Naked - "Get Naked"

Znate ono kad na koncertima Ramba Amadeusa svi značajno klimaju glavom i odobravaju tamo neko džeziranje, ali svima zaigra srce tek kad se oplete brzopotezno kolce? Ako je ikako moguće da se distanciramo od „world music“ fame, pratećih kontroverzi i polemika, „urbane“ distance i ostalih intelektualnih zala, ostaje neumoljivi fakat da malo koji posvećeni slušalac muzike može da odoli zovu narodnog melosa.

Druga strana medalje je hiperprodukcija bendova koji igraju upravo na ovu kartu. Tvrdi narodnjaci imaju svoju vernu publiku već decenijama, dok se oko ostatka tržišta vode ljute borbe za prevlast. Kako prepoznati kvalitet? Ili da sagledamo dilemu umetnika – kako pristupiti poslu, a ne zvučati banalno i već prežvakano?

Na primeru grupe Naked uočavamo neke od korisnih smernica. Umesto jednostavne formule spajanja muzičara iz dva različita miljea (urbano-ruralno), ovde imamo šestoricu momaka koji sviraju - sve!

Ne radi se ni o kakvom preterivanju. Violinista, dvojica bas gitarista, harmonikaš, gitarista i bubnjar, na spisku pređašnjih i sadašnjih muzičkih projekata beleže filharmonijsku klasiku, nu metal, džez, kamernu kompoziciju, primenjenu muziku (filmovi, crtaći, predstave, izložbe), fank i pop. Kompozicije i aranžmane potpisuje čitava grupa, nagoveštavajući široki eklekticizam u stilskim zahvatima. Naposletku tu je fanki gruv dvojice basista i bubnjeva kao kohezivni faktor i dominantno, prepoznatljivo obeležje.

Album „Noyz“ (2007, izdavač: Multikultivator) je bio iznenađujuće uspešan debi na raskrsnici džeza, roka, etna i fanka; kolekcija kratkih i efektnih pesama i promišljenih, lepo upakovanih aranžmana. Ovogodišnje izdanje „Get Naked“ objavljuje mađarski Narrator Records, što će bendu dobro doći ne samo zbog puke činjenice da imaju izdavača (nije ni to baš jednostavno), već i zbog inostrane (koncertne) promocije koja uz to ide.

Na muzičkom planu, bend se nadovezuje na dostignuća s prvog albuma. Stilska matrica Nakeda je dovoljno sveža i očuvana, a bend dovoljno nadahnut da osmisli upečatljive kompozicije. U tome prednjače „Lutanja“, gde su veoma vešto uklopljeni prelazi iz snažnog gruva do bapa s bluziranom harmonikom, i nazad; „Havla“ ekspoatiše predvidivu narodnjačku melodiju kroz kompaktan pop/rok aranžman i prelazak u užurbane moderne bitove (nešto slično su radili Vrooom na samom početku karijere). „My-Ska“ je, po svoj prilici, referenca na „Cigan-Ska“ sa prethodnog albuma i zabavan flert s pomenutim žanrom.

Ako bismo ipak morali da naznačimo nove puteve benda, primetimo da je džezersko svingovanje ustupilo mesto još celovitijem i čvršćem zvuku nego na debi albumu. Etno momenti su nešto izraženiji i tamo gde su prisutni otvoreno referiraju na domaću tradiciju; ne znamo u kojoj je meri to proračunato, a reklo bi se da donosi manje suptilnosti nego u starim kompozicijama. No uspešan obrt se ogleda u tome što „melos“ ne donosi isključivo harmonika (od koje bismo to, jelte, očekivali), već i ostatak grupe (izuzev gitare, koja više boji atmosferu nego što joj doprinosi solo izletima). Improvizacije su prisutne, ali u konačnom zbiru Naked se još više približava pop i rok publici.

„Get Naked“ je delo dobro obučenih i još bolje uigranih muzičara, sa jasnom vizijom i realizacijom ideje. Ukratko – sa svim odlikama dobro upakovanog proizvoda. No ovakva odrednica ne nosi nužno negativnu konotaciju, kako bi se moglo pomisliti sa pozicije avangarde i nesputanog/slobodnog stvaralaštva. Naked nam predstavljaju jedan od ovdašnjih srećnijih spojeva zanatske kompetencije, kreativnosti i svesti o tržištu, dajući nam nadu da i za instrumentalnu muziku ima mesta na velikoj sceni.