Izazovi švedskog stola

Uveliko razbuktala trka potencijalnih, i već promovisanih, kandidata za predsednika Srbije polako ulazi u završnu fazu. Oni sa glasačkom "gotovinom" u džepu i željni da zauzmu što izglednije mesto pri vrhu buduće izborne liste već su overili spiskove svojih predlagača u zakonski utvrđenom broju. Poneki i sa iznenađujućom brzinom reagovanja i ostvarenim rezultatom, s obzirom na plasman svojih stranaka na proteklim parlamentarnih izborima, pa i pretpostavljenom snagom za finansijsko učešće u predizbornoj kampanji. Drugi su tek počeli skupljanjem potpisa da bilduju i pumpaju izborne mišiće, dok ih još ima koji najavljuju učešće u izbornoj trci ali kao da tek merkaju kada će stvarno stati na startnu crtu. Uostalom, još ima vremena za prijavljivanje.

- Niko se ne smatra autsajderom. Niko do sada, koliko je znano, nije izjavio - osim Bogoljuba Karića - da će zauzeti bilo koje mesto osim očekivanog učešća u drugom izbornom krugu, dakle drugog jer se nekako prećutno smatra da je prvo mesto u prvom izbornom krugu gotovo rezervisano za kandidata radikala Tomu Nikolića. Karić se, eto, koliko za početak svoga pohoda na mesto predsednika Srbije, ovoga puta zadovoljava i sa očekivanih pet posto glasova, što bi - kako smatra - bila sasvim respektabilna ulaznica za predsedičku trku u narednom deljenju, za četiri-pet ili možda i manje godina, kada se budu održavali novi izbori za predsednika Srbije.

Nije teško zapaziti, čak ni običnom glasaču, koliko su iluzorna saopštavajuća, iako verovatno ne i intimna očekivanja, ponekih od kandidata koji najavljuju pohod na drugo mesto na listi za budućeg predsednika Srbije. Lično bi svakako morali da budu vrlo zadovoljni ako bi ih krajnji rezultat situirao negde na sredini liste. Ali, sve je to sastavni deo stvaranja predizbornog, takozvanog imidža.

Izuzetak su radikali koji od samog početka, bogato pomognuti raznim istraživanjima, anketama i mišljenjima brojnih analitičara javnog mnjenja i aktuelne političke situacije, nastupaju kao neprikosnoveni držaoci prava na prvo mesto u predstojećem izbornom nadmetanju. Po svemu sudeći tu i nema nedoumice, uprkos u poslednje vreme nekim najavama da bi im to moglo biti ugroženo od strane drugih kandidata, kako nagoveštavaju neka novonajavljena istraživanja određenih anketnih institucija. Sve je to, međutim, sporadično i tanko u odnosu na ono što je već rečeno i viđeno, i što se već nekako uvrežilo u očekivanja javnog mnjenja. Čak i sa očito naglašenim nesimpatijama.

Toliko o takozvanom prvom krugu. Postoji, međutim, i drugi krug, prema opštem uverenju sasvim izvestan pošto se teško može očekivati da bi bilo koji kandidat u prvom krugu dobio apsolutnu većinu glasova, dakle sam više nego svi ostali učesnici u nadmetanju za predsedničko mesto zajedno, u odnosu na ukupno izašli broj birača. Ne zaboravimo da je izborni zakon nedavno dorađen u tom smislu da se validnost izbora više ne određuje prema tome da li je na glasanje izašlo više od pedeset posto ukupnog broja birača registrovanih u zvaničnim izbornim spiskovima. Znači, jedino je merilo koliko birača izađe na glasanje - pa ko od toga dobije više od polovine postaje i predsednik Srbije.

I te kako je, znači, važan prvi izborni krug. Za vreme u kojem vlada naglašena politička apatija, i takođe odgovarajuća doza nezainteresovanosti za izlazak na glasanje, a može biti od izuzetnog značaja po kandidate koji imaju stabilno glasačko telo, disciplinovano u pogledu stranačkih naloga ili nekog drugog opredeljenja, a pogubno za masu makoliko u suštini bliskih ali organizaciono i međusobno rastresitih stranaka. U uslovima dodatnih predizbornih političkih tenzija iznutra, a ništa manje čak i javno naglašene zainteresovanosti spolja, to stanje pred prvi izborni krug čini utoliko složeniji. Očito je - ukoliko bude na biračkim mestima manje glasača, a veći su izgledi stranaka i kandidata sa stabilnim biračkim telom, i obratno - ukoliko broj glasača bude veći, manja je mogućnost da prednost te stabilnosti odlučujuće dođe do izražaja. Presudiće onda drugi krug. A to je i druga priča.

Može se primetiti da je u svemu bar u osvit priprema za aktuelne predsedničke izbore, bilo izvesnih nesnalaženja. Sa tačke gledišta potencijalno zainteresovanih za ishod izbora, razume se. Interesantno je kako su se stvari razvijale.

