Gligorić: "Fišer je sve zadužio"

Jugoslovenski velemajstor Svetozar Gligorić, koji je nekoliko puta igrao u kvalifikacijama za Svetskog šampiona, za emisiju "Svet u 14" radija B92 u saradnji sa BBC-jem govorio je o životu preminulog velemajstora Bobija Fišera, i svom prijateljstvu sa njim: "Njegov doprinos svetskom šahu je nemerljiv. On je svojom upornošću da brani poštovanje prema šahu kao velikom izumu ljudskog uma, bio spreman na svaku ličnu žrtvu. Međutim, njegovi rezultati prikazali su ga kao nijednog drugog prvaka sveta pre njega."

"Bobija Fišera sam upoznao pri njegovom dolasku u Jugoslaviju 1958. godine. Imao je svega 15 godina, ali postao je američki šampion, i kao takav kvalifikovao se da igra na turniru za prvenstvo sveta u Portorožu 1958. Pre toga došao je u Beograd; ja sam imao 20 godina, bio sam stariji i već sam bio član svetske šahovske elite. On je bio novajlija u svetskom šahu, ali sam ga prihvatio jer sam video da je veoma čedan, iskren i pošten mladić koji je strahovito, fantastično zaljubljen u šah, i da je izvanredno talentovan igrač."

Gligorić je izjavio i da nije previše iznenađen vešću o Fišerovoj smrti, jer je, kako sam kaže, "nešto ozbiljno bilo na pomolu":

"Vest o njegovoj smrti primio sam sa manje iznenađenja nego što je trebalo, jer je sama vest da je nekoliko meseci bio u bolnici u Rejkjaviku meni je bila sumnjiva, jer znam da je mrzeo da ide u bolnicu, smatrao je sebe zdravim i mrzeo je lekarsku pomoć. Čim sam video da ostaje u bolnici, znao sam da je nešto veoma ozbiljno."

O saradnji posle Rejkjavika i kontaktu sa Fišerom:

"Naše prijateljstvo trajalo je skoro pola veka, od njegove 15. gosdine do njegove smrti. Nismo se sretali poslednjih godina, otkako je on otišao iz Evrope u Japan. Bili smo u sporadičnom kontaktu, ali nismo se više sretali."

Gligorić je, umesto da sumira Fišerov život, naglasio njegov značaj u istoriji šaha i sporta, pritom ističući njegove uspehe i zasluge zbog kojih šah danas uživa svetski ugled:

"Sam njegov ugled je bio toliko jak da je svaka njegova akcvija nailazila na priznanje, pa i njegova borba da se šahu prizna status koji ranije nije imao. I on je uspeo u tome, njegovi kasniji igrači koji su dođli an svetski vrh, oni su postali bogataši najviše zahvaljujući njemu, i njegovim zaslugama za to što je šah dobio status koji ranije nije imao."