Stanković: ''Velika razlika između mogućnosti i očekivanja''

Dejan Stanković, prvi kapiten fudbalske reprezentacije Srbije. Skoro deceniju je u Italiji. Promenio je samo tri kluba. Crvena zvezda, Lacio, Inter...u svakom se borio za titulu nacionalnog prvaka, u dva italijanska i za Evropsku krunu. Cenjen više u inostranstvu nego kod kuće. U karijeri osvojio 16 trofeja. Najtrofejniji aktivni srpski fudbaler. Uz Nemanju Vidića jedini Srbin koji ima realne šanse da ove godine uzme titulu prvaka Evrope. Dejan Stanković je verovatno u ovom trenutku fudbaler koga srpska javnost najviše želi da čuje. Posle remija sa Jermenijom koji je značajno umanjio šanse reprezentacije da prođe na Evro 2008. prijateljski se izjadao novinaru koji je misleći da se radi o izjavi za javnost objavio razgovor. Ta izjava je shvaćena kao da više ne želi da igra za reprezentaciju, da je to kraj.

Aleksandar Stojanović, Nina Kolundžija Srbija, Italija
Podeli

''Mislim da to nije zvučalo niti vulgarno niti napadno, niti moj revolt da sam prstom upro u nekoga. To je bilo rečeno u jednom licu, u mom licu, kako sam se ja osećao i zbog čega sam to rekao.''

Stanković je dosta sličnih mečeva prevalio preko glave. Bilo je suviše često pognutih glava posle mečeva koji je trebalo da se dobiju.

''Jednostavno me je dotukao taj rezultat 0:0 u Jermeniji, ništa više. Ne mogu da verujem da stavljam na rizik Evropsko prvenstvo reprezentacije zbog jedne Jermenije, jednog Kazahstana koje ni ne znam gde se nalaze na mapi, a da zbog njih ne idem na EP. A dolazile su ekipe kao što su Italija, Portugal ili Španija gde nisu mogli da nas dobiju ljudi. Mogli smo dva dana da igramo sa takvim ekipama i da ne i zgubimo.''

Kapiten je verovao da je normalno da bude prvi na udaru. I preuzeo je odgovornost na sebe a nije bilo starijih saigrača da budu uz njega. Zbog povreda i suspenzija izostala su trojica izuzetno iskusnih.

''Lagao bih kada bih rekao da sam već ranije pročitao tu knjigu, šta će biti u slušaju da mi ne dobijemo Jermeniju. Znao sam na koga će teret najviše da padne. Tokom godina sam stekao iskustvo i dosta toga se i prenelo preko mojih leđa. Ali ovo mi je najviše zasmetalo. Možda zato što pored sebe nisam imao Krleta, Vidu, Dragu. Nisam imao te momke koji bi zajedno sa mnom mogli da podele taj teret.''

Na sve se još srušila činjenica da je zbog žutog kartona ponovo morao da pauzira, što se saznalo kasno tokom večeri. Kada je saznao šta se dešavalo Nemanja Vidić je iz Engleske pozvao saigrača i rekao da ga razume ali da ipak ima mnogo vremena pred njim i da ne bi trebalo da burno reaguje. Stanković je želeo da javnosti, sa obziraom da je Inter tražio da se odmah vrati, sve objasni dugotrajni prijatelj i direktor reprezentacije Zoran Mirković.

''I on mi je isto pružio podršku i rekao da će se moje odluke ispoštovati ali polako. Znam da 'vruć' kad daš izjavu posle utakmice to je najgore. Ali jednostavno to je bilo u tom momentu jače od mene, iako imam 29 godina.''

Vrlo brzo sve se preokrenulo u priču da li Stanković ostaje u reprezentaciji a ne da li je nešto rekao, pod kojim okolnostima i u kojoj meri je to istina.

''Ja ostajem u reprezentaciji do daljnjega. Možda dođe neki novi selektor pa kaže 'gospodine Stankoviću, nas vaše usluge više ne zanimaju'. A možda budem igrao još 5-6 godina. Za sada ostaje sve kako je bilo. Možda je to bio moj veliki trenutak slabosti.''

Stanković nikada nije izjavio da su ga mlađi saigrači izneverili. Mada je bilo i takvih tumačenja.

''Nešto mi je zasmetalo u jednom naslovu 'izdali me drugovi'. Ako pročitaš tekst unutra ne znam iz kog konteksta je izvučeno to izdali me drugovi.''

