velikim IT sistemima. To su oni sistemi sa puno regulative i procesa, sa skupim tehnologijama i kulturom okrenutoj rezultatima. To su veliki enterprise svemirski brodovi koji ti otvaraju oči o tome kako svemir zapravo (ne)funkcioniše.

• Loš je naravno za one što gube posao usled migracije ali i za offshorce što nisu spremni da prihvate tipične ukalupljene poslove informatičkog tejlorizma, pa pitaju puno i žele da poboljšaju određene tehnologije i procese. U većini slučajeva stigne im packa iz korporacijskog središta, retki odu u centralu da rade zato što ih je neko razumeo, a neretke žigošu kao nekolaborativce.

• Zao je za one sjajne umove koji i pored toga što su spremni da rade ekstra sate, što dovedu sebe do vrhuskog stručnog nivoa i što sami organizuju svoj rad do maksimalnog iskorišćenja izgube posao jer je tako moralo biti. Nadam se da je ovakvih žrtava jako malo i da ih firme prepoznaju na vreme.

Upravo o takvim ljudima, što svojom energijom i veštinom dokazuju besmislesnost korporacijskih migracija piše moj bivši kolega i muzičar Chad Fowler u svojoj knjizi. Štivo je nastalo nakon Chadovog dvogodišnjeg boravka u Indiji prilikom uspostavljanja naše IT operative i razvojnog centra u Bangaloru. Ako ne želite da kupite knjigu, bar pregledajte komentare na Amazonu.

Offshoring i perspektiva korporacije – Lako ćemo!

Korporacije ne prestaju da prave greške kada je offshoring u pitanju i čini se neće nikada prestati. Greške koje korporacija napravi često završavaju na leđima dobavljača offshore usluga i onda kreće migracija na neku novu obalu.

Ako ste lokalni dobavljač IT usluga ili faktor u korporaciji koja namerava da premesti radnu snagu, pokušajte da glavonjama skrenete pažnju na sledeće:

• Nemojte izmišljati toplu vodu, to jest, nemojte zapošljavati svu radnu snagu na offhosre lokaciji. Uzmite servise po ugovoru.

Ako ste firma koja zapošljava na offshore tržištu, neminovno imate ogromnu konkurenciju. Kampusi u Indiji na kojima moj sadašnji i bivši biznis imaju svoje kancelarije zapošljavaju preko četrdeset hiljada (40000) informatičara na jednom mestu!

Uspeh sam viđao uglavnom kada korporacija zaposli i neguje mali broj svojih offshore lidera koji onda upravljaju ugovorima sa lokalnim dobavljačima IT usluga. Postoje kompanije u Indiji i na sličnim tržištima koje su tamo mnogo duže od vaše korporacije. Te firme su uspostavile procese i profilisane su da se odbrane od čestog gubitka radne snage.

Video sam i kompanije koje zapošljavaju sve svoje informatičare, ali su to veliki igrači, prisutni na offhsore tržištima preko deset godina sa jakom logistikom i poznavanjem tržišta. Nažalost, velik broj firmi i dalje srlja u offshoring tako što krene od nule i prođe kroz sve bolesti , pravne, kadrovske, ekonomske, procesne i one najteže, uspostavljanje brenda na tržištu gde nov posao možete da nađete bilo kada u istoj zgradi.

• Nemojte zaboraviti na dodatne troškove

Prilikom analize troškova obavezno uzmite u obzir sledeće:

Ako vaša offshore filijala radi za matičnu firmu, sigurno imate transfer pricing, obično 5% do 7% koje morate sami sebi da obračunate kako biste lokalnim vlastima dokazali da ne stvarate okruženje nepovoljno za outsourcing servisa, to jest cena vašeg internog offshore rada nije niža od cene istog rada preko trećeg lica. Na to dodajte i takse koje pojedine vlade nameću. Moj proračun je da indijska radna snaga košta do 30% više od bruto plata i poreza kada se sve uračuna.

Obračunajte troškove tranzicije, to jest obuke, dokumentacije i definisanja procesa. Oni su često tretirani kao jednokratna aktivnost. U realnosti morate napraviti budžet za sve pomenute aktivnosti na stalnoj osnovi jer je velika verovatnoća da ljudi koje obučite i kojima date tehnologiju i procese za upravljanje operativom to najčešće primene...u nekoj drugoj firmi. Moje iskustvo sa Indijom je da moram da računam na zamenu celog tima u 24-36 meseci.

Ne zaboravite troškove osnivanja firme, lokacije, infrastrukture, kadrovskog, finansijske regulative, prevoza zaposlenih usled pomerenog radnog vremena, i tako dalje.

Nemojte ignorisati troškove izgubljene performanse. Nema šanse, molim lepo, da postignete istu performansu prilikom premeštanja radne snage , bar u prvih godinu dana. Ne znam kako monetarno da obračunate ovaj udarac na performansu jer najčešće nije očigledan u prvih šest meseci a onda vam se vrati kao bumerang. Dugački ispadi sistema, nemogućnost postizanja SLA (service level agreements) prema mušterijama, nemogućnost donošenja odluka bez uplitanja onshore ekipe i ostalo.

I na kraju, uzmite u obzir troškove održavanja vašeg kompanijskog imidža

Vaš biznis je neko i nešto u zemlji gde je osnovan. Imate određen status, brend, veze i odnose sa tržištem. Na offshore tržištu samo ste jedan od mnogih biznisa što vape za radnom snagom. U vreme dominacije socijalnih medija i corporate watch strana na Webu imate visok rizik da vaš imidž bude ugrožen tako što otpustite nekog stvarnog kvarnića koji nađe načine da vas ugrozi za tili čas.

Offshoring i šta možemo da naučimo

Iznosim par (retkih) primera kada me je offshore kompanija ostavila bez daha. To su situacije kada se zapitaš zašto sami nismo uradili isto kako do ove situacije ne bi ni došlo...

• Fantastična organizacija tranzicije i dokumentacije. Kada je HCL došao da preuzme upravljanje infrastrukturom za GE Capital samo smo zinuli na sistem njihovog dokumentovanja znanja. Zasnovan na analizama situacija (case studies), shadowingu radne snage, dokumentovanju standarda, polisa, procesa i procedura, ovaj sistem nam je pokazao šta smo propuštali svih ovih godina time što smo se oslanjali na pojedince. Ekipa iz HCL nas nije pitala gde je naša dokumentacija, jednostavno su je ponovo napisali. Koliko bi naš tim bio efikasniji da smo imali ovakve procese?


• Merenje performanse. Često sam viđao da brojke koje offshore kompanije iskazuju ne predstavljaju realnu performansu koju mi kao mušterije iskusimo. Otkrovenje je nastalo kada smo zatražili od firme Genpact da performansu izrazi naprednim pokazateljima, procesnim, kadrovskim, obrazovnim, i tako dalje. Njihova mogućnost da na naš zahtev odgovore za mesec dana nas je zapanjila. Očigledna primena data warehouse sistema nad operativnim parametrima je „dobar dan“ za takve firme. Na kraju krajeva, performansa njihovih servisa je njihov proizvod.

Offshoring i Srbija

Verujem da Srbija nije tržište pogodno za migraciju informatičke radne snage. Molim da me ispravite ako nemam pravu brojku, čuo sam da Srbija ne proizvodi više od 500 informatičara godišnje, što je pola promila jedne Indije.

Da sam faktor u vladi Srbije pre bih uložio u razvoj domaćih informatičara kako bi postigli kvalitet i kompetentnost u razvoju lokalnog IT biznisa, a ne kao konkurenciju velikim offshore silama. Danas je srpski informatičar već skuplji (doduše ne preterano) od kolege u Aziji. Šta nas izdvaja i šta nam obezbeđuje kontinuitet struke? Duboko verujem da se informatičari i pogotovo inženjeri u Srbiji ne štancuju u milionskom tiražu, da se analitički pristup problemu i dalje neguje i da je prilagodljivost i komunikacija na zavidnom nivou. Fali nam business edge, karika koja spaja biznis ideje i informatiku. Inženjeri iz Srbije sa kojima radim pokazuju kvalitet i treba ulagati u njih. Isto tako, informatičari ne smeju da sede skrštenih ruku i da im neko zakuca na vrata sa offshore poslom. To se ovde neće desiti.

Kao što kolega Chad piše u svojoj knjizi, zapitajte se šta ste danas postigli i kako ste sami podigli kvalitet svog rada. Koilko ste tehnološki nezavisni i koliko poznajete biznis trendove u regionu? Da li biste pre bili nosilac informatičkog razvoja na tržištu zemlje u kojoj živite ili biste kodirali za monstruozno veliku softversku korporaciju a da pri tome ne znate ko sve koristi vaš kod?

Vaše komšije u istočnoj Evropi polako prestaju da budu interesantni agresivnim korporacijama kao jeftina radna snaga, ali postaju bitni kao znalci i lideri informatičkog razvoja u regionu.

Hajde da preskočimo korak i da što pre radimo na takvoj migraciji. Serbia, stopshoring.

Informacije o autoru možete naći ne web strani www.cio.rs .