Postoji li „velika četvorka“ svetskog tenisa?

Škot ima 24 godine, već duže vreme smatraju ga delom „velike četvorke“ svetskog tenisa, uz Đokovića, Nadala i Federera, ali on nikako da opravda taj status bar jednom Grend slem titulom. Zato se nameće pitanje – postoji li uopšte „velika četvorka“ na ATP turu?

Grend slem titule

Ključni argument struje mišljenja koja ’podvlači crtu’ ispod Đokovića, Nadala i Federera jeste činjenica da Mari nema trofej ni sa jednog od četiri najveća turnira. Dva puta je igrao finale na Australijan openu (2010, 2011), jednom na US openu (2008), na Vimbldonu je prethodne tri godine ispadao u polufinalu, a isti rezultat ostvario je ove godine na Rolan Garosu.

Novak Đoković kao referenca

Dok je Novak Đoković, Marijev najveći rival po godinama i igračkom sazrevanju, imao samo titulu iz Melburna 2008. godine, nije delovalo kao da Mari toliko zaostaje i nekako se verovalo da će Novak i on otprilike u isto vreme bljesnuti i pomutiti vladavinu Nadala i Federera.

To se nije dogodilo – Đoković ove sezone melje sve pred sobom, osvojio je još dva najveća turnira, a Mari tapka u mestu jer još ne može da se izbori sa pritiskom završnice GS takmičenja.

Iako su vršnjaci, Novak je uvek rušio prepreke u karijeri šest meseci do godinu dana ranije pre Marija, a zatim bi Škot manje ili više uspeo da ga sustigne. Ipak, sada je utisak da je Đoković za klasu iznad Marija i Britancu će biti izuzetno teško da dođe na njegov nivo.

“Moraću da pronađem tih nekoliko dodatnih procenata kvaliteta ako želim da pobeđujem najbolje. Znam da je to moguće, samo pogledajte Novaka Đokovića. Sećam se njegovih teških poraza u polufinalu Vimbldona od Berdiha i zatim od Nadala u finalu US opena. Očigledno je da je mnogo napredovao od tada, time moram da se vodim i pokušam da iskopiram”, izjavio je Mari nekoliko dana posle poraza na Vimbldonu.

ATP lista

Otkad su zauzeli pozicije u najužem vrhu ATP liste, Nadal, Federer i Đoković nikada nisu skliznuli dole. Novak je šest meseci u 2009. godini proveo na četvrtoj poziciji, a osim toga je bio najmanje treći počevši od jula 2007. godine. Nadal je jedino zbog povreda bio izvan Top 2, a Federer je na najmanje trećem mestu od jula 2003. godine.

Mari je među četiri najbolja ušao najkasnije, u septembru 2008. godine, bio je kratko i drugi na svetu, ali je i 14 nedelja proveo na petoj poziciji na ATP listi.

Međusobni skor sa vodećim trojcem

Mari u duelima sa Rafaelom Nadalom ima skor 4-12, a sva četiri trijumfa zabeležio je na betonu. Dva puta ga je savladao i na Grend slem turnirima – 2008. na US openu i 2010. u Melburnu, kada je Španac predao sredinom trećeg seta pri vođstvu Marija 6:2, 7:6, 3:0.

Škotski teniser sa Federerom ima pozitivni skor (8-6), ali u jedina dva meča na GS turnirima, u finalima US opena 2008. i Australijan opena 2010. godine, Mari nije uzeo ni set.

U okršajima sa Đokovićem ima negativni skor (3-6), a izgubio je i jedini meč na Grend slem turnirima – ove godine u finalu Melburna bilo je 6:4, 6:2, 6:3.

Nivo igre

Sa igračkog aspekta gledano, Mari za Top 3 teniserima ne zaostaje uopšte, a to se dogodilo onog momenta kada mu je servis postao snažniji i kada je smanjio oscilacije u preciznosti početnog udarca.

Njegov ritern je, uz Đokovićev, najbolji na svetu, neverovatno čita servise i sposoban je da pošalje lopticu duboko u polje, naročito bekhendom. Kada je koncentrisan, ume izvrsno da izvede sve udarce i dobro ih kombinuje u zavisnosti od rivala i situacije na terenu. Marijev lob verovatno je najbolji na svetu, brz je i fizički besprekorno spreman.

Ukoliko želi da osvoji GS titulu, Endi će morati da zaigra ofanzivnije iz forhenda, takva igra mu je u prošlosti donela rezultate – najilustrativniji primer je četvrtfinale Australijan opena sa Nadalom 2010. godine. Agresivniju igru preporučio mu je i Tim Henman, koji smatra da bi Mari morao više da rizikuje i sa bekhend strane.

Međutim, osnovni Marijev problem jeste psihološka barijera u završnicama najvećih turnira. To se odlično videlo protiv Đokovića u Melburnu (čak 47 neiznuđenih grešaka), iz neshvatljivog pada u igri u polufinalu Vimbldona sa Nadalom, iz stegnutosti u prošlogodišnjem finalu Ozi opena itd. To je, između ostalih, primetio i trostruki osvajač Vimbldona Boris Beker.

„Sa emocionalnog aspekta, Mari još nije pronašao pravi način da pristupi najvažnijim gemovima. Ne zna kada je potrebno da se naljuti, a kada da ostane miran. Ostvarivanje adekvatnog mentalnog stanja vitalni je deo tenisa i izgleda da upravo tu Đoković, Nadal i Federer imaju prednost nad njim“.

Brojni stručnjaci takođe Mariju zameraju što previše psuje i gestovima odaje protivnicima da je u lošem raspoloženju. Škot je zasigurno jedan od tenisera koji najviše razgovara sa sobom tokom mečeva, ali to nije nužno negativno i ne mora da podigne samopouzdanje rivalu. Naprotiv, gledao sam nekoliko mečeva u kojima su rivali na Marijevu navodnu bezvoljnost reagovali nešto opuštenijim pristupom, a Škot je to nemilosrdno koristio. On je, jednostavno, takav.

Postoji li „velika četvorka“?

Sve je više onih koji Škota otpisuju i govore da nikada neće uzeti najveću titulu. Iako situacija trenutno nije ružičasta, mislim da Mariju treba dati još vremena da dokaže da „velika četvorka“ svetskog tenisa zaista postoji.

On ima potrebni kvalitet za osvajanje Grend slem turnira, to je nesporno, ali prethodno mora da savlada sebe u glavi. Uz to, možda ga malo i pogleda sreća u žrebu, možda se dogodi neko iznenenađenje ili mu rivali ne budu u najboljoj formi. I to je način da se probije barijera.

Smatram da bi premijernom titulom Mari skinuo ogromni balast sa leđa i da bi posle toga igru podigao na još viši nivo. Prva sledeća prilika je US open u Njujorku, na podlozi koja mu najviše odgovara i gde je igrao finale pre tri godine.

Zaslužuje li Endi Mari mesto uz Đokovića, Nadala i Federera? Hoće li uspeti da osvoji Grend slem trofej? Podelite svoje mišljenje sa ostalima putem komentara!