Turska i Unesko štite Đurđevdan

Đurđevdan je praznik prepoznatljiv u celoj regiji po obilju narodnih običaja, magijskih radnji za zaštitu, zdravlje, plodnost. Inicijativa o zaštiti potekla je iz Turske, a u međuvremenu su se priključili Irak, Liban, Moldavija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Srbija i Rumunija, prenose “Večernje novosti”.

“Đurđevdan se proslavlja u svim tim zemljama i u redu je da apliciramo sa zajedničkom nominacijom”, kaže dr Vesna Marjanović, viši naučni savetnik u Etnografskom muzeju. “To je praznik proleća, karakterističan, pre svega, za stočarska društva. Pojedini naučnici način obeležavanja vezuju za tračke kultove koji su sačuvani u svim tim zemljama.”

Običaji i verovanja vezana za Đurđevdan u srpskom narodu postojala su i pre nego što je primljeno hrišćanstvo. Muslimani, pogotovo oni iz romske populacije, koji žive na ovim prostorima, Đurđevdan (Erdelezi) proslavljaju kroz kult žrtve (što je zajedničko i za ostale muslimanske narode).

Primera radi na listi Uneskove nematerijalne baštine Hrvatska je zaštitila ojkanje, dok Albanija pokušava da zaštiti svoju guslarsku tradiciju. Međutim, to ne sprečava Srbiju da zaštiti iste tradicije u okviru svojih nacionalnih okvira, saopšteno je iz Etnografskog muzeja, jer ovde nije reč o brendu nego o tradiciji svakog naroda.

Moja Kovaèica (1968)

U našem zakonodavstvu tek su nedavno stvoreni uslovi za prepoznavanje nematerijalnog kulturnog nasleđa. Kako B92 saznaje, pri Etnografskom muzeju osnovan je Centar za zaštitu nematerijalne baštine koji bi kroz mesec dana trebalo u potpunosti da zaživi i postane glavna institucija zadužena za promociju nematerijalne baštine.

Oformljena komisija trenutno razmatra desetine predloga koji su stigli iz svih krajeva Srbije pa bi tokom leta i naša zemlja trebalo da dobije prve oblike nematerijalne kulturne baštine na nacionalnom nivou.

Prema našim nezvaničnim informacijama najverovatnije će se među zaštićenim kulturnim nasleđem naći tradicija naivnog slikarstva iz Kovačice. Velike šanse ima i tradicija epske poezije i njenog izvođenja, koja će ovoga puta biti predstavljena u izmenjenom obliku u odnosu na 2005. godinu. Tek nakon zaštite na nacionalnom nivou neka od ovih tradicija može biti dalje predložena za zaštitu pod Uneskovim krovom.