10 godina od Oluje
4. avgust 2005. | Izvor:B92, Beta
Beograd, Zagreb -- Počelo je obeležavanje 10. godišnjice početka vojne akcije Oluja, tokom koje je proterano 250.000 Srba.

Vojne i policijske snage Hrvatske su u toj akciji ubile na stotine i proterale oko 250.000 Srba, od kojih mnogi i danas žive u izbegličkim centrima širom Srbije. Jedan takav smeštaj obišao je ministar Srbije i Crne Gore za ljudska i manjinska prava Rasim Ljajić, a s njim, prvi put, i jedan predstavnik Haškog tribunala.

Porodice nestalih u Oluji danas su u Ambasadi Hrvatske ostavili spisak sa imenima 2.627 Srba nestalih od 1991. do 1995, uz zahtev za pomoć u njihovom nalaženju.

Niko iz Ambasade nije izašao da primi spisak, pa je predstavnik udruženja porodica gurnuo spisak ispod ulaznih vrata. Ispred Ambasade, koju je obezbeđivao kordon policije, ostavljeno je 2.900 ruža.

Više hiljada Srba iz Hrvatske zatražilo je danas da "zvanična Hrvatska u cilju trajnog mira, pomirenja i suživota, kaže celu istinu o 'Oluji' i da prestane sa slavljem", kako su rekli, "progona čitavog jednog naroda". Oni su uputili i zahtev Haškom tribunalu da zvanično proglasi tu akciju genocidnom i da osudi sve koji su ubijali, silovali i pljačkali u njoj.

Patrijarh Pavle, služio je liturgiju za one koji su ubijeni i pomolio se za dobro svih prognanika. U molitvi su učestvovali i predsednik Boris Tadić i premijer Vojislav Koštunica. Crkva Svetog Marka bila je premala za sve koji su hteli da prisustvuju: "Žalost je naša prevelika, ali bi ona bila neprebolna da su oni izginuli idući da osvajaju tuđe. Oni su proterani iz svojih krajeva, gde su živeli stotinama godina", kazao je patrijarh.


Koštunica: Najveće etničko čišćenje

Vojislav Koštunica je u pisanoj izjavi ocenio da je Oluja najveće etničko čišćenje posle Drugog svetskog rata, te da ni posle deset godina još nema pravde i priznanja celovite istine, a posledice te tragedije nikada do kraja neće moći da se otklone. "Pred nama danas stoji važan zadatak da se omogući povratak izgnanika kućama i da im se vrate ljudska prava koja im pripadaju, jer je to jedini put koji vodi istinskom miru, pravdi, pomirenju i evropskoj budućnosti", rekao je Koštunica, prenosi Beta.

Vlada hrvatske odbacila ocenu Koštunice

Hrvatska vlada nazvala je neutemeljenom izjavu premijera Srbije Vojislava Koštunice.U saopštenju hrvatske vlade navodi se da je operacija "Oluja" 1995. godine bila "veličanstvena pobeda nad agresivnom politikom Slobodana Miloševića", kao i da je izvršena kako bi se odbranila teritorija "suverene i samostalne Hrvatske u skladu sa medjunarodnim pravom i rezolucijama Saveta bezbednosti UN".

"Hrvatska vlada skreće pažnju na istorijsku činjenicu da je jedini plan i cilj operacije 'Oluja' bilo oslobadjanje okupiranih teritorija, odbrana medjunarodno priznatih granica, i prekid strahovlade nelegalne skupine zločinačkih terorista", navodi se u tekstu.

Vlada u saopštenju podseća i na javni poziv koji je tokom operacije "Oluja" upućen svim hrvatskim državljanima da ostanu u svojim domovima i prihvate hrvatsku vlast.

U kontekstu ovog saopštenja hrvatske vlade, podsećamo na tekst transkripta razgovora F. Tuđmana sa genralima neposredno pred Oluju.


"Bednici"

Izbeglice iz kolektivnog centra u Krnjači, nadomak Beograda, kažu da ne veruju da će se ikada vratiti u svoje domove i da već 10 godina gledaju ministre i različite međunarodne predstavnici koji dolaze, obećavaju i odlaze. Sve nade da će se vratiti u Hrvatsku do sada su, kažu, bile lažne.

