Prostitucija kao inspiracija: Izložba u Orseju

Kada se spomenu impresionizam i druge tendencije francuskog slikarstva pre i oko 1900. godine, često ljudi stereotipno pomisle na hrpe suncokreta i plastove sena, beba i balerina koje dobro izgledaju na razglednicama ili na zidovima u sobi. Međutim, moderna francuska slika nije bila baš toliko umirujuća.

Pariz je krajem 19. veka bio grad u velikoj društvenoj tranziciji, a u umetnosti je bilo prikazivano više od svakodnevice, bio je prikazivan novi urbani svet u svoj svojoj zamršenosti, piše BBC.

Prostitutke su bile česta inspiracija umetnika u Parizu tohg vremena. Najrevolucionarnije slike iz tog doba su Maneova "Olimpija" i Pikasove "Gospođice iz Avinjona" pošto su na obema prikazane seksualne radnice. Prostitucija, tada skrivena u senci, je za te slikare bila oličje modernosti, i dok su inspiraciju pronalazili u damama noći, oni su takođe smatrali da između studija i bordela nije velika granica.

Čuveni pesnik Šarl Bodler je u svojim ranim intimnim časopisima na pitanje šta je umetnost, odgovorio da je umetnost prostitucija. Na prostituciju se danas posmatra kao na jednu od kategorija u društvu koja ne nailazi na odobravanje, o tim ženama se govori sa gađenjem, ali u Parizu je krajem 19. veka prostitucija bila centralni deo svakodnevnog života - privatna stvar sa javnim posledicama.

Gospoðice iz Avinjona, 1907, Pikaso (Foto: Wikipedia.org)

Prostitucija je bila strogo regulisana tokom vladavine Napoleona III i to se nastavilo u 20. veku. Pozivanje na nju je bilo nezakonito, a žene koje su želele da se time bave morale su da se registruju u policiji, da rade u jednom bordelu i da plaćaju porez. Takođe, postojale su i kurtizane, koje su se više kotirale na društvenoj lestvici, pošto su sem prodavanja seksa, nudile i glamur, razgovor, predstavljale su prestiž i mnoge od njih su postale poznate ličnosti.

Umetnici i pisci među kojima su Šarl Bodler, Ežen Delakroa, Gistav Flober i drugi prihvatali su prostituke i kurtizane i one su bile inspiracija za mnoga njihova dela. Maneov model za "Olimpiju" međutim nije bila prostitutka, ali je izazvala skandal na najvažnijem umetničkom događaju u svetu - Salonu 1865. Novine su pisale o toj slici sa besom.

Ta slika je sablaznila tadašnju javnost na dva nivoa, jedan je formalni, a drugi društveni. Olimpija je žena predstavljena kao boginja ljubavi, a bila je samo prostituka. Mane je tom slikom rušio društvene običaje i pravila novog Pariza pošto je pomerio prostituciju sa margine društva u njegov centar. Kurtizane su možda bile zasute nakitom i lepo obučene, ali većina prostitutki su uglavnom bile očajne žene koje su pobegle iz francuske provincije, koje su imale malo novca i sigurnosti i često su bile žrtve nasilja.

Povremeno su i umetnici kroz svoja dela prikazivali probleme koje su one imale, što je radio Tuluz Lotrek kojem su prostitke takođe bile velika inspiracija za dela. Na izložbi u Parizu biće predstavljena upravo dela umetnika kojima su inspiracija bile prostitutke i kurtizane.