Dan slobode softvera prošao neprimetno

Doduše, na interaktivnoj mapi istoimene organizacije (Software Freedom Day) vidi se da je jedno okupljanje bilo organizovano, ali u Prištini.

Ukoliko ste ikada koristili neki softver iz kategorije besplatnog i otvorenog, na primer, Firefox, Linux ili LibreOffice, verovatno su vam poznate bar neke od njegovih prednosti. Isto tako znate i da se uz njega uvek vezuje i reč sloboda, ne samo zato što se slobodno može koristiti bez plaćanja, već i zato što je oslobođen od restriktivnih zahteva i vezanosti za pojedine proizvođače.

Tehnološka sloboda je sada tesno isprepletena i s osnovnim ljudskim pravima, smatra Pija Vo bivša predsednica organizacije Software Freedom International, koja i organizuje ovaj praznik.

„Tehnologije koje su važne za našu slobodu koriste se u našim sistemima za glasanje, za zabavu, za rad, obrazovanje, umetnost i komunikacije“, napisala je u članku objavljenom na lokaciji posvećenoj prazniku. „Šta to znači za vas? To znači da su osnovna ljudska prava koja uzimate zdravo za gotovo slobodna samo onoliko koliko i tehnologije koje koristite.“

Oni koji uživaju u slobodi koju im donose ove tehnologije nastojali su da na razne načine proslave dan slobode softvera. Najčešće su se odlučivali za sledećih sedam mogućnosti:

Učešće u organizovanom okupljanju – Stotine grupa širom sveta proslavljaju ovaj praznik svake godine, a posebna interaktivna mapa pokazuje gde se šta dešava i ima li nečeg u blizini. Na njoj se vidi da u Srbiji ove godine nije bilo ničega na tu temu.

Isprobavanje slobodnog softvera – Oni koji su inače namerili da nabave neki nov softver za posao ili za kućnu upotrebu, imali su razlog više da na ovaj dan isprobaju ono što je besplatno i otvoreno za korišćenje. Naime, za skoro svaki zaštićeni komercijalni softver na tržištu postoje besplatne i slobodne alternative koje se isto tako besplatno mogu i isprobati. Kao inspiraciju lokacija SFD nudi dugačak spisak razloga zašto je dobro koristiti slobodan softver otvorenog koda.

Pomaganje – Čak i oni koji nisu programeri uvek mogu da pomognu da njihov omiljeni slobodan softver postane još bolji. Oni koji, na primer, koriste Ubuntu Linuks, mogu da učestvuju u danima kad se prijavljuju greške u tom operativnom sistemu (Ubuntu Bug Day). Čak i mala pomoć može mnogo da znači.

Novčana pomoć – Većina projekata slobodnog softvera s dobrodošlicom prima i svaku finansijsku pomoć. Čak i mali prilozi pomažu da se projekti održe.

Prikazivanje brojača dana na webu – Oni koji imaju svoj sajt postavili su još pre praznika brojač koji odbrojava preostale dane do 17. septembra. Čak i kad je odbrojao svoje njegovo prisustvo pokazuje posetiocima da je i taj dan na neki način važan.

Pevanje pesme – Da, postoji i zvanična pesma za taj dan. Tekst ima četiri strofe a tu je i snimak u formatima Ogg i MP3. Neki su se trudili da je nauče i otpevaju. Oni stidljiviji pevali su je verovatno u kupatilu.

Reklamiranje praznika – Mnogi su se potrudili da drugima skrenu pažnju na ovaj praznik kako bi pomogli da ne ostane nekakav tajnoviti događaj. Tome su jednako dobro poslužili Twitter i Facebook, ali i objavljeni članak i vest. Naša je stigla post festum, ali za slobodan softver i slobodne tehnologije ionako nikad nije kasno i valja ih podržavati svakog dana, a ne samo jedne subote u septembru, zar ne?