Živko Manojlović, izbeglica iz Drniša, kaže da mu ne može biti teže. "Mislim da nikom na svetu nije teško kao nama, bednicima. Došao sam s jednim detetom starim osam dana i jednim od pet i po godina, a četiri godine sam proveo u fabričkoj hali. Teško sam oboleo dva puta, nemam nikakva primanja", kaže on.


"Otežavanje i odugovlačenje"

Rasim Ljajić je najavio snažniji pritisak na Hrvatsku da omogući povratak prognanih i rekao da problem nije u tome što povratak biva sprečavan, već u tome što je reč o tihoj zabrani koja podrazumeva otežavanje i odugovlačenje dobijanja različitih dozvola i sredstava za obnovu kuća. "Na žalost, nisam osetio potpunu želju hrvatske strane da taj proces bude brži. U prvih sedam meseci vratila se samo 1941 osoba, a ovde ih ima još oko 100.000", kaže Ljajić.

Predstavnik Haškog tribunala Aleksandra Milenov bila je prvi predstavnik Tribunala u nekom izbegličkom centru. Izbeglice su od nje tražile odgovornost onih koji su krivi za njihovu sudbinu, a ona im je odgovorila da su optužena tri najodgovornija, a to su Ante Gotovina, Mladen Markač i Ivan Čermak. "Tribunal, na žalost, nije mogao da podigne optužnice protiv svih krivaca za ratni zločin. Tribunal je samo mogao da se usredsredi na osobe koje se smatraju najodgovornijim", kaže ona.

Sedamdeset odsto svih izbeglih koji trenutno žive u Srbiji poreklom je iz Hrvatske. Ljajić je svima njima poručio da teške reči i izlizane optužbe kojih ima sa obe strane uopšte neće doprineti rešavanju problema i omogućavanju povratka.


U Srbiji protesti i parastos

U Srbiji će 10 godina Oluje biti obeleženo protestnim šetnjama, parastosom u crkvi Svetog Marka, izložbom, prikazivanjem dokumentarnih filmova i panel-diskusijom. Najavljeno je da će parastosu, koji će služiti patrijarh Pavle, prisustvovati predsednik i premijer Srbije Boris Tadić i Vojislav Koštunica i funkcioneri Srpke radikalne stranke.

U Hrvatskoj slavlje: Blistava pobeda

S druge strane, u Hrvatskoj je 5. avgust državni praznik, koji se slavi kao Dan domovinske zahvalnosti, a od pre četiri godine i kao Dan oružanih snaga Hrvatske.

Zvaničnici Hrvatske danas su na groblju Mirogoj položili vence i zapalili sveće. Obeležavanju godišnjice prisustvovali su predsednik Stjepan Mesić, delegacija Sabora na čelu s predsednikom Vladimirom Šeksom, premijer Ivo Sanader, ministri odbrane i unutrašnjih poslova Berislav Rončević i Ivica Kirin i predstavnici grada Zagreba i političkih stranaka, prenosi Beta. 

Predsednik Hrvatske Stjepan Mesić juče je poručio da je Hrvatska imala svako pravo, i po rezoluciji Ujedinjneih nacija, da pokrene Oluju. "Ta akcija je sjajno pripremljena, uz sva pravila ratovanja, a izvedena je munjevito, slomila je otpor agresora i izvedena uz poštovanje svih međunarodnih konvencija. Na žalost, posle akcije je bilo ekscesa, zločina, pljačke. To je bilo obrađivano na sudovima, ali ne dovoljno, i to sada treba učiniti", kaže Mesić.

Premijer Hrvatske Ivo Sanader u čestitki je naveo da se Hrvatska na praznik priseća sudbonosnih zbivanja i veličanstvenih vojno-policijskih operacija kojima se stalo u obranu samostalne i suverene Hrvatske i svih njenih građana.

Penzionisani general Miljenko Crnjac, koji je 1995.  bio zapovednik Zbornog područja Karlovac, smatra da je Oluja bila najsloženija i najveličanstvenija pobeda hrvatske vojske.

Operativnim pravcem Ogulin-zapadna Bosna zapovedao je general pukovnik Marijan Mareković, koji je ostao zapamćen po događaju na Plitvicama gde se, po završetku Oluje, rukovao s ratnim zapovednikom bihaćkog Petog korpusa generalom Atifom Dudakovićem.

Mareković Oluju ocenjuje kao blistavu vojničku pobedu: "To je oslobađanje privremeno okupiranih područja Republike Hrvatske, izuzev Slavonije. Mislim da je operacija Oluja omogućila i oslobađanje i Cazinske krajine i Bihaća, odnosno da je spriječila još veću Srebrenicu".ž

Budućnost Knina - seoski turizam...

