Ribarska banja - kraljevska tradicija

Ribarska banja je jedna od najstarijih na prostoru jugoistočnog Balkana, a spada među prvih 6 srpskih banja obnovljenih još 1833. godine, u vreme vladavine kneza Miloša Obrenovića.

Miljana Kerču Izvor: B92
Podeli

Smatra se da su lekoviti izvori ovde stari preko 4000 godina i da su za njih znali još i Rimljani koji su negovali kult lepote i koristili lekovite vode. Istorijski dokumenti kažu da je Ribarsku banju oko punoletstva dobio srpski Župan Stefan Nemanja.

U vreme turske vladavine u XVI veku izgrađen je hamam, tursko kupatilo koji je do danas očuvan a oko njega je izgrađen moderni spa centar. Kupatila na kojima je 1853. izgrađeno novije (po naredbi kneza Aleksandra Karađorđevića), ukazuju na to da su ih koristili Turci za vreme svoje vladavine na ovim prostorima. Ribarska Banja je više puta stradala u raznim ratovima a Turci su je razorili 1876. i sve je uništeno osim glavnog kupatila.

Tek 1967. otvoreno je Odeljenje za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju koje prerasta u moderan Zavod za lečenje i rehabilitaciju obolelih od ortopedskih, koštanozglobnih i degenerativnih oboljenja „Ribarska Banja“.

Nalazi se na obroncima Velikog Jastrepca ma 540 m nadmorske visine, 34 km od Kruševca, a svake godine ovde dolazi oko 60 000 posetilaca zbog zdravstvenih ali i rekreativnih potreba.

Pogledajte sve fotografije u Galeriji

Obnovljene predratne luskuzne vile nude apartmane i sobe, a dobile su ime po banovinama u Kraljevini Jugoslaviji pa tako postoje Vila Crna Gora, Hrvatska, Dalmacija, Hercegovina, Bosna, Slavonija, Vojvodina itd.

Tu su sportski tereni za fudbal, košarku i odbojku, staze ljubitelje brdskog biciklizma. Zbog ovoga je ovo omiljeno mesto mnogih profesionalnih sportista, za rekreaciju ili oporavak.

Danas se ponovo realizuje ideja o "srpskim kraljevskim banjama", među kojima je i Ribarska banja. Ovde su boravili i lečili se skoro svi srpski kraljevi, ali i kraljice, pa tako postoji i “ biserna kada Drage Mašin” u okviru modernog spa centra.

Ribarska banja sada ima status specijalne bolnice za rehabilitaciju, ali ona ima i veliki turistički potencijal.

Etno restoran sa domaćom hranom u selu Srndalju je veoma popularan a nudi užitak uz tradicionalna srpska jela.

Na nedavnoj prezenticiji Ribarske banje u Parizu u našoj rezidenciji kojoj je prisustvovalo 78 novinara rečeno je je to najlepša slika o Srbiji koja je otišla u svet posle Drugog svetskog rata.

Najčešći gost Ribarske banje bio je kralj Petar I Karađorđević koji je ovde nalazio lek za kostobolju. Stanovao je na prvom spratu vile “Srbija”, a kao vojnik nije bio pristalica luksuza, imao je samo drveni krevet, dve stolice i sto. Sa ovog mesta je 25 maja 1913. Godine potpisao Deklaraciju o prisajedinjenju Kosova i Metohije Kraljevini Srbiji.

Danas je najveći promoter banje princeza Jelisaveta Karađorđević.

"Čitava Srbija ima veliki potencijal od oko 500 registrovanih izvora, a pola njih je u funkciji što su su potencijali koje ima jedna Mađarska ali još bolji. Mađarska, s druge strane ima prihod od 10 miljardi evra, a imaju potencijale kao mi, naši su čak veći, jer tamo voda ipak sadrži uticaj nafte iako je lekovita, a mi imamo i atraktivnu klimu, “ kaže direktor Ribarske banje dr Branislav Katančević.

“Slovenija je 4 puta manja, a u poslednje tri godine, u svojih 12 banja uložila miljardu i 200 000 evra, a Srbija 3 miliona evra”, dodaje on.

“Država pokušava na sve načine da pretvori banje u turističke centre a ne da budu Rehabilitacioni centri, za lečenje i prevenciju."

U znak ljubavi i pažnje stanovnici su za kralja izgradili posebne polustepenice, poznatije kao”kraljevske stepenice” pomoću kojih se lakše penjao i silazio. One i dan danas postoje.

Banja je do 2003. bila jedna od najzapuštenijih u Srbiji, ali zahvaljujući ljudima koji su hteli da iskoriste njene ogromne potencijale, ona je sada u samom vrhu banjskih lečilišta kod nas. Stare vile su obnovljene otvoril se novi bazeni, a kapaciteti su se proširili.

Danas su tu u pomudi dvokrevetne, trokrevetne sobe, apartmani,a fokus nije samo na lečenju, već i prevenciji. Sada su elitni predstavnik zdravstvenog turizma u Srbiji jer leče ogromni broj bolesti.