Stanković mlađe igrače doživljava kao fenomenalne momke koji su napravili velike razultate u mlađim selekcijama i ne vidi razlog zašto tako ne bi bilo i u A reprezentaciji. Kada je aprila 98. debitovao u reprezentaciji bilo je drugih koji su imali veću odgovornost. Ta uloga se prenosi sa generacije na generaciju.

''Oni i da hoće da mi pomognu, ne mogu nikako. Samo sam rekao da taj vakuum između mene i tih mlađih momaka smanji, da se veći teret svalio na moja leđa, što je i normalno. To donosi tvoja ličnost, tvohj status, kako u inostranstvu tako i u reprezentaciji Srbije. Ne želim da se vadim, niti da se pravdam bilo kome, ali kad bi uzeli listu do te Jermenije pogrešio sam jednu i po utakmicu. To je bilo poluvreme protiv Finske i utakmica protiv Jermenije. Ali i ta jedna i po utakmica može da te košta provlačenja kroz novine.''

Kapitenu reprezentacije Srbije posebno je teško kada dolaze manje atraktivne ili manje jake ekipe. Mali protivnici veliki pritisak. Nije problem igrati protiv svetskih sila.

''Kada mi dolaze ove velike reprezentacije to mi nije strašno, ali ove to zna onaj ko je sa mnom u sobi, ko me poznaje dobro. Kad bih se u Interu nervirao samo 15-20 posto koliko se nerviram u reprezentaciji ko zna gde bih bio. Kad igram ovde osećam tenziju utakmice, ali ovo za reprezentaciju je totalno nešto više, nešto neopisivo, ne može da se približi ni 20 posto kad ovde igram Ligu šampiona ili utakmicu sa Romom, Juveom, Milanom. To je nešto bukvalno što ti iznutra dolazi.''

Stanković nije imao puno problema sa medijima i javnošču ali ne prihvata lako prigovor da uvek bolje igra za klub nego reprezentaciju.

''Jedna od rečenica koja me najviše boli je da igram za Inter dobro a za reprezentaciju loše. Ne razumem šta je to dobro, šta je to loše. Kad igram za Inter imam određenu ekipu, određene igrače, s njima sam svaki dan. Žmureći mogu da se povatam sa njima. U reprezentaciju dolazimo na 3-4 dana, svako iz svoje lige, dok se savatamo već se igra utakmica. Moraš da daješ ekstra više nego što daješ u svome klubu. Ja za reprezentaciju izađem tri puta umorniji nego kad igram za Inter i mnogo se više nerviram u reprezentaciji.''

Problem je što postoji razlika između onoga što novinari očekuju i onoga što on može da pruži.

''Možda sam prenaglio na konferenciji kad sam rekao da nisam ja Ronaldinjo. Nisam bio niti ću ikada biti Ronaldinjo, niti sam krio loptu pre 15 godina, ni pre 10, niti je krijem sada. Imam neki svoj stil igre gde mnogo radim na terenu, gde mnogo dajem , oduzimam, šutiram, mogu da dam gol izdaleka ili glavom. Možda su potražnja za Dekijem Stankovićem i ono đto može da da ima malo više razlika. To je možda jedini problem mene u odnosu sa novinarima u Srbiji. Jer ja nisam naišao ni na jednog trenera koji je tražio nešto ekstra od mene. U principu manje-više znaju šta mogu da dam.''

U Italiji nije tako, tamo se tačno zna gde je njegovo mesto. Tamo ima izuzetan igrački status i jedan je od najcenjenijih igrača već gotovo deceniju. Koliko možemo da poredimo novinare u Italiji i Srbiji?

''Ne možemo, kao što ne možemo da poredimo Srbiju i Italiju. Želim da pišu o meni kao o fudbaleru ako pričamo o sportskim novinama, onome šta sam uradio, da li sam pogrešio na terenu, da li sam mogao više da dam, da li sam mogao više da pretrčim, da se to ne širi van.''

Upravo gostujući u emisiji Pobedničkih 11 televizije B92 Mateja Kežman je izjavio da se nije dovoljno pisalo i govorilo o događanjima na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj 2006. godine kada je bilo mnogo nefudbalskih događaja koji su uticali na rezultat na terenu.