Gradonačelnica Knina, dvadesetšestogodišnja Josipa Rimac kaže da u tom gradu postoje vidne promene u poslednjih 10 godina, ali da ekonomski razvoj nije doživeo svoju Oluju. Najmlađa hrvatska gradonačelnica kaže da Knin kao industrijski grad ostaje prošlost: "Idemo na razvoj u gospodarskom smislu, kroz seoski turizam, razvoj Knina kroz srednje i malo poduzetništvo, tako da ipak Knin u odnosu na pre, pruža jednu sasvim novu sliku".


Protest Ministarstva u Zagrebu

Ministarstvo spoljnih poslova Hrvatske dnas je saopštilo da od vlasti Srbiji očekuje udaljavanje od politike velikosrpskog hegemonizma i teritorijalnih pretenzija prema susednim državama i narodima. Reagujući na ocene ministra spoljnih poslova Srbije i Crne Gore Vuka Draškovića o Oluji, Ministarstvo je navelo da je reč o politički potpuno neprihvatljivim i istorijski neutemeljenim procenama.

"Te procene bitno odudaraju od sadržaja višegodišnjih napora Hrvatske i Srbije da, po potpisivanju Sporazuma o normalizaciji odnosa 1996. postojano unapređuju uzajamne odnose i izgrađuju dobrosusedstvo", navodi Ministarstvo, javlja Beta.

Srpski pokret obnove je saopštio da su operacije Bljesak i Oluja bile zločin etničkog čišćenja i da ne postoje nikakvi ljudski ni državni razlozi za proslavu tog zločina.


AI kritikuje Hrvatsku zbog nedovoljne istrage

U saopštenju povodom desetogodišnjice operacije Oluja, međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešnel kritikovala je hrvatske vlasti zbog nedovoljne istrage zločina počinjenih nad Srbima u ratu 1991-95. godine, i pozvala Zagreb da odmah počne da ispunjava svoje obaveze i privede pravdi odgovorne za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, bez obzira na nacionalnu pripadnost žrtava ili počinilaca. 

"Dok hrvatski sudovi odlučno gone Srbe optužene za zločine protiv Hrvata, oni su učinili malo toga da kazne prestupe koje su počinili pripadnici hrvatske vojske i policije. Zločini protiv Srba za vreme operacija Bljesak, i Oluja, kao i u prethodnim fazama konflikta, često se ne priznaju i ne istražuju a njihovi počinioci ostaju nekažnjeni", ističe se u saopštenju.

Amnesti internešnel kritikuje hrvatske vlasti zbog nedovoljnog napretka u istraživanju zločina počinjenih u Sisku 1991 i 1992. godine.

Na kraju, Amnesti Internešnl poziva Zagreb da ukloni sve prepreke za povratak srpskih izbeglica, omogući im pristup imovini i okonča diskiminaciju Srba u Hrvatskoj.


Izložba o Oluji

Izložba tekstova o vojnoj akciji "Oluja", objavljenih 1995. godine u srpskoj i hrvatskoj štampi, otvorena je u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu.

Izložbu je organizovala nevladina organizacija Grupa 484, osnovana 1995. godine radi pružanja pomoći za 484 porodice izbegle tokom "Oluje". Po otvaranju izložbe prikazani su i dokumentarni filmovi "Oluja nad Krajinom" Nenada Puhovskog i "Povratak" Svetlane i Zorana Popovića.

Izvršni direktor Grupe 484 Vesna Golić rekla je da izložbom i prikazivanjem dokumentarnih filmova o "Oluji", ta organizacija želi da oda priznanje ljudima koji su za 10 godina izbeglištva sačuvali svoje ljudsko dostojanstvo.

Ona je ukazala da u odabranim tekstovima iz štampe ni sa srpske, ni sa hrvatske strane nema nijedne ljudske priče, već se govori samo "o brojevima" i o "porazima i pobedama u ratu".

 


Izbeglice cekaju da im se vrate njihovi stanovi
15. avgust 2005. | Izvor:B92, IWPR
Oko 30.000 srpskih porodica koje su nekada zivele u Hrvatskoj iskljuceno je iz procesa restitucije jer su se njihove kuce nalazile u drustvenom, a ne u privatnom vlasnistvu.