Od prvobitne, više-manje evidentne činjenice da je kandidat radikala apsolutni favorit, pa sledstveno tome i ponašanja na liniji radikali i ostali, kako se obično deklariše u javnom političkom žargonu - demokratski blok - uprkos katkad ljudožderskom međusobnom sučeljavanju pojedinaca ili stranaka u njemu, ponašanja su evoluirala. Prvi su to uočili radikali, između ostalog i opaskom njihovog izbornog lidera da je važno pobediti u prvom izbornom krugu, jer će u eventualno drugom biti mnogo više teškoća. Suprotna strana kao da je sve takođe vrlo dobro shvatila. Važno je preživeti prvi krug. Osnovna karika je broj birača izašlih na glasanje. Kako, dakle, suspendovati početnu prednost suprotne strane oličenu u stabilnosti biračkog tela spremnog da uvek izađe i glasa onako kako zahtevaju stranački interesi. Da se ne zanemare i druge njihove eventualne pristalice. Neki analitičari i u tome vide pojavu enormnog, za ozbiljnu funkciju kao što je predsednik Republike, broja kandidata. Nije li cilj razvodniti celu stvar. Pružanjem znatno većeg izbora, kulinarski rečeno bogatijeg švedskog stola, stvaranjem uslova da i oni koji nisu mislili da dođu na glasačka mesta u uslovima uobičajeno oskudne političke nomenklature nađu neke nove izazove za sebe, budu podstaknuti da i sami zaokruže svoje ime na biračkim listićima. Time se broj birača povećava, mogućnost izbora raste, ali u svakom slučaju - a to je najvažnije - smanjuje zgusnutost opšteg biračkog tela, pa i prednost onih za koje se unapred pretpostavlja kako će se opredeliti. Potrebno je i mnogo više glasova da bi se pobedilo u prvom izbornom krugu.

Ima li se u vidu da se u tako razuđenoj listi nalaze kandidati sa programom koji se veoma malo, ili gotovo nikako, ne razlikuje od njima sličnih na istoj izbornoj listi, stvar postaje još uprošćenija. Vrlo je verovatno da će se mnogi glasači, koji bi se inače bezrezervno opredelili za jednog već "ošacovanog" kandidata u novim uslovima bar dvoumiti, pa konačno i odlučiti za drugoga koji po nečemu izgleda ponešto drukčiji a ipak isti. A lista je podugačka, i predugačka, pa su i mogućnosti brojne.

I tako - prolazi prvi krug. Gotovo je izvesno da će se završiti bez konačnog rezultata, koji bi nas poštedeo ponovnog glasanja. Na radost jednih i žalost drugih - videćemo ko će biti zadovoljan, a ko pogođen. Ali, narod odlučuje.

Drugi je krug druga priča. Po mnogo čemu drukčija po tehnologiji i mogućim rezultatima. Pitanje je sasvim drugog ranga, i druge važnosti, kako će se sve na kraju krajeva objašnjavati, ko će se truditi da eventualne prednosti, pa i apsolutnu premoć nad ostalima u prvom krugu, objašnjava i razjašnjava ukoliko se to ne ponovi i na drugom glasanju. Važan je, razume se, krajnji raspored listića birača za jednog od dva kandidata koji su se za finale izborili u predtakmičenju.

O konačnom bilansu pretpostavljenog drugog izlaska na predsedničke izbore vrlo je nezahvalno govoriti. Sve je u domenu spekulacija, za koje je teško naći osnova u aktuelnim političkim kretanjima. Moguće su sve varijante. Pa ipak, ukoliko sve bude kako se predviđa za prvi krug naziru se neki ishodi.

Prvi - da dođe do jasno polarizovanog ne samo nadmetanja već i otvorenog, krajnje netolerantnog, sukoba između dva bloka, radikalskog i onog drugog, demokratskih opredeljenja uz jako naglašavanje moderne i svetske orijentacije. Već i neki nagoveštaji u domaćim medijima, uz česte naglaske da je to svetska i evropska orijentacija, govore tome u prilog. Jedno ili drugo - bez rezerve ili ma kakvog popusta. U igri se može očekivati sve, od već uobičajenih prigovora o zatvorenosti i otvorenosti prema svetu, priznavanju ili nepriznavanju, do posezanja za novim aferama u jednom ili drugom stranačkom taboru ili na račun predsedničkih kandidata lično. Uz sva obećanja, pa i zahteve javnosti da se poštuje korektnost, na to smo bar navikli i ništa zaista ne može iznenaditi. Uključujući i pretnje, ucene i uslovljavanja. Spolja i iznutra.

Drugi - da se, ma koliko to izgledalo na prvi pogled nemoguće, u konačnom duelu nađu dva predstavnika među kojima ne bi bilo radikala. Tu bi tek nastala neizvesnost, s obzirom na već izraženu veliku netrpeljivost, do zakrivljenosti, unutar - kako se obično uopštava - demokratskog bloka. Veliko je pitanje kakav bi bio konačan rezultat.

U svakom slučaju, bez obzira na angažovanost, organizovanost jedne ili druge strane - jer u drugom krugu nema mesta za trećeg - ili prethodne rezultate, ništa se ne može uzimati kao izvesno. Velika je nepoznanica kako će se u krajnjem opredeljenju ponašati ona masa birača u prvom krugu privučena bogatstvom raznolikosti švedskog stola. Znači li njegovo uklanjanje automatski i nezainteresovanost onih koji su oko njega bili okupljeni. Hoće li u ponovnom izboru apstinirati, uprkos svim pozivima da opet glasaju za jednu ili drugu opciju ili će se, možda i nenadano, opredeliti onako kako od njih neko ne očekuje. I šta je sa stvarnim simpatijama onih koji su javno na stanovištima levice ili desnice, ili nekog pak centra, kada se, uslovno rečeno, stranke jedne i druge strane već i sada, u tekućem političkom životu, često oštro i do kraja beskompromisno i nemilosrdno, sučeljavaju i na naizgled benignim problemima.

Ukratko - buran je period pred nama. Bilo bi najbolje da se sve završi u prvom krugu. Teško. Nije loše u krajnjoj liniji ni ako drugi krug bude obeležen jačom nadmoći jedne ili druge opcije. To je volja birača. Mora se uvažiti bez obzira na eventualnu pogođenost i osećanje izneverenih interesa. Bilo na kojoj strani.

Sveta Tadić