Sagmajster: „Zbogom Atakamo“

Atakama oko Kopiapa, grada u pustinji, na periferiji krase vinogradi, po kojima je Čile između ostalog i poznat. Posle nekoliko dana peska, prašine i vreline pre ulaska u La Serenu srpska ekipe je ugledala zelenilo, što je sve posebno razgalilo. Ništa manje raspoložen nije bio ni Gabor Sagmajster što zbog rutinskog brzinca, što zbog završetka jurcanja po Atakami.

Od specijalnog izveštača B92 sa Dakara Vladice Šljivića.

„Startovali smo kao kroseri, nas 15 u jednom trenutku. Nije teško pogoditi ko je prvi izleteo na brežuljak i ostavio u oblaku prašine ostatak družine. Brzinac je bio korektan, istini za volju, skraćen po nalogu organizatora, ali ništa manje težak za sve učesnike. Imao sam dobar ritam i odradio sam ga rutinski bez padova. Dine znam definitivno da vozim, samo je bitno kakav sam u glavi. Kada sam dobar sve ide perfektno, u suprotnom kada me iznervira staza ili motor onda sve menja. Ponavljam, sve sam savlado i naučio da vozim“, rekao je Sagmajster.

Veliki broj motociklista je odavno odustao, a do kraja ovogodišnjeg Dakara, koji se po drugi put vozi u Argentini i Čileu, ima još pet brzinaca.

„Sada su ostali svi koji znaju da voze i svi se već uveliko poznajemo. Ako neko stane, odmah se neko zaustavi i pita da li treba pomoć. Ako je sve u redu onda nastavljaju i tako sve do do cilja. Na devetom brzincu imao sam par akcija da Tini Majer, koleginici iz Šugavara tima, podignem motor na dinama. Mogu reći da je milina podići njen motor koji je duplo lakši od mog KTM motora“, istakao je jedini srpski predstavnik na reliju.

Već pre nekoliko dana takmičari su rekli da im je dosta pustinje, a među njima je bio i Sagmajster koji kaže da jedva čeka da dođe do Patagonije.

„Posle šest dana peska, dina, prašine i histerije prijalo je kada sam ugledao drvored na ulasku u La Serenu i praktično velike zelene površine. Ostaje nam samo još Santajago i već narednog dana prelazimo u Argentinu. Pozdravljamo Čile i pravac Patagonija“, naglasio je Sagmajster.