Pise: Masimo Morati iz Sarajeva

Poslednje izbeglice
12. avgust 2005. | Izvor:B92, IWPR
Mada su mnogi Srbi, koji su izbegli iz Hrvatske 1995. godine, izgradili nove zivote, njih oko 500 se jos uvek nalazi u izbeglickom kampu u predgradju Beograda.
Za IWPR pise: Vladimir Sudar iz Beograda

Ratni zlocini zasenjuju uspomene na pobedu
12. avgust 2005. | Izvor:B92, IWPR
Pristalice otvorene rasprave o ratnim zlocinima pocinjenim tokom operacije "Oluja" suocavaju se sa otporom javnosti, koja se ove akcije priseca sa bezrezervnim odobravanjem. 

Pise: Drago Hedl iz Osijeka

HHO - posledice 'Oluje'
7. avgust 2005. | Izvor:Beta
Hrvatski helsinški odbor ocenjuje da je vojna akcija "Oluja" imala i pozitivne i negativne posledice po ostvarivanje ljudskih prava.

Nestali: Priča najtužnija
6. avgust 2005. | Izvor:B92
Porodice nestalih pričaju o svojoj tragediji - kako su im i gde nestali najbliži, šta su sve činili da ih nađu, sa kavim su se preprekama susretali... Prilog Sandre Mandić

Život izbeglica: Od nemila do nedraga
6. avgust 2005. | Izvor:B92
Priča ljudi koji su tokom poslednjih deset godina bili promorani da promene više adresa. Prilog Sandre Mandić

Razgovor u studiju: Oluja, deset godina kasnije
6. avgust 2005. | Izvor:B92
O posledicama "Oluje" nakon deset godina, o tome kako žive izbegli i sa kojim problemima se susreću u novoj sredini, da li žele da se vrate kućama ili ostanu, koje su glavne prepreke za masovniji povratak, šta država Srbija čini da im pomogne... Novinar B92 Peđa Obradović razgovarao je u studiju sa Savom Štrpcem iz Dokumentaciono-informativnog centra "Veritas" i sa Dragišom Dabetićem, republičkim komesarom za izbeglice

Hag i Oluja: Briljantna operacija ili ratni zločin?
5. avgust 2005. | Izvor:B92
"Briljantna operacija hrvatskih snaga uz pojedinačne ekscese", kako se u Hrvatskoj opisuje Oluja, u Haškom tribunalu posmatra se na drugačiji način: kao udruživanje političkog, vojnog i policijskog vrha u tzv. zajednički zločinački poduhvat čiji je cilj bio proterivanje Srba iz Krajine.

Oluja - domovinska zahvalnost
5. avgust 2005. | Izvor:B92, FoNet
Dan pobede i domovinske zahvalnosti, praznik kojim Hrvatska proslavlja akciju 'Oluja', obeležen je centralnom proslavom u Kninu.

Reakcije
5. avgust 2005. | Izvor:B92, Beta
Dok se u Hrvatskoj slavi Dan pobede i domovinske zahvalnosti, reakcije političara i javnih ličnosti u Srbiji u tonu su osuda Hrvatske zbog nepriznavanja počinjenih zločina. Upozorenja stižu i od nekih međunarodnih organizacija

Hronologija akcije "Oluja"
5. avgust 2005. | Izvor:B92
Akcija "Oluja" počela je 4. avgusta u 4 sata posle ponoći. Hrvatskoj vojsci i policiji do totalne pobede trebalo je samo četiri dana. Hrvatska je povratila kontrolu nad svojim međunarodno priznatim granicama. Tokom i posle akcije nestalo je 1.805 osoba, a samo tokom te operacije poginulo je oko 700 civila. Spaljeno je preko 20.000 srpskih kuća, dok su ostale opljačkane i devastirane.

Konačno rešenje srpskog pitanja
5. avgust 2005. | Izvor:B92
Povratak srpskih izbeglica u Hrvatsku, pogotovo na desetogodišnjicu 'Oluje' samo povlači brojna pitanja. Da li je Republika Hrvatska spremna, voljna i sposobna da tim svojim građanima koji se nalaze u izbeglištvu obezbedi osnovne uslove za život. Koliko im može i hoće garantovati bezbednost i tako dalje. Autor Vladimir Đorđević

Čija je naša zemlja
5. avgust 2005. | Izvor:B92
"Naša zastava na kninskoj tvrđavi simbolično je označila kraj četvorogodišnje srpske okupacije takozvane SAO Krajine i sna o velikoj Srbiji. 'Oluja' je trajala 84 sata, a zbog učinkovitosti, brzine i primjenjene taktike međunarodni vojni stručnjaci ocjenili su je kao briljantnu vojnu akciju." Autor: Peđa Obradović

Prikaz napretka operacije ''Oluja''
5. avgust 2005.
Grafički prikaz napredovanja hrvatskih snaga tokom akcije "Oluja".

Da li je Plan Z4 mogao biti alternativa ratu
5. avgust 2005. | Izvor:B92
Plan Z4 koji su '95. godine kao rešenje pitanja Krajine predložili Piter Goldbrajt, Leonid Kerestendžijanc i Jasuši Akaši krajiškim Srbima nudio je široku autonomiju razrađenu prema modelu autonomije Alanskih ostrva u Finskoj. Tada suprotstavljeni stavovi političara u Srbiji o tome da li je Plan trebalo prihvatiti ili ne, i dalje su potpuno različiti, a pitanje odgovornosti za njegovo odbijanje i posledice takve odluke i dalje se postavljaju.
Novinar: Đorđe Nasković

Transkript filma: Oluja nad Krajinom
5. avgust 2005.
Na području sektora "jug", u vreme trajanja "Oluje", te prvih 100 dana nakon nje, ubijeno je najmanje 410 civila, zapaljeno preko 20.000 kuća, dok su ostale opljačkane i devastirane (Izveštaj Hrvatskog helsinškog odbora, lipnja 1999.). Film "Oluja nad Krajinom" produkcijske kuce "Factum" govori o toj akciji Hrvatske vojske. Autor filma, Božidar Knežević, poginuo je u saobraćajnoj nesreći, zbog otkazivanja kočnica, novembra 2001. godine

"Brijunski transripti": Razgovora hrvatskog državnog i vojnog vrha pred akciju "Oluja"
5. avgust 2005.
O čemu je bivši predsednik Hrvatske dr Franje Tuđmana razgovarao sa vojnim i političkim vrhom zemlje, tokom priprema vojne akcije "Oluja". Taj tranksript bio je jedan od ključnih razloga za podizanje optužnice pred Haškim tribunalom protiv generala Hrvatske vojske Ante Gotovine, Mladena Markača i Ivana Čermaka, optuženih za ratne zločine počinjene tokom "Oluje".

Oluja 1995–2005
5. avgust 2005. | Filip Švarm
Deset godina kasnije, malo šta podseća na "Oluju" i bivšu Krajinu: tu i tamo ostaci paljevina po opustelim selima, izbledeli grafiti "Hrvatsko vlasništvo" ili "Ustaška bojna – Zagi i Gugi" po kućama, spomenici hrvatskim vojnicima... I osećaj da je jedan način života zauvek okončan

Mesić: Povratak izbeglih Srba - nacionalni interes Hrvatske
5. avgust 2005.
"Bljesak" i "Oluja" s vojnoga aspekta bile su neophodne jer nikakvi pregovori nisu mogli dovesti do uspijeha. Svi prijedlozi koji su s naše strane dolazili bili su odbijani. I nije bilo druge nego ići u vojnu akciju. Međutim, na margini tih akcija, bilo je zločina i čak posle same vojne akcije. Ti zločini se procesuiraju, na žalost ne onom brzinom kojom bi mi bili zadovoljni, jer za svaki zločin mora odgovarati onaj tko ga je učinio i onaj ko ga je zapovjedio, ili onaj tko je znao za zločin, a nije poduzeo ništa da se krivci izvedu pred lice pravde."

Dokumenti: Plan Z-4
5. avgust 2005. | Izvor:B92
Nacrt Sporazuma o Krajini, Slavoniji, Južnoj Baranji i Zapadnom Sremu

Solidarnost Radija B92
4. avgust 2005.
Pre deset godina, u vreme akcije Oluja, Radio B92 je organizovao prikupljanje pomoći za izbeglice.

Tuđman: Tobože im jamčiti prava...
3. avgust 2005. | Izvor:B92, FoNet, Beta
Transkripti razgovora Tuđmana, njegovih saradnika i generala ukazuju na postojanje plana za progon Srba tokom akcije "Oluja".

 


 
Vrh straneVrh strane
© 1995 - 2018 , B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
  • Marketing
  • Pišite nam
  • Mobilni B92
  • Šta je to RSS?
  • B92 na Facebooku