Vasilis Spanulis – košarka ‘u malom prstu’

Spanulis (28) je visok 193cm, težak 94kg, a podjednako dobro snalazi se na pozicijama plejmejkera i beka šutera, mada češće igra ’keca’. Vasilis je čovek koji pre svega odlično razume igru, mozak mu neprestano radi tokom igre, što je jedan od brojnih faktora koji ga čine velikim igračem.

Ima vrlo precizan šut za tri poena, iz mesta, ali i posle bloka saigrača. Nije mu strano da pogodi i sa sedam i više metara, na taj način je mnogo puta ’spasao’ napade koji su bili loše organizovani. Iako mu leže i pozicioni napadi, Spanulisov specijaliter ipak su polukontre i kontre.

Njegov zaštitni znak je kada u kontri prvo ostvari kontakt sa protivnikom, zatim se odbaci malo unazad i u padu pogodi koš, neretko uz pomoć table. Zato lakše od ostalih čak rešava i situacije ’jedan na tri’, u kojima bi većina košarkaša sačekala saigrače i odigrala mirniji napad. Zasigurno je jedan od najboljih igrača na svetu kada je reč o pronalaženju najadekvatnijih rešenja u tranzicionom napadu.

Vrlo je agresivan, ne plaši se kontakt-igre, ni u odbrani ni u napadu. Brze noge omogućuju mu da bude i vrhunski defanzivni košarkaš. Pregled igre mogao bi da bude za nijansu bolji, ali daleko od toga da je na niskom nivou. Većina Spanulisovih asistencija dolazi posle ’pika’ ili kontri.

Ima izražene liderske sposobnosti, svojom energijom unosi dodatni adrenalin ostalima, uvek traži loptu kada se lomi rezultat i nebrojeno puta je odlučivao utakmice za svoj tim.



Naravno, i Spanulis ima nedostatke. Nekada ume da bude brzoplet, za šta je uzrok najčešće pad koncentracije, i događalo se da njegove izgubljene lopte budu fatalne po ekipu. Takođe, ponekad ne uvidi na vreme da ima loš dan i da bi trebalo da potraži druga rešenja u napadu ili da prepusti loptu saigračima.

Spanulis je ponikao u Larisi, a dobre partije u Marusiju preporučile su ga Panatinaikosu, za koji je prvobitno igrao u sezoni 2005/2006. Te godine u Evroligi je imao prosečno 14,6 poena i 3,1 asistenciju, izabran je za najboljeg igrača Evrope, a atinski ’zeleni’ osvojili su nacionalno prvenstvo i kup.

Narednu sezonu proveo je u Hjuston Rokitsima, ali imao je malu minutažu, jedva preko osam minuta po meču, pa se Spanulis vratio u Panatinaikos. Nedostatak prostora za dokazivanje u stvari je bio sekundarni razlog za povratak jer je Vasilisu majka bila lošeg zdravlja i želeo je što više da bude kraj nje.

Povratak u Panatinaikos pokazao se kao ispravna odluka jer je u naredne tri sezone Spanulis bio jedan od nosilaca igre. Godine 2009. PAO je osvojio Evroligu savladavši CSKA u finalu, a Spanulis je imenovan ua MVP-ja završnog turnira. Takođe, bio je i najkorisniji igrač grčkog prvenstva.

Prošle sezone Panatinaikos je ponovo osvojio titulu, ali je rano ispao u Evroligi, što je bilo dovoljno da se sezona proglasi razočaravajućom. Ipak, niko nije mogao da predvidi Spanulisov sledeći korak – prelazak u ljutog rivala Olimpijakos načinio ga je najomraženijom ličnošću ’zelenog’ dela Atine. Pitanje je da li će mu navijači Panatinaikosa ikada oprostiti, ali Spanulis će utehu za to verovatno pronaći u trogodišnjem ugovoru vrednom nešto više od 13 miliona evra koji je potpisao sa Pirejcima.

Spanulis je u reprezentaciji prošao sve mlađe kategorije, a Olimpijske igre u Atini 2004. godine bile su prvo veliko takmičenje na kojem je nosio dres seniorske reprezentacije. Od 2006. godine i Svetskog prvenstva u Japanu Spanulis je jedan od glavnih igrača nacionalnog tima.

Sa reprezentacijom je osvojio zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu u Beogradu 2005. godine, srebro iduće godine u Japanu, a bronzanu medalju osvojio je prošle godine na EP u Poljskoj.

Na prošlom EP Spanulis je bio u idealnoj petorci turnira, a od njega se očekuje da slično ponovi u Turskoj. Još jedna prilika da ’Kil Bil’ demonstrira od kakvog materijala je satkan.