Microsoft Kinect uživo

Upitan da izdvoji najzanimljiviji proizvod koji će Microsoft predstaviti u 2010-oj u intervjuu na prošlogodišnjoj konferenciji Gartner Symposium/ITxpo, Stiv Balmer je uz Windows Phone 7 istakao da će ljudi biti "oduvani" kada Kinect ugleda svetla pozornice.

Od kada se to i desilo, što je novembar prošle godine, do ovogodšnjeg CES-a (sam početak januara), Microsoft je prodao osam miliona komada, što je prebacilo incijalni plan o prodaji 5 miliona do kraja 2010.

Domaća kancelarija kompanije iz Sijetla izašla nam je u susret i ustupila jedan primerak dotične sprave ne bismo li se uverili o čemu se tu radi.

Osnove

Igranje igara na konzolama vrlo dugo bila je statična aktivnost sa spravom u rukama za koju i najneupućeniji znaju kako se zove i izgleda. Onda je dosao Nintendo Wii i celokupnu stvar pomerio iz orbite činjenicom da je konzola počela da beleži pomeranja džojstika, pa se stvar postala na desetine hiljada puta zanimljivija.

Nintendo je celu euforiju dodatno pogurao odlično ciljanim igrama koje su stizale uz Wii, i koje su uprkos oskudnoj grafici držale igrače satima ispred ekrana budući da su sada mogli da koriste džojstik kao teniski reket ili palicu za golf (da ne govorimo o boksu koji je zahtevao pomoćnu spravu ozbiljan rad kukovima). Pitate se sada sa razlogom, gde je tu Microsoft?

Microsoft, inače prisutan u gejming industriji već neko vreme konzolom Xbox, rešio je da stvar pomeri korak dalje i napravi spravu koja neće pratiti pokrete bilo kakvog džojstika, već vas same. To prevedeno na jezik neupućenog komšiluka znači da će ako pomerite ruku vaš junak u igri uraditi isto. Analogija važi za sve delove tela, a sve što vam je potrebno su prostor i kondicija.

Posao ne obavlja Xbox konzola, već poseban senzor ili tačnije skup senzora zapakovan u kućište i nazvan Kinect, koji se kablom povezuje sa konzolom.

Akcija

Instalacija i podešavanje Kinecta relativno je lak posao. Sve što bi trebalo uraditi svodi se na povezivanje sa konzolom, nakon čega je potrebno odaljiti se na propisnu razdaljinu kako bi uređaj detektovao osobu ili osobe.

Optimalna razdaljina od senzora je od oko 1,5 do 3,5 metara, a testiranje je pokazalo da je najbolje stajati na oko 2 do 2,5 metara od senzora, budući da ima momenata kada je potrebno bliže prići senzoru. Kinect nije previše izbirljiv kada je visina na kojoj je postavljen u pitanju, te je bez probema radio sa poda, pa sve do oko jednog metra uvis.

Kada osoba ili osobe budu prepoznate kretanje kroz menije u igrama obavlja se pokretima ruke, dok je za pauzu tokom igranja potrebno stati "mirno" i postaviti jednu od ruku pod uglom od 45 stepeni u odnosu na telo. Šaka ispružene ruke projektuje se na ekran (kako pomerate ruku pomera se i ruka na ekranu) a zadržavanje iste nekoliko trenutaka nad nekom opcijom će je i aktivirati. Cela operacija kretanja kroz menije igara kako bi igranje zapravo počelo dovoljno je intuitivno te je period privikavanja izuzetno kratak.

Uz Kinect se dobijaju igre zapakovane pod imenom Kinect Adventures, i za razliku od Nintenda ne radi se o sportovima, već doslovno o avanturama koje se svode na vožnju čamca niz brzake i vodopade, zatiskanje rupa u akvarijumu, izbegavanje prepreka na pokretnoj traci i slično. Takve kakve su, igre teraju na pravljenje pokreta oko kojih se sve vrti.

