Šta je, zaboga, krosminton?

U nizu interesantnih i pomalo bizarnih sportova širom sveta brzi badminton uspeo je da se poslednjih dana nađe u centru pažnje.

Nikola ĐukićIzvor: B92 Svet
Podeli

I to ne zato što se desilo nešto epohalno, već zato što su vodeći ljudi sporta odlučili da naprave još veću pometnju promenom imena u krosminton, iako mnogi nisu ni čuli za ovaj sport.

Krosminton će od januara 2016. godine biti zvanični naziv sporta koji je do sada nosio naziv brzi badminton.

Međunarodna organizacija brzog badmintona (ISBO) takođe će promeniti naziv u Međunarodna krosminton organizacija (MSO). Novo ime otkriveno je demokratskim glasanjem članova federacije na prošlogodišnjoj Generalnoj skupštini.

Brzi badminton je sport koji se igra reketom, a koji spaja najzanimljivije segmente tenisa, badmintona i skvoša. Izmišljen je i registrovan u Nemačkoj, ime su mu dali prvi entuzijasti, ali je on počeo da izaziva konfuziju kako je rastao.

Svetska badminton federacija izrazila je zabrinutost da će nova disciplina uključivati njihovo ime. Uzevši u obzir činjenicu da je ambicija zajednice brzog badmintona dugoročna, donesena je odluka o promeni imena sporta u ono koje se ne nalazi u okviru imena nekog drugog, a koje će pomoći u rastu ove discipline.

“Verujem da će nam ovaj korak dalje pomoći na međunarodnom nivou. Mi smo mlad sport sa velikim ambicijama u koje ulaze i Olimpijske igre, i verujemo da je potrebno da budemo međunarodno priznati. Takođe, ime ‘krosminton’ izabrano je od naših članova koji najbolje poznaju sport i koji veoma dobro prenosi prirodu discipline. Ona je definitivno igra reketom koja kombinuje sve najbolje iz tenisa, badmintona i skvoša. Za razliku od badmintona, može biti igrana i napolju”, rekao je Rene Levicki, predsednik ISBO.

Iako će novo ime biti korišćeno od prvog januara 2016, u svim zvaničnim dokumentima će još dve godine biti upisan i kao brzi badminton, kako ne bi došlo do nesuglasica.

Interesantno za ovaj sport jeste da nije potreban određeni teren, već se može praktikovati na ulici, plaži, stadionu ili zatvorenom prostoru. Teren se sastoji od dva kvadrata dimenzija 5,50 metara, a između njih se nalazi razmak od 12,8 metara.

Postoje dve vrste spidera, odnostno rekvizita koji menja lopticu. Igrači do 14 godina igraju na terenima koji imaju kraću distancu između dva polja (8,80 metara) i koriste “fun speeder” koji može leteti 13-18m, brzinom do 260 kilometara na čas.

Profesionalni igrači krosmintona koriste spider koji leti brzinom od 290 km/h i može leteti između 17 i 25 metara. Svaki server ima po tri početna udarca i cilj igre je ubaciti leteći objekat u polje rivala. Servis se mora odigrati iz zone koja se nalazi tri metra iza linije napadačke zonu.

Pobednik je onaj koji prvi stigne do 16 poena – ukoliko je rezultat 15:15 igra se produžetak u kojem je pobednik onaj ko napravi razliku od dva poena. Mečevi se obično igraju na tri dobijena seta, dok organizatori turnira imaju običaj da sve duele do polufinala ograniče na dva dobijena seta.

Godine 2011, 26. i 17. avgusta u Berlinu je održano prvo Svetsko prvenstvo u ovom sportu. Učestvovalo je preko 380 sportista iz 29 zemalja, koji su se takmičili u 10 kategorija. Šveđanin Per Hjalmarson osvojio je titulu u muškoj konkurenciji, Janet Keler iz Nemačke trijumfovala je u ženskoj, dok su njeni sunarodnici Rene Levicki i Danijel Gizen odneli pehar u dublu.

Košarka