Moguć i treći krug!

Na izborima 29. septembra Srbija će, četvrti put od uvođenja višestranačja, birati svog predsednika. Odlučivaće se za jednog od jedanaestorice kandidata tako što će zaokružiti redni broj ispred imena i prezimena.
Kandidati su poznati: dr Branislav Ivković, dr Vojislav Koštunica, prof. dr Miroljub Labus, Tomislav Lalošević, Velimir Bata Živojinović, Vuk Drašković, dr Dragan Radenović, dr Vojislav Šešelj, dr Borislav Pelević, dr Vuk Obradović i Nebojša Pavković. NJih je RIK zvanično proglasila kandidatima pošto je ustanovila da su ispunili uslove.
Da bi jedan od njih postao predsednik Srbije neophodno je da na izbore izađe više od polovine ukupnog broja birača, a da on osvoji većinu. Pretočeno u brojke to znači da od 6.555.405 birača (to nije konačan broj građana s pravom glasa, već će on biti poznat tek po odluci sudova), mora da glasa (za bilo kog kandidata) najmanje 3,3 miliona birača. Ukoliko taj uslov bude ispunjen, predsednik će postati onaj kandidat koji osvoji većinu glasova.
Ukoliko 29. septembra na izbore ne izađe potreban broj birača, u roku od 15 dana održaće se drugi krug izbora, kada će se za mesto prvog čoveka Srbije takmičiti dvojica kandidata koji su u prvom krugu dobili najveći broj glasova (ili teoretski više kandidata ukoliko dobiju identičan broj glasova).
Ali, i u drugom krugu predsedničkih izbora pravila su ista: predsednik može da postane onaj kandidat koji osvoji većinu glasova pod uslovom da je na birališta izašlo više od polovine građana s pravom glasa. Ako ni tada ne bude ispunjen taj uslov - čitav izborni postupak se ponavlja.