Inđija: Recept za uspeh

Indjija ima najviše investicija po glavi stanovnika u celoj Srbiji. Kroz direktne investicije u poslednje tri godine, zaposleno je 700 radnika. Plan je da do 2010, kada bude završen dosadašnji investicioni ciklus vredan 270 miliona eura, posao u novim komapnijama pronadje dve i po hiljade gradjana Indjije, uz hiljadu i po poljoprivrednika koji će svoje proizvode plasirati na preradu pogonima na teritoriji te opštine.

Na 52 hiljade gradjana, Indjija ima 3,700 privatnih preduzeća i ni jedno društveno. Na teritoriji ove opštine nalazi se najveća fabrika duvana na Balkanu - Monus, a od skoro i ekskluzivni snabdevač Mc Donalds-a hamburgerima - Esca Food Solutions. Sledeće jeseni Indjija će dobiti sopstveni Merkator, a u naredne tri godine i akva park, koji gradi slovenačka kompanija Terme Čatež. U čemi je stvar?

Tehnološka revolucija

Kada je ekskluzivni proizvodjač hamburgera za Mc Donalnds u Srbiji, kompanija Esca Food Solutions, morala da napusti iznajmljeni pogon u Staroj Pazovi, bilo joj je neophodno da što pre pronadje novi prostor i pokrene proizvodnju. Kako kaže direktor te kompanije, Srećko Novaković, s obzirom da je kompanija bila pod kreditom od 800 hiljada eura, morala je što pre da počne da pravi profit, kako se dugovi ne bi gomilali. S obzirom da nije bila spremna da potroši godinu dana na čekanje neophodnih dozvola, kompanija je došla u Indjiju, gde je za samo 6 meseci završila čitav posao oko prikupljanja dokumentacije, ali i adaptacije prostora koji je kupila i odmah krenula u proizvodnju. Danas zapošljava 75 gradjana Indjije.

2002. godine opština Indjija preduzela je obimnu reformu administracije. Broj zaposlenih u opštinskoj administraciji smanjen je sa 125 na 98. Čitave godine zaposleni su obučavani za rad na kompjuterima, a kompletna opštinska dokumentacija, od 1700-tih godina do danas, prebačena je u elektronski format. Otvoreno je prijemno odeljenje opštine, gde gradjani u roku od samo nekoliko sekundi dobijaju neophodna dokumenta i izvode. Dozvole za otvaranje preduzeća dobijaju se u toku jednog dana, a gradjevinske dozvole za dva do tri meseca. Poredjenja radi, na takve dozvole u Srbiji se, u proseku, čeka i po dve godine.

Uveden je Sistem 48, u okviru koga gradjani telefonom, preko SMS-a ili interneta mogu da se obrate opštini u vezi sa nekim problemom. U roku od 48 sati dobijaju odgovor o stausu rešavanja problema.

U Indjiji funkcioniše i e - governemnt, što znači da sva dokumenta i dozvole mogu da se naruče i preko interneta. Sa opštinskim serverom povezano je i 10 okolnih sela, čiji stanovnici ne moraju da putuju Indjiju kako bi završili posao u opštini. 2004. Indjija je sa Microsoftom potpisala ugovor o strateškom partnerstvu, kao tehnološki najrazvijenija opština u čitavom regionu.

Biznis friendly politika

Pored neophodne brzine, opština Indjija investitorima nudi i značajne beneficije. Ekonomska cena gradskog gradjevinskog zemljišta u industrijskoj zoni Indjije, zajedno sa svom infrastrukturom - priključkom za gas, vodu, struju i kanalizaciju, zatim optičkim kablom i prilazom za put, iznosi izmedju 28 i 36 eura, u zavisnosti od lokacije. "Mi smo shvatili da je to investitorima preskupo, da će otići u Bugarsku, Rumuniju ili Hravtsku. Zato smo odlučili da prestanemo da subvencioniramo javna preduzeća, koja moraju da posluju ekonomski, da racionalizuju svoje poslovanje kao i svi drugi privredni subjekti, a da ćemo zato da subvencionišemo sve privrednike koji žele da investiraju u Indjiju", kaže predsednik opštine Goran Ješić.