''Za mene je to leto tabu tema. Koliko smo dobro odigrali u tim kvalifikacijama, koliko smo odigrali perfektno kao ekipa, toliko smo bili ispod na tom Svetskom prvenstvu. Drago mi je što mogu da kažem da sam u svojoj karijeri bio na dva SP i na jednom EP. Ali mogu lagano da precrtam 'Germany 2006.'. Šta se dešavalo, dešavalo se. Ne želim da otvaram neku pročitanu knjigu. To samo može da nam koristi kao škola da ako odemo na EP da sve promenimo.''

Reprezentacija Srbije i Crne Gore izgubila je sva tri meča, od Argentine primivši čak šest golova. Bilo je reakcija da je bolje da se reprezentacija nije ni kvalifikovala za Planetarni šampionat

''Bilo bi glupo kad bih ti rekao da ne bih želeo da igram na SP. Treba potpisati i za poraz nekad. Tako ćeš da naučiš i ojačaš. Po meni mnogo veliki neuspeh za stvar koju smo pre toga napravili. Prošla je utakmica sa Argentinom, meni je posle mnogo teže pao poraz od Obale Slonovače. Ja bih bio ponosan da smo mi njih dobili i da sam dobio deset komada od Argentine jer je to bila specifična situacija da mi imamo 13 igrača. Znači, neko se bori da povede 50 igrača da ih sve licenciraju, a mi smo imali 13 igrača, 2 rezervna golmana.''

Stanković kaže da je izgledalo da je ekipa otišla potpuno nespremna za sve izazove turnira kakav je bio u Nemačkoj. Od tada je promenjeno dosta igrača u nacionalnom timu. Ne samo zbog razlaza dve države već i zbog želje selektora Havijera Klementea da podmladi srpski tim koji je i dalje u kakvoj takvoj konkurenciji za Evropsko prvenstvo 2008.

''Kad malo razmislim, pogledaj Nemačku ili Englesku pa im stavi sedam standardnih ispod 21. Englezi se muče sa svim tim imenima koje imaju kao i Italija i Francuska. Sad kad bi im stavili mlade momke, baš bi voleo da vidim gde bi oni završili.''

Španac Havijer Klemente dosta je kritikovan u srpskim medijima. Postoji utisak da ga reprezentativci veoma poštuju.

''Mislim da za ovakvu promenu nije mogao da dođe niko bolji. Možda je bolje što u početku nije skapirao naš mentalitet pa je sebi dao prostora a tako i nama da se aklimatizujemo na njega, da sami shvatimo gde smo jer je bilo dosta novajlija. Trener koji ima dosta iskustva koji je uspeo da nemesti ekipu.''

Niko od reprezentativaca ne želi da sakrije da je i Klemente grešio od kada je preuzeo nacionalni tim Srbije. Međutim, kako kaže Stanković, greše i najbolji treneri.

''Mogu reći da sam ja zadovoljan kao i saigrači. Zadovoljni su i oni što ne igraju. Nas su malopreplašili sa njegovim dolaskom, kako je on oštar. To još nisam upoznao. Upoznao sam da se iznervira posle utakmice, da plane, da se izdere. Mislim da je on čovek na dobrom mestu i za sada bi to trebalo tako da ostane.''

Dejan Stanković igra desetu sezonu u Seriji A. Koliko je teško igrati u Italiji možda najbolje pokazuje utisak Luiša Figa koji je rekao da je jedna godina u italijanskom fudbalu kao dve u španskom.

''Teška prava rudarska liga, da otkineš nekom bod, da poediš ove manje ekipe treba da se namučiš. Deset godina je proletelo brzo. Navikao sam se ovde, počeo sam već da razmišljam na italijanskom.''

Toliko godina u jednoj od najtežih liga, toliko godina u stalnoj borbi za vrh u Italiji i Evropi. Malo je igrača koji su se zadržali na tako visokom nivou u takvoj ligi. Uostalom Stanković je odigrao 55 utakmica u Ligi šampiona i gotovo 90 u evrokupovima.

''Svestan sam šta sam napravio za 10 godina i koji sam put prešao. U Laciju za nekih pet i po godina šest trofeja. Zadovoljan sam što sam za ovih deset godina samo dva kluba promenio. To znači da tamo gde si bio si ostavio dubok trag da nije bilo razloga da te menjaju.''

Veliki uticaj na ovu karijeru imali su na početku predsednik Lacia Serđo Kranjoti i tadašnji trener Erikson koji su odlučili da dovedu devetnaestogodišnjaka za 15 milona dolara. Ali najveći su svakako imali dugogodišnji trener Roberto Manćini i naravno Siniša Mihajlović.