Tako na primer jedna od igara vas postavlja u kocku koja se nalazi na dnu akvarijuma čiji stanovnici neprstano udaraju u staklo i prave rupe kroz koje curi voda. Pukotine se pojavljuju na prednjem, bočnim i donjim staklima, a rukama, nogama i glavom se iste zatiskuju. Stvari postaju zanimljive kada se otvori nekoliko rupa u isto vreme, a akrobacije koje valja napraviti kako bi se nivo prešao ni malo nisu naivne.

Igra tokom koje se igrač kreće na pokretnoj traci i pokretima u stranu, saginjanjem i skokovima izbegava prepreke jako dobro pokazuje na Kinect nije naivna sprava i da potrebno napraviti pravi pokret kako bi se karakter u igri zaista pomerio. Drugim rečima, pomeranje kukova neće prevariti senzore, več je za pokret u stranu potrebno napraviti korak.

Vožnja čamca u kom se stoji niz brzake događa se po veoma sličnom principu kao u prethodnom slučaju, gde se pokretima levo ili desno, te skakanjem iz čučećeg položaja rešavaju stvari.

Microsoft se potrudio da stvari učini još zabavnijim, pa Kinect tokom igranja pravi fotografije igrača koje je kasnije moguće uploadovati na kinectshare.com gde ostaju dostupne 14 dana.

"Wow" ili ne?

Igre koje se dobijaju uz Kinect jesu zanimljive prvih nekoliko sati. Nakon što pređete sve nivoe i izvedete sve što se moglo izvesti žar za Kinect Avanturama jenjava uz konstataciju da bi društvenije i realnije varijante poput sportova mnogo duže držale pažnju.

Tu bi na scenu trebalo da stupe igre kojih u trenutku testiranja nije bilo previše, naročito besplatnih među kojima je jedino Sonic zaslužio da ostane uključen duže od nekoliko minuta. Imena poput Ubisofta i EA-a su najavili ili u prodaju već pustili igre za Kinect koje na žalost nismo mogli da probamo.

Dalje, iako Kinect neosporno radi svoj posao, ostaje utisak da bi reakcija na pokrete mogla biti bolja i brža, te da u nekim momentima karakter u igri pokret ostvari i nekoliko delica sekunde posle osobe pred senzorom, što je u igračkom svetu (naročito ozbiljnom) previše.

Kad smo kod pokreta, kretanje kroz menije igara i operacije koje traže više vremena (poput brisanja slika koje je Kinect uslikao) može biti naporno s obzirom da traži podignute ruke što pre ili kasnije znači bol u ramenima.

U kontekstu kretanja kroz menije i priprema za igru valja primetiti i da "osetljivost" senzora na pokrete varira od igre do igre, te navikavanje na SF interfejs u jednoj igri ne znači da ce isti intenzitet pokreta raditi isto i u drugoj. Microsoft je stvarno mogao da se potrudi i ceo Xbox UI optimizuje za Kinect i time isključi potrebu za džojstikom, budući da kada izađete iz igre, kroz Xbox se morate kretati njime.

Nažalost, u danima kada je Kinect bio na testu nije bilo previše sunca te nismo uspeli da proverimo koliko je diretnog osunčavanja dovoljno kako bi Kinect prestao da radi.

Sećajući se Nintendo Wiija i euforičnog oduševljenja okoline u susretu sa ljudima koji se na njemu igraju, ostaje pitanje zašto Kinect ne izaziva istu vrstu efekta poznatog kao "Wow!".

Microsoft je uspeo da napravi zanimljivu spravu koja stvari de fakto pomera tamo gde nisu bile do sada. Ipak, igre koje brzo dosade i povremena sporost apsolutno oduševljenje zadržavaju za drugo vreme. Kvalitetne igre će stvari značajno popraviti, a sudeći po brojkama, Kinect je za nepuna dva meseca napravio solidnu bazu fanova, i to fanova sa kondicijom.

Na kraju valja dodati da se, prema informacijama koje smo dobili od Microsofta Srbije, Kinect se do daljnjeg neće prodavati u Srbiji.

Ispravka: Iako se Microsoft Srbija zvanično ne bavi distribucijom ovog uređaja, postoje firme koje, nezavisno od Microsofta Srbije, uređaj uvoze iz inostrantstva i bave se njihovom prodajom u Srbiji.

Kinectom smo se bavili i u 44. Sajtovanju: