"Olimp" - spomenik ljudskoj izdržljivosti koji iritira i ljuti

"Publika je nadmašila moja očekivanja"”, kaže umetnički direktor Ivan Medenica, i navodi da je bila mala izlaznost posetilaca nakon prva dva-tri sata predstave, kada se obično pozorišni komadi završavaju.

On je rekao Tanjugu da se oko ponoći uspostavio ritam koji predstava “Olimp” imala svuda gde je igrana, ljudi su ulazili i izlazili, tokom noći sala je bila popunjena do polovine i stvorila se sinergija između glumaca i gledalaca. “Naročito je bilo uzbudljivo od 21.30 do 00.30 sati zato što je publika bukvalno disala sa izvođačima tokom psihofizički veoma zahtevnih scena.

"Publika je bez daha pratila i podržavala ženske piruete koje su trajale do iznemoglosti izvođača. Ima fascinantna scena kada glumica koja igra Kasandru vrti kosom 45 minuta i dovodi izvođačicu do transa, a publika je reagovala strašnom podrškom”", ističe Medenica.

On je primetio intenzivniju reakciju publike u Beogradu nego u Antverpenu gde je prethodno gledao “"Olimp"”.

Dramska spisateljica Olga Dimitrijević naizmenično je pratila predstavu u sali i zanimljivo kadriranje u direktnom prenosu RTS-a i rekla je da se više racionalno bavila predstavom nego što ima emotivnu reakciju.

”"To silno izgaranje na sceni, vanredne fizičke sposobnosti, dovođenje sebe preko svih krajnjih granica može se staviti u paralelu sa svima nama koji uspevamo da plivamo u svetu u kome se od nas traži da radimo preko svojih mogućnosti i granica, da dajemo sve od sebe i preko onoga što možemo"”, primetila je Dimitrijević.

Glumica Maja Izetbegović pogledala je juče 10 sati predstave, otišla kući, naspavala se i vratila da pogleda još četiri-pet sati.

"“Jedinstveno iskustvo. Ne verujem da ću doživeti ikad više tako nešto da je teatar sveprisutan tokom celog dana i da ceo dana planiramo u odnosu na predstavu"”, rekla je Izetbegović Tanjugu, ističući vizuelnost predstave i neverovatnu energiju glumaca. “

"Ne mogu da se nadivim toj posvećenosti, entuzijazmu sa kojom izvođači ulaze u predstavu i igraju sve vreme"”, dodala je ona.

Dramaturg Željko Hubač prenosi utiske kolega iz inostranstva da “uz toliki medijski događaj koji smo dobili, nekako fokusirali kulturu tamo gde nismo navikli da ona postoji”. “

"Ceo taj fenomen je nešto što je vredno ozbiljnog poštovanja i skidam kapu selektoru i ekipi iz Bitefa što su uspeli da sve to urade na ovaj način i prosto pomislim da je nekima stalo kako deluje pozorišna kultura u Srbiji"”, rekao je Hubač, kome je najupečatljivi deo predstave “Bahantkinje”.

Hrvatska glumica Ksenija Prohaska prisetila se da je poslednji put bila na Bitefu sa predstavom "Filomena Marturano"” Hrvatskog narodnog kazališta (Rijeka), u režiji Jagoša Markovića.

Priznaje da “"Olimp"” "nije “njena šolja čaja”", ali da je dotakla predstava. “

"Ja volim da živim na sceni, a u ovoj predstavi glumci su zaista živeli na sceni. Vrlo sam konzervativna pa mi je teško da preživim neke stvari. Neke stvari su mi teške, ja volim biti prisutna na sceni i pričati svojom dušom. Ovi ljudi pričaju sa ogromnom strašću, jednom mahnitošću, transom koji ja prepoznajem. Ovo je sasvim drugačiji teatar koji me iritira, ljuti, ponižava, stvara odbojnost i koji me budi i mislim da je to bio glavni cilj predstave"”, istakla je Prohaska.

"“Nisam mogla da odem sa predstave. Drago mi je da je Bitef moćan i da je teatar prisutan"”, dodala je ona.

Dramska spisateljica Minja Bogavac ocenjuje da "“Olimp"” predstavlja vrstu spomenika ljudskoj izdržljivosti. “

"S jedne strane gledamo neverovatnu izdržljiovost izvođača, a s druge strane smo mi. Njihova izdržljivost je fizička, a naša je psihička. Treba izdržati 24 sata, mnogo je sadržaja, ali kada na kraju vratite sve na plan ideje, teme, vidite da je u pitanju priča o izdržljivosti mitova, koji i dalje čine osnovu naše civilizacije"”, ocenila je Bogavac.

Ona kaže da nam predstava sugeriše i da je čovečanstvo mnogo izdržljivije, otpornije u svakoj svojoj strukturi nego što smo mislili i da je "“Olimp”" zanimljiv događaj posmatrajući sa socijalnog stanovišta. “

"Stavili ste pozorišnu publiku u uslovnost rejv žurke, a s druge strane je zanimljiv direktan prenos koji čitavu Srbiju uključuje u Bitef. Kada sam čitala komentare na Tviteru, stekla sam utisak da se pojavio onaj žar prvih izdanja Bitefa kada su se ljudi mnogo sporili i kada su postojala različita mišljenja o Bitefu i drago mi je što je festival vratio ovom predstavom tu vrstu tradicije"”, rekla je Bogavac.

Publika je, preme njenim rečima, prvi put stavljena u jedan hibridni žanr - između žurke i predstave i ljudi su se različito nosili sa tim.

"“Čudno je sresti uvažene profesore, starije ljude u foajeu Sava Centra u četiri ujutru nakon što cele noći nisu spavali i po razgovorima se vidi da je sve otišlo pod taj tretam vremena koje je sada izmenjeno"”, primetila je Bogavac.