Čekajući let za Melburn...

Znate ono kada odvrnu klimu, a svi unutra se posmrzavaju. Glupo i bespotrebno, ali kao što to obično biva sa glupim i bespotrebnim stvarima, dešava se konstantno.

Ništa zato, mislim u sebi, iza mene je prijatan let i samo koji sat čekanja na put u Australiju. Počelo je i bolje nego što sam očekivao, radnik na aerodromu u Beogradu čitao je moje tekstove i dobio sam komfornije sedište, sa dodatnim prostorom za noge – hvala!

Moji su odmah počeli da me zezaju kako sam “slavan“, a ja sam se setio jednog našeg trenera koji je, čekajući u jednoj beogradskoj opštini, zaželeo da ide preko reda uz rečenicu: “Pa valjda sam ja ovde neki selebriti“. Nisu ga pustili. Ko kaže da u Srbiji sistem ne funkcioniše?

Međutim, u traganju za mestom na kojem je trebalo da podignem kartu, naišao sam na oglasnu tablu na kojoj je pisalo da je moj let odložen za pet sati. Kao kompenzaciju dobismo obrok, a u Meku me je poslužio čovek koji je izuzetno podsećao na Apua iz Simpsonovih – da ironija bude veća, na računu je pisalo “thank you, come again“.

No, da vas ne davim previše, samo da objasnim zašto je moje prvo javljanje iz UAE, a ne iz Melburn Parka. Sreća u nesreći jeste što sam dobio priliku da vam pišem odavde i da zajedno najavimo ono što nas čeka prvog dana u Melburnu.

Svi naši izaći će na teren u popodnevnim časovima, tj. od oko četiri ujutru najranije po srednjoevropskom vremenu.

Đoković igra sa Hjeonom Čungom, talentovanim momkom iz Južne Koreje – momak ima 19 godina i neobičnu tehniku udaraca, a prošle sezone od Vavrinke je na US openu poražen u tri taj brejka. Korejcu je Novak omiljeni teniser “jer mu je igra fantastična i veoma je jak mentalno“. Ove sezone Čung treba da preraste čelendžere i da zaigra na višem nivou, ali žreb ga u Melburnu nije pogledao.

A nije pogledao ni našu Aleksandru Krunić, koja je dobila verovatno najtežu protivnicu koja nije nosilac – Judžini Bušar. Igrala je polufinale pre dve godine u Melburnu, četvrtfinale prošle, a od tada je počeo njen pad i mučenje sa povredama i pritiskom javnosti. Ovu sezonu je počela dosta dobro, sada je stigla do finala u Hobartu i želi da se vrati među Top 10.

Ipak, njeno samopouzdanje još je krhko, u igri nema plan B i vrlo je moguće da se unervozi ukoliko ne počne da pogađa od početka. A Aleksandra je sjajan trkač i ume da izbaci rivalku iz ritma i da je natera na dodatni udarac. Uostalom, i najveću pobedu u karijeri ostvarila je protiv igračice sličnog profila – Petre Kvitove, na US openu 2014. godine.

Sem Kveri suparnik je Dušana Lajovića na startu. Kveri je tipični predstavnik američke škole “servis plus forhend“. U karijeri je osvojio sedam titula, bio i 17. na svetu, ali sada je tek 60. na ATP listi i već neko vreme ne igra na nivou iz svojih najboljih dana. Duci će nastojati da igra duže poene i trudiće se da drži Kverija izvan zone iz koje može lako da napadne. Ni kondiciono Sem nije baš prva liga, tako da će Lajović sigurno imati šansu.

Amerikanac je rival i Filipu Krajinoviću – Denis Kudla. Amerikanac rođen u Kijevu, njegovo ime provlači se već neko vreme, ali nikada nije bio u prvih 60, niti je skinuo nešto veći skalp. Zapazio sam ga prošle godine na Vimbldonu, kada je dobio Zvereva i Hiralda, a onda i namučio Čilića. Dobro se kreće, bekhend mu je bolji od forhenda, ume da napadne iz kontre i biće to meč sa dosta dugih razmena. I Filip će imati šansu.

U Australiju bi trebalo da dođem negde oko dva ujutru po lokalnom vremenu, tako da je pitanje u kakvom ću psiho-fizičkom stanju steći prve utiske o Melburnu. Kako god, jedva čekam da vam ih prenesem, a vi mi pišite u komentarima ili na Tviteru uz "hešteg" #OziOzmo.

Pozdrav iz Dubaija,

Saša (@ozmo_sasa)