''Siniša je čovek koji me je uveo u sve. Pored njega sam stasao i kao čovek i kao igrač. Video dosta primera, slušao šta treba, šta ne treba u momentima kada je bilo stvarno teško, kada dođeš kao klinac.''

U oba kluba pritisak je bio sličan. U oba kluba išlo se na sam vrh u svim takmičenjima i u gotovo svakoj sezoni. Na početku među Lacijalima sreća je bila što nije prošlo puno vremena pre nego što su počele da se pune police sa trofejima.

''Tamo su trofeji stigli jedan posle drugog. Za dve i po godine šest sam već nakupio. I onda kada sam dođšao u Inter, osetila se stvarno teškoća da osvojiš trofej. Ovde strpljenja nema, sa San Sirom napraviš taj kontakt ili ne. Ambijent na San Siru može das bude veliki problem. Mnogo je velikih igrača prolazilo ovde i nije napravilo ništa. Kada sam došao u Inter, rekao sam u jednom intervjuu da mi je draža jedna titula sa Interom nego pet sa Juventusom jer sam bio između ta dva kluba.''

Nevolja sa Interom godinama je bila nedostatak titula. Izuzimajući Kup takmičenja ali ono pravo je Skudeto i Evropa.

''Koliko smo mi titula u junu osvojili kad vidiš kakvu ekipu imaš, ali doše katolički Božić i ti si već 15 bodova ispod. To se meni desilo tri puta. Možda treba jedna LŠ i jedan skudeto da bih ja ostao zapamćen u nekim knjigama ovde u Interu. ''

Inter bez obzira na osvojene dve titule u prethodne dve sezone i dalje osporavaju. Jer je pre dve godine oduzeta Juventusu zbog nameštanja utakmica a prošle ta ekipa, kao deo kazne, nije ni igrala Seriju A.

''Ne možemo da kažemo ove godine osvajamo LŠ. Imaš 13 utakmica, mnogo teško takmičenje. Moraš da budeš spreman u svakom momentu i da imaš sreće. Sa Interom nikad nije lako, nikad nema 'e zaslužena je titula'. Taj skudeto sam osvojio na terenu, tih 65 bodova. A što su Juventusu skinuli sve, a Milanu 20, to nije moj problem. Nije moj problem što su drugi sređivali sudije i ekipe. To je još gore. Ti se boriš na terenu, daješ 200 posto, a neko sve sredi telefonom.''

Dejana Stankovića i dalje više vezuju za Zvezdu i Lacio ali će najverovatnije na kraju karijere biti sinonim za Inter jer je ovde više od četiri godine, produžio je ugovor na još tri i ponudili su mu u klubu da ostane i posle igračke karijere.

''U Inter je teško doći, još teže otići. Zvezda, meni je žao, ali tako je bilo pre 15-20 godina kada se skinula da igrači idu vani. Sa 19-20 godina ideš vani zbog milion razloga. Meni je samo žao što igrači nisu stigli da me vole. I dan danas kad gledam Zvezdu, protiv Bajerna kad nisam umro kao da sam juče igrao Kajzeslautern. Tako me podseća na te utakmice. Tačno znam šta igrači osećaju.''

I dalje ne razmišlja o godinama posle igranja fudbala ali ne odbacuje mogućnost da bude tamo gde bi mnogi voleli da ga vide.

''Ne mogu da obećam nešto što ne znam da li ću da ispunim, da govorim da ću da dođem u Zvezdu jednog dana, da budem trener ili predsednik. To nije nerealno, ali je daleko. Za sada me takvi poslovi ne privlače. Ako budem mogao svojim uskustvom da pomognem nešm fudbalu, uvek ću biti tu.''

Pobedničkih 11

Nemanja Vidić za B92: "Igraću još bolje"

Nemanja Vidić retko daje intervjue, uglavnom 'priča na terenu' a u razgovoru za B92 govori o svom viđenju puta koji je prešao, od talentovanog klinca iz Užica do igrača Mančester junajteda i standardnog reprezentativca, o rodnom gradu, Beogradu, Moskvi i Mančesteru, Premijer ligi i Ligi šampiona, derbijima koje je igrao, planovima za budućnost...

Pobedničkih 11 petak 30.11. 14:02 Komentara: 52