Knez Miloš Obrenović 1834. prvi put naređuje da se voda iz Ribarske banje nosi u Beč na analizu i da se stavi u službu lečenja srpskog naroda, tako da postoji skoro dva veka tradicije. Nema nijedne krunisane srpske glave da nije bila u Ribarskoj banji.

Banja ostvaruje 185 000 noćenja godišnjem od toga je 12 % stranih gostiju. U inostranstvu ova banja ima mnogo bolji imidž nego u Srbiji, gde postoje ljudi koji gotovo nisu ni čuli za nju.

“Najviše je gostiju iz Francuske, potom zemlje iz okruženja, Ex Yu, Švajcarska, dolaze redovne grupe iz Australije, a ima naše dijaspore. Karakteristično za Ribarsku banju je broj povratnika, oni koji dođu, vraćaju se uglavnom. Procenat povratnika je 46 %," kaže direktor Ribarske banje dr Branislav Katančević.

Klima u banji je idealna što dokazuje i to što je ranije je ovde bio sanatorijum za lečenje plućnih bolesnika, a sada je između ostalog i vazdušna banja. Broj sunčanih dana je veliki, uvala u kojoj se nalazi banja omogućuje da se njena klima se razlikuje od okoline.

Element Zeolit (zeolite) koji se je pronađen u Ribarskoj banji je elemenat budućnostijedan od najvećih antioksidanasa, samo je nekoliko rudnika u svetu iz kojih se kopa ovaj mineral, ima ga još i na Islandu. Poznato je da uništava slobodne radikale, a sa druge strane, deluje na maligne ćelije pa se koristi u obliku leka, njega ima i u prodaji, antiseptik je.

Banja nudi dosta sadržaja za sve uzraste. Ovde dolaze i bolesni i zdravi ljudi. Tu je kulturno leto, dobri koncerti, dobre predstave, knjige, Likovna kolonija pejzaža je najbolja u Srbiji, a studenti likovne akademije redovno dolaze, a dobili su i nagradu od Udruženja književnika Srbije zbog redovnog organizovanja susreta

Ribarska banja je pokrenula i seoski turizam u ovom kraju pa dvevno bude od 30 -40 noćenja u selu. U banji svakodbevno boravi oko 1200 pacijenata, a 510 mestaje obezbeđeno u selu.

Banja je ostvarila saradnja sa društvom “Kolo”, Narodnim pozorištem Kruševac, SANU, Udruženjem književnika Srbije. Ovde gostuju i međunarodni ansabli kada se svake godine predstavlja druga zemlja.

Ribarska banja će se i ove godine predstaviti na predstojećem Sajmu turizma u Beogradu.

Pogledajte sve fotografije u Galeriji

Prati B92 na Viberu

Srbija

Tara: Srpska bajka koju je lako voleti

„Ovde stanovništvo često kaže: 'Zlatibor je urbanizovan. To je grad, to više nije planina', a sve u sebi misle: Što Tara nije takva da se i mi ovajdimo'“, u šali nam objašnjava vodič dok se preko Kaluđerskih bara vozimo do Mitrovca.

Srbija nedelja 8.03. 20:58 Komentara: 38

Zlatiborske priče: Tamo gde izvire život

„Posetioci se uvek iznenade kad im kažemo da u pećini imamo čak i frizerski salon“, otkriva nam vodič dok objašnjava kako Stopića pećina ima sve što je neophodno za život, zbog čega su se neretko u njoj ljudi krili i tokom ratova. Ali, mora se priznati, frizerski salon u jednoj pećini zvuči posve neobično, zar ne?

Srbija subota 28.02. 13:21 Komentara: 16

Sremski Karlovci sat po sat

Kada već dođete u Sremske Karlovce, zaista je red da se popnete na vidikovac i da obiđete pesnika Duška, i da vidite šta radi. Jer, ljude je to oduvek zanimalo.

Srbija utorak 21.05. 15:22 Komentara: 5

Putevima Tesle kroz Evropu

Zavod za proučavanje kulturnog razvitka i Univerzitet Singidunum potpisali su nedavno protokol o saradnji na postavljanju i razvijanju kulturno-turističke rute Putevima Tesle i Stanojevića.

Srbija sreda 6.02. 16:23 Komentara: 6

Drvengrad - carstvo filmske magije

Šetnja ulicama filmskih velikana i ćaskanje sa ikonama sedme umetnosti, kafa u “Prokletoj avliji” i ručak kod “Lotike”, samo su neke od čari kojima Drvengrad oduševljava posetioce iz celog sveta.

Srbija utorak 22.01. 15:29 Komentara: 16

Ivanjica: Rodno mesto seoskog turizma

Lepa varoš Ivanjica na jugozapadu Srbije smeštena je „u krilu sedam planina“ – Golije, Javora, Mučnja, Čemerna, Čemernice, Radočela i Kukutnice. Najpoznatija ivanjička planina je Golija, koju je zbog izuzetne prirode UNESCO proglasio za rezervat biosfere. Na ovom podneblju čistog i lekovitog vazduha, u selu Devići, pre četiri decenije rođen je seoski turizam Srbije.

Srbija ponedeljak 21.01. 12:46 Komentara: 18
strana 1 od 60 idi na stranu