Gulbis: "Nije me briga za novac i slavu"

Ernestov otac je jedan od najbogatijih ljudi u Letoniji, tako da mu novac nikada nije predstavljao problem. Na pitanje da li na turnire putuje očevim privatnim avionom, Ernest odgovara:

„Da, imam i helikopter, podmornicu i svemirski brod“.

Prošle jeseni Gulbis je uhapšen u Švedskoj zbog unajmljivanja prostitutke. U zatvoru je proveo šest sati, nosi pozitivne utiske, ali objašnjava da je u pitanju bio nesporazum.

„Bilo je zabavno, ali više nikada neću kročiti u Švedsku u životu. Ako izađeš da upoznaš neke devojke i odmah te stave u zatvor, to nije normalno. Ne pitam devojku koja joj je profesija kada je upoznam, da li je frizerka ili nešto drugo. Samo se upoznamo. Ni ona ne pita šta ja radim, a kada pita, obično lažem i kažem da sam muzičar ili slično. Odjednom, dolazi policija i odvodi me u zatvor ni za šta“.

Ipak, Ernest kaže da je to bilo veliko iskustvo.

“Mislim da bi svaka osoba trebalo da završi u zatvoru makar jednom, interesantno je jer su veoma strogi. Bio sam u zatvoru oko šest sati, malo i odspavao. Onda su me pustili kada sam objasnio o čemu je reč, platio sam minimalnu kaznu, 250-300 evra. Imao sam meč za nekoliko dana, pa nisam mogao duže da ostanem”, kaže Gulbis kroz smeh.

Mladi Letonac potom kaže da ga novac ne interesuje.

“Normalno mi je da imam novca sada kao teniser jer svakako dolazim iz imućne porodice. U redu je ako ga ima, u redu i ako ga nema, to za mene nije neka velika tema. Ako dolaziš iz siromašne porodice, želiš da isplivaš i imaš cilj da zaradiš novac. Ja nemam taj cilj”.

Gulbis i u odnosu prema slavi ima sličan stav.

“Želim da dokažem sebi da mogu da budem u vrhu i to je ono što me pokreće, briga me i za slavu i za novac. Oni mi nisu potrebni i ne živim za njih. Čak nisam siguran ni da li toliko volim tenis”.

Ernest se nije dugo radovao kada je osvojio prvu titulu u karijeri.

“Volim da se takmičim, ali ne volim da treniram. Uživam kada sam na terenu i kada se takmičim, volim kada imam cilj. Kada ga postigneš, onda je OK, ali posle toga sledi osećanje praznine. Recimo, kada sam osvojio prvu ATP titulu, bio sam srećan desetak minuta i to je bilo to, posle sam se osećao prazno. Onda se igra sledeće nedelje i to je dobro u tenisu, uvek moraš sebe da guraš ka novim dostignućima”.

Letonac objašnjava zašto mu je dugo trebalo da u potpunosti iskaže talenat.

“Mnogo je stvari koje možeš pogrešno da uradiš u tenisu, a ja sam ih uradio. Jednog jutra sam se probudio mamuran, pucnuo prstima i rekao: ‘Evo, sada krećem’”, našalio se Gulbis, mada ni novinar Dejli telegrafa nije siguran da li je bilo reči o šali.

Gulbisov preporod počeo je kada je, posle konsultacija sa svojim drugom Maratom Safinom, angažova novog trenera Ernana Gamija, Argentinca koji je sarađivao sa Safinom.

“Mislim da svako ko me gleda sa strane može da zaključi da sam bolje fizički spreman. Duže uspevam da izdržim u nadigravanjima sa osnovne linije, ne pokušavam više toliko ludih udaraca. Imam više samopouzdanja u svakom segmentu igre, celokupno gledano sam napredovao”.

A, otkud prijateljstvo sa Maratom Safinom?

“Zajedničko nam je to što nismo ludi za tenisom, obojica savršeno razumemo da je život više od tenisa. To je dobar deo života, ali završiće se. Biće kraj kada ti je 30 godina i ne možeš zauvek da planiraš život u tenisu. Kada završim sa tenisom, počinjem novi život. Posetio sam Marata u Moskvi, a na leto on dolazi u Letoniju pošto imamo veliki muzički festival. Pokušavamo da organizujemo neke stvari”.

Zajedničko im je sigurno i to što lome rekete vrlo često – Gulbis procenjuje da slomi 60-70 godišnje.

“Osećao sam se loše nakon što sam otišao u Hedovu fabriku za proizvodnju reketa u Austriji i video sav posao koji rade. Sve je ručno napravljeno, vode računa o svemu i zaista razmišljaju o potrebama tenisera, a onda se pojavi idiot poput mene i slomi reket. Izvinite, to su moje emocije, ne mogu da ih sakrijem”.

Može li Gulbis jednog dana da bude na vrhu?

“Neću vam reći šta ću učiniti jer reči ne znače ništa. Kada budem pobeđivao najbolje igrače, onda ću govoriti šta osećam i mislim. Sada mogu da kažem šta hoću, ali to su samo reči”.

Hoće li Rolan Garos 2010. biti turnir na kojem će Gulbis bljesnuti?