Fiksni čeka 300.000 korisnika

U Ministarstvu za telekomunikacije i informatičko društvo stanje u fiksnoj telefoniji Srbije ocenjuju kao nezadovoljavajuće, a uvođenje konkurencije smatraju pravim načinom za rešavanje problema u ovoj oblasti.

Zakonski uslovi da „Telekom Srbije“ dobije konkurenciju u fiksnoj telefoniji stvoreni su još pre dve godine. Naime, kada je 1997. godine manjinski deo „Telekoma“ prodat italijanskom STET-u i grčkom OTE-u država je ovom operateru dodelila pravo na ekskluzivno korišćenje fiksne telefonije do 2005. godine. Znači, već dve godine i pored zakonskih mogućnosti, konkurencije nema. A prema rečima Slobodana Lakete, pomoćnika ministra za telekomunikacije realno je očekivati da se to dogodi tokom sledeće godine.

Zahteve su, kaže, za sada podnela dva operatera, SBB i YUBC. Laketa kaže da prvo treba rešiti regulatorna pitanja, a zatim i problem takozvanog univerzalnog servisa, odnosno pokrivanja ruralne teritorije, za šta operateri nisu zainteresovani, jer tamo poslovanje nije u potpunosti isplativo. Ovom spisku problema on dodaje i činjenicu da je „Telekom“ u zakonskoj obavezi da za vreme trajanja monopola pruža servis i gradi mrežu, a da će uvođenjem konkurencije ta obaveza prestati.

Prema njegovim rečima, Ministarstvo za telekomunikacije priprema odluku kojom se određuje broj i rok važnosti licenci, kao i najmanji iznos naknade za njeno dobijanje. Međutim, da bi tržište potpuno profunkcionisalo, kaže, treba uraditi niz podzakonskih akata, tzv. pravilnika. A njih, pak, kaže Slobodan Laketa, Agencija za telekomunikacije u proceduru pušta tek poslednjih meseci, tako da se trenutno proveravaju i usvajaju u Ministarstvu. U „Telekomu Srbija“ navode da je ovo preduzeće u prethodnom periodu godišnje u fiksnu telefoniju ulagalo više od 200 miliona evra. Rezultat toga, navode, jeste da je stepen digitalizacije mreže od 49 odsto u 2001. krajem ove godine povećan na 93 odsto.

Plan je da 2009. sve centrale budu digitalizovane i da se do tada razdvoji oko 200.000 sadašnjih dvojničkih linija.

Kada je reč o zahtevima za dobijanje fiksnog telefonskog priključka, za prvih devet meseci ove godine rešeno ih je oko 80.000, a plan je da se sledeće godine uvede još 160.000 novih telefonskih priključaka.

U Ministarstvu telekomunikacija navode da im se građani svakodnevno žale na funkcionisanje fiksne telefonije. Žale se i Republičkoj agenciji za telekomunikacije. U „Telekomu“ nam, pak, kažu da je od tri miliona korisnika ove godine smetnje prijavilo njih 8.000, odnosno 0,25 odsto, što je, prema njihovoj oceni, na nivou najvećih evropskih operatera fiksne telefonije. Smetnje, kažu, traju najduže dva dana, osim u slučajevima krađe kablova. Inače, priključak za telefon građane košta 5.000, a firme 10.000 dinara.