Kolima kroz Tursku - istočna obala

Za destinaciju vašeg letovanja i početnu tačku vašeg trodnevnog putovanja rent-a-car-om po istočnoj turskoj obali, najbolje je da izaberete Antaliju, ili još bolje, neko od manjih mesta u okolini Antalije koja su u ponudi naših turističkih operatera. Antalija se nalazi (kilometarski gledano), skoro tačno na sredini vaših interesovanja vezanih za obilazak ovog dela Turske: 147 km severno od Demre -Myre (vaše krajnje destinacije za 2. dan) i 140 km zapadno od Alanje (vaše krajnje destinacije za 3. dan).

Antalija (Antalya) je ogroman dvomilionski grad (iako na tabli zapadnog ulaza u grad piše: 605 000 stanovnika). Važi za centar turske rivijere, verovatno samo zbog svoje veličine. Sam grad  leži na visokim stenama i bukvalno ga čini gomila solitera. Stene su toliko visoke, da do mora morate silaziti stepenicama - u proseku 150 do 200 (ili liftom, ako ga hotel poseduje). Kad stignete do mora, čeka vas još jedno razočarenje - nema plaže, samo betonske platforme otrgnute od stena. Na krajnjem istočnom i krajnjem zapadnom delu grada postoje dve velike gradske plaže: Lara - peščana, i Konyalti - šljunčana, ali su one prilično daleko od centra i većine hotela u ponudi, i ne vrede previše truda da se stigne do njih. Ako volite ovakvo letovanje - onda je Antalija vaš izbor. Moj savet je da izaberete mesto Kemer (ili Beldibi), koje je udaljeno 40 km od Antalije, (ili pola sata do 45 min. vožnje kolima po dobrim turskim drumovima).

Sa druge strane, stari centar Antalije obavezno treba obići, ali to smo ostavili za prvi od tri dana našeg puta.

Ono što je važilo u vezi sa rent-a-car-om u Bodrumu, važi i ovde. Iako Antalija slovi za skuplje mesto, osim cena ulaznica, ostatak se ne razlikuje mnogo u odnosu na zapadni deo turske obale. Iznajmljivanje kola je čak i nešto jeftinije. Za 28 EU dnevno (tj. isto toliko $, putem cenjkanja), možete dobiti nov mali Fiat Palio sa klimom, a za 35$ novi model Ford Escorta, Hyundai Accenta, sve sa klimom, 2002. godište. Cena uključuje kompletno osiguranje, a  kilometri se ne naplaćuju. Kao "zalog" za kola, kao i u Bodrumu, morate ostaviti ili 1 pasoš (od suvozača), ili kreditnu karticu, ili nesto keša - po dogovoru. I ovog puta im slobodno ostavite pasoš, jer vam neće trebati, a i krađe su u Turskoj retka pojava (kola, napr. uopšte nemaju ugrađen alarm). Cena benzina je oko 1 evra po litru: 1 evro = 1.620.000 turskih lira (TL). Kola obavezno iznajmljujte radnim danima, jer je tada na putevima mnogo manja gužva. Ako ste prvi put u Turskoj, pripazite kad brojite novac. Sve cene su u milionima, jer su očigledno u nekom periodu imali veću inflaciju, tako da za 1 milion TL možete da kupite 2 kesice čipsa, na primer.

1. dan: Antalija i okolina

Antalija je davno dobila ime po kralju Attalosu III, vladaru  nekada moćne kraljevine Pergamon (VI - II vek pre naše ere), sa središtem u istoimenom gradu (oko 130 km severozapadno od Izmira). Kraljevstvo se prostiralo tačno celom dužinom obale koja je sada turistička zona. Attalos III je svoje kraljevstvo (posle smrti) zaveštao rimskom carstvu, tako da u ovom području postoje mnogi antički spomenici iz tog perioda. Najpoznatiji rimski car koji je dugo vremena proveo u ovim područjima je car Hadrijan (II vek naše ere), pa tako na ulazu u stari deo grada - Kaleiči, nailazimo na Hadrijanovu kapiju - jedine antičke ostatke u samom gradu Antaliji.

Kada prođete kroz Hadrijanovu kapiju, pred vama se ukazuje Kaleiči - nepregledni lavirint bezbroj malih, više ili manje uzanih ulica, sa prelepim starim turskim kućama (kao beogradske: Konak kneginje Ljubice, Manakova kuća, itd.). Mnoge od njih su ofarbane i doterane, ali ima dosta i onih koje samo što se ne raspadnu. Sve one imaju svog vlasnika, pa kažu da je država sklopila dogovor sa vlasnicima da su u obavezi da ih restauriraju, jer su deo kulturne baštine. Onaj ko nema novca za to, država će mu otkupiti kuću, i restaurirati o trošku države. U prizemnom delu kuća su male radnje i dućani sa: ćilimima, prelepim srebrnim nakitom, šarenim jastučnicama, posudama. Neke kuće su preuređene u etno-kuće, čije odaje predstavljaju život Turske kakav je bio nekad. Kaleiči se u svom zadnjem delu strmo spušta ka moru - ka maloj antalijskoj marini oko koje su mnogobrojni kafići i restorani.

Na severnom obodu Kaleičija, nalazi se čuveni Yivli minaret (minaret od cevčica). Sastavljen od cigala i tirkiz plavih keramičkih pločica, predstavlja simbol Antalije. Tik do podnožja minareta, nalazi se restaurirana stara kamena kapija, u čijoj unutrašnjosti je predivna radnja sa sitnicama za turiste. Tu ćete videti kostimirane lutke koje prikazuju život Turske kroz istoriju, a moći ćete da kupite sve što i u Kaleičiju, ali kvalitetnije i - dosta skuplje.

Za stari deo Antalije ne treba vam više od 3 sata, tako da pod pretpostavkom da se bliži podne, pravi je momenat da obