Springstin: Najviše volim ruske klasike

Prva knjiga koju je Springstin pročitao, kako otkriva u intervjuu za Njujork Tajms, bila je “Čarobnjak iz Oza” Frenka Buma. Stranice ovog popularnog klasika Springstin je čitao jednog lenjeg, letnjeg dana na tremu porodične kuće u Nju Džerziju.

“Sećam se da sam bio oduševljen kako knjigom, tako i samim procesom čitanja”, kaže on. “Moj omiljeni junak vremenom je postao veliki i moćni Oz. Najbolje ga opisuje rečenica koja se čuje u filmu, iako je nema u knjizi: ‘Ne obraćajte pažnju na tog čoveka iza zavese’”, navodi Springstin koji ovaj citat izdvaja kao jedan od najboljih u američkoj kulturi.

Popločan žutim pločnicima, čitalački put je odveo Brusa Springstina do knjige “Mobi Dik” Hermana Melvila, poslednjeg romana čije je čitanje nedavno završio. Kako priznaje, godinama ga je zastrašivala pompa koja se diže oko te knjige, uz brojne komentare kako je reč o štivu koje je “teško za čitanje”.

“Otkrio sam da je to divna priča o avanturama jednog dečaka koju nije tako teško čitati”, smatra on sada. “Upozorenje: Naučićete mnogo više o kitovima nego što ste ikada hteli da znate. S druge strane, želeo sam da se knjiga nikada ne završi.”

Gabrijel Garsija Markesa (Beta/AP)

Springstin je uz taj roman izdvojio i magično-ljubavni klasik Gabrijela Garsije Markesa “Ljubav u doba kolere”: “To je jednostavno dirljiva knjiga koja vas pogađa toliko različitih nivoa ljudske ljubavi.”

Kada su u pitanju njegovi omiljeni romanopisci, američki muzičar izdvaja ruske klasike.

“Volim ruske romanopisce, Čehovljeve kratke priče, Tolstoja i Dostojevskog”, navodi on. “Nisam ih čitao sve do pre nekoliko godina, a onda sam otkrio da su to veoma savremena dela sa psihološkog aspekta. Moj favorit su ‘Braća Karamazovi’ i naravno ‘Ana Karenjina’.”

Kada su u pitanju nešto savremeniji autori, Springstinovi favorite su nagrađivani američki pisci Filip Rot, Kormak Makarti i Ričard Ford.

“Teško je nadmašiti Rotove knjige ‘Američka pastorala’, ‘Udala sam se za komunistu’ i ‘Sabatsko pozorište’”, smatra on izdvajajući i Makartijev “Krvavi meridijan” koji opisuje kao kombinaciju Foknerovih knjiga i vesterna Serđa Leonea. Uz sentimente vezane za rodni kraj ističe i Ričarda Forda i način na koji je on pisao o Nju Džerziju.

-- Pročitajte recenziju romana “Krvavi meridijan” --

Foto: Abee5 / Flickr.com

Springstin priznaje da je tokom veći deo školovanja preskočio, gradeći muzičku karijeru, putujući i nastupajući, pa je na početku njegove karijere bilo malo književnih upliva u ono što je stvarao.

“Nisam počeo ozbiljno da čitam pre svoje 28, 29 godine. A onda sam počeo da čitam knjige Flaneri O’Konor, Džejmsa M. Kejna, Džona Čivera, Šervoda Andersona, kao i Džima Tompsona odličnog pisca noara. Ovi autori su značajno uticali na preokret u mojoj muzici koji se desio od 1978. do 1982. godine”, otkriva on.

Kada su u pitanju muzičari koji su se otisnuli u spisateljske vode, Springstin izdvaja Kita Ričardsa čija ljubav prema muzici jasno provejava kroz knjigu “Život”.

“I autobiografija Erika Kleptona je iznenađujuće iskrena i veoma dirljiva. Naravno da volim i ‘Hronike’ Boba Dilana. Zbog te knjige sam bio ponosan što sam muzičar”, priznaje Springstin.

On je otkrio i da je poslednja knjiga koja ga je rasplakala nagrađivani roman “Put” Kormaka Makartija, a kada je upitan koja bi tri pisca pozvao na večeru, Springstin odgovara:

“Filip Rot, Kit Ričards i Tolstoj - i još Bob Dilan. Bilo bi tu mnogo iskustva, a i čavrljanje na različitim jezicima bilo bi divno.”

-- Pročitajte recenziju romana “Put” --