Prema njegovim rečima, investitorima je ponudjena duplo niža cena od ekonomske. U zavisnosti od toga koga nameravaju da zaposle - žensku radnu snagu, na primer, ili nekvalifikovane radnike koji teško nalaze posao, cena je još niža. Isto važi i za investitore koji se bave visokim tehnologijama, jer one za sobom vuku kompletnu privredu.

"Mi u stratu idemo sa gubitkom sa tom cenom. Ali, kompanije to kasnije vraćaju kroz poreze. A kada uposlite ljude, i oni kroz poreze i doprinose vrate ta srdstva nazad", kaže Ješić. U prilog ovoj tvrdnji ide i činjenica da je budžet opštine Indjija u poslednjih pet godina povećan čak deset puta.

Obrazovna revolucija

Posebnu pažnju Indjija poklanja obrazovanju. Kada je, recimo, slovenačka kompanija Terme Čatež počela projekat izgradnje banje i vodenog parka u Indjiji, opština je u srednju školu uvela smer turistički tehničar. Medjutim, kaže Ješić, škola neće beskonačno proizvoditi ove kadrove, već će se smerovi menjati i kroz takav sistem obrazovati tipski kadrovi potrebni privredi opštine.

Optšina je i internet provajder u ovom gradu. Ona obezbedjuje besplatni internet školama, vrtićima, društvenim i javnim preduzećima, domu zdravlja i kulturnim centrima. Učenici u školama dobijaju besplatne časove korišćenja računara, a najboljim učenicima opština poklanja kompjutere. Opština planira da uvede beneficiranu obuku za rad na računarima za ostale gradjane, koji će, umesto ekonomske cene od 100 eura, kurs za Microsoft Office plaćati 20 eura. Do 2008. godine opština planira da obezbedi besplatan pristup internetu svim svojim gradjanima, i tako pokrene "mini obrazovnu revoluciju". Goran Ješić kaže da mu je cilj da na kraju njegovog mandata bude 30 odsto korisnika interneta u Indjiji.

Političke kočnice

Uz pomoć USAID-a, koji je podržao mnoge projekte opštine Indjija, i dobre volje, čini se da sve ove promene nije teško sprovesti. Goran Ješić, medjutim, kaže da to u većini opština u Srbiji nije lako, pre svega zbog političkih prepreka.

Osnovni problem su, prema njemu, javna preduzeća. "Morate da uskratite pare javnim preduzećima, a to je ogroman politički problem. Javna, komunalna preduzeća su, to mogu otvoreno da kažem, mesto za pranje para za političke partije, mesto gde se udomljavaju pripadnici političkih partija na osnovu kvota".

Iako se u javna preduzeća, po kvotama, rasporedjuju pripadnici partija svugde u svetu, medju njima se biraju oni koji već jesu menadžeri. Kod nas su to, tvrdi Ješić, "uglavnom oni koji nisu mogli u ozbiljnom životu da nadju neki ozbiljan posao, pa sada nalaze mesto u javnim preduzećima".

"I mi smo rasporedjivali pripadnike partija u javna preduzeća, ali one koji imaju menadžerskog smisla. Nismo dozvolili da se uopšljavaju rodjaci, tetke, i zaslužni pripadnici političkih partija. Zbog toga su mene dva puta smenjivali u prošlom mandatu, naročito pripadnici moje koalicione grupacije, jer nismo hteli da ostvarujemo njihove lične ambicije".

Tužna priča da Srbija ne voli uspeh pokazuje se i u slučaju Gorana Ješića. Kroz razgovor sa gradjanima Indjije, ekipa B92 uverila se da u tom gradu skoro i da nema onih koji ne primećuju da im je život krenuo na bolje od kada je u opštinu došla nova administracija. To pokazuje i analiza rezultata predsedničkih i lokalnih izbora prošle godine. Goran Ješić je, naime, jedini član Gradjanskog saveza Srbije za koga glasaju čak i radikali. Na svim izbornim mestima na kojima je na predsedničkim izborima većinu dobio Tomislav Nikolić, na lokalnim je dobio Goran Ješić. Ipak, u okviru previranja u Gradjanskom savezu Srbije, Ješić je nedavno smenjen iz predsedništva partije. Na njegov račun, iz ove stranke, redovno stižu napadi.