Supermarketi u Istočnoj Evropi

Da bismo to proverili, nedavno smo posetili supermarket u Talinu, glavnom gradu Estonije, s ciljem da nabavimo namirnice za zimski piknik, i to u potpunosti od lokalnih sastojaka.

Za osnovu je bilo lako: crni hleb, opor i ukusan. Kad probate lokalni hleb, vekne na zapadu i jugu Evrope će vam delovati previše blage, i dosadne. Tako da smo u korpu stavili četiri različite vrste: ražani, sa semenkama, hrskavi, i žilavi.

Glavna podrška hlebu bila je skupa – 22 € – ali sočna – dimljena salama iz Litvanije. U potrošačku korpu smo ubacili i gurmanski dimljeni sir iz Estonije, konzervu dimljenih inćuna (Letonija), poljske marinirane pečurke, kao i češki ren i mađarske ljute papričice. Ko kaže da je Istočna Evropa zona bez vitamina? Za desert , poljske “čokoladne puslice” iz konfekcije Solidarnoœć bile su fini izbor. Uostalom, kao i hrskavi medenjaci od đumbira (Estonija) i paket sušenih šnitova jabuke (Poljska).

Kupac koji traži alkoholna pića imaće izbor iz snova. Estonija je prva zemlja koja je patentirala vodka-box u koji staje pet litara, a najbolji kupci su Finci koji ovamo dolaze da zaobiđu visoke dažbine na alkohol koje su na snazi u Finskoj. Odlučili smo se za vodku ¯ubrówka koja ima lokalne travke u svakoj boci, i koja miriše na letnju dolinu čak i kad ste na najgoroj zimi. Poljska je glavni izvoznik, ali može se pronaći i u Belorusiji i Ukrajini.

Ali vodka na pikniku nije za svačiji ukus. Vino je za tu situaciju bolje. Rešili smo da kupovinom kaznimo protekcioniste i podržimo ljubitelje slobode. U supermarketu smo našli odličan izbor jeftinih vina sa Balkana, uključujući ona iz Makedonije i Moldavije. Ali, inteligentni potrošač treba da podstakne i one koji pokušavaju da se probiju ka vrhu tržišta, nasuprot onima koji drže ekstremno niske cene. Skupe boce iz Ukrajine i Rusije su se takođe mogle naći, ali to su bila samo slatka vina: s velikom glavoboljom u svakoj boci.

Dobar izbor vina iz Gruzije bio je nesumnjivo zanimljiviji: u korpi se ubrzo našlo obećavajuće i skuplje vino Saperavi, što smo platili 12 €. Ali s gruzijskim vinima ne možete baš uvek biti sigurni, tako da smo za svaki slučaj ubacili i nekoliko piva. Estonska piva Saku i Le Coq su odličnog ukusa, ali konačan izbor je bio zagrljaj s pravim češkim Badvajzerom (Budweiser), toliko boljim od gazirane, bljutave američke varijante istog. Na kraju smo uzeli i jedan poljski ¯ywiec.

Za dižestif smo uzeli bocu estonskog desertnog vina. Vinova loza uspeva i na severu Estonije, i vinari su poznati po tome da su im proizvodi pitki. Ipak, ova boca je bila iz vinarije Põltsamaa koja u vino stavlja i jabuke i bobičasto voće.

Bezalkoholna pića su mnogo autentičnija. Sokova i gaziranih pića u zapadnom stilu ima na svakom koraku, ali na policama se mogu naći i mnogo zanimljiviji lokalni proizvodi. Kartonu ukrajinskog soka od breze nismo mogli da odolimo, kao ni jednom od najukusnijih pića severoistočne Evrope – soku od vučjeg trna. Boja mu je svetlo narandžasta, i više liči na neki pire nego na sok. Može se slobodno reći da istovremeno i krepi i steže usta.

Ukus zahteva malo prilagođavanja; možete ga piti čist, ali i u kombinaciji sa na primer sokom od breze. Na pikniku smo nazdravili slobodnoj trgovini hrane: kome treba protekcionizam kad imamo stvari koje potrošači zaista žele.