Tajni agenti u borbi protiv korupcije

Prema sadašnjim propisima, sumnja da je neko korumpiran ne može se potvrditi tako što će policajac - tajni agent - otići i proveriti da li će političar, lekar, službenik ili bilo ko na koga se sumnja, zaista tražiti novac od osobe za koju misli da je "stranka".

Policiji će biti potrebna saradnja "prave stranke", koja najčešće izostaje, jer se korupcija prijavljuje tek kada je jedna od strana u korupcionaškoj transakciji izigrana. Zbog toga se predstavnici cele "represivne grane" - policije, tužilaštva i sudova zalažu za izmene koje će olakšati otkrivanje i gonjenje korupcije.

Šef Odeljenja MUP-a Srbije za borbu protiv organizovanog finansijskog kriminala Josip Bogić kaže da u Srbiji policajac po važećim propisima i zakonima ne može da se pretvara da je stranka, i kaže da to mora da se uredi procesnim zakonom.

"Za određena dela organizovanog kriminala imamo prikrivenog islednika koji može da se koristi uz znanje tužioca, istražnog sudije i ministra koji odobrava njegovu primenu", navodi Bogić, uz napomenu da bi u novom ZKP-u takva mogućnost mogla da se uvede i za korupciju.

Predsednica Međunarodnog antikorupcijskog centra Aleksandra Drecun je rekla da bi uloga prikrivenog islednika bila značajna, ali insistira da se mora paziti na "granicu".

"Bilo bi nemoralno ići po fakultetima i školama ili drugim institucijama i provocirati zaposlene tako što bi im se nudio novac", kaže Aleksandra Drecun.

Na javnim skupovima o antikorupcijskim propisima pojavila se i inicijativa za odvajanje posebne policije jedinice za borbu protiv korupcije koja bi bila pod kontrolom parlamenta.

Josip Bogić kaže da bi to bilo dobro rešenje jer bi takva jedinica imala veću nezavisnost, ali da bi, osim što bi bila odgovorna parlamentu, ta jedinica morala direktno da bude vezana za tužilaštvo, kao organ gonjenja.

Svi govore o nezavisnom pravosuđu a zaboravlja se da je jedan od ključnih faktora nezavisno tužilaštvo, kao deo tog pravosudja. Ako tužilaštvo zavisi od izvršne vlasti nema govora o žustroj borbi proti kriminala, rekao je Bogić.

Predsednik Prvog opštinskog suda u Beogradu Miodrag Majić kaže da je neformalan oblik provociranja ušao u sudnice na mala vrata.

U slučajevima kao što je, na primer, kupovina deviza "na crno" od inspektora Narodne banke - provokatora, ne navodi se eksplicitno da je to bila provokacija, a eventualna presuda se zasniva na izjavi službenika banke i dodaje da je otkrivanje krivičnog dela korupcije nemoguće bez primene prikrivenog islednika.

Prikriveni islednik spada u vrstu specijalnih istražnih tehnika i u Srbiji je za sada moguć isključivo kada je reč o određenim delima iz oblasti organizovanog kriminala, dok bi u svim ostalim oblastima takva uloga policajca ili nekog državnog službenika bila zakonski kažnjiva