Planeta 51

Budući da su na filmu potpisana trojica reditelja, četiri autora priče i 13 (!) izvršnih producenata, problem verovatno leži u staroj izreci o detetu i mnogo babica. Šteta, jer je film vizuelno veoma atraktivan i povremeno duhovit, a osnovna premisa ovog svojevrsnog izvrtanja klasika "E.T." na glavu prilično obećava.

U holivudskim SF filmovima 1950-ih, nastalim na fonu nuklearne paranoje Hladnog rata, vanzemaljski svemirski brod sleteo bi na Zemlju i odmah bio okružen uplašenim vojnicima. ,,Planeta 51" nastavlja ovu žanrovsku tradiciju, obrćući uloge: svemirski brod stiže sa Zemlje i sleće na planetu malih zelenih – koji pak žive u epohi 1950-ih. Američki astronaut kapetan Čak Bejker (glas Dvejna Džonsona) susreće se tako sa vanzemaljcima koji na radiju slušaju Litl Ričarda a u bioskopu gledaju ,,B" filmove o invaziji ljudi iz svemira – ,,Humanijaka" – i uskoro biva okružen uplašenim vojnicima predvođenim paranoičnim generalom (Geri Oldman) i ludim naučnikom (Džon Kliz) koji su ubeđeni da je Čak monstrum koji želi da im posrče mozgove. Hrabrom ali beslovesnom kosmonautu jedini će pomoći tinejdžer Lem (Džastin Long), ljubitelj naučne fantastike koji radi u lokalnom planetarijumu...

Film se inače u bioskopima prikazuje sinhronizovan na srpski jezik, a glasove glavnim junacima pozajmili su Ivan Bosiljčić (Čak), Nebojša Milovanović (Lem), Marko Marković, Nataša Balog, Milan Antonić, Igor Brakus i drugi.

Ovaj dugometražni crtać je debitantsko ostvarenje španskog studija Ilion, kog je osnovao proizvođač kompjuterskih igara Pyro Studios iz Madrida, poznat pre svega po serijalu ,,Commandos". Možda zato film pokazuje manjak radoznalosti za detalje priče koju nam donosi, kao i za razvoj likova i odnosa među njima: stanovnici Planete 51 jesu simpatični a njihov svet – pomalo nalik na gradić iz filma ,,Povratak u budućnost" – beskrajno privlačno dizajniran, ali gledaocu se zato nudi 90 minuta rutinske trke i potere, s povremenim parodiranjem ,,Terminatora" ili ,,Ratova zvezda". Gegovi u filmu takođe citiraju i ,,Aliena", ,,2001" i ,,Zabranjenu planetu", ali i ,,Američke grafite", ,,Briljantin" i ,,Singin' in the Rain". Ova evropsko–američka koprodukcija naposletku uglavnom uspeva samo da podseti publiku na bolje filmove koji su joj poslužili za inspiraciju. Takođe, nastoji da bude namenjena deci, ali njena ikonografija 50-ih više je namenjena roditeljima: milioni klinaca verovatno nikad nisu čuli za Elvisa, još manje za Džona Glena.

Na kraju, ,,Planeta 51" u stvari manje liči na ,,E.T." a više na jedan drugi, skoriji film u kom se takođe pojavljuje mali zeleni sa antenama. Scenarista ovog ostvarenja Džo Stilman potpisan je naime kao jedan od pisaca koji su radili na animiranom hitu ,,Šrek" (2001) i njegovom nastavku. Američka kritika je primetila kako je ,,Šrek" uspešno postavio obrazac za porodični entertejnment 21. veka: angažovati poznate glumce i poneku slavnu ličnost, dati im scenario pun pop-kulturnih aluzija, šala za odrasle i površnih moralnih pouka za klince, otkupiti prava na gomilu popularnih pesama, ugovoriti prateće proizvode i zatim gledati kako se sliva zarada. Možemo samo poželeti Planeti 51 da što pre dočeka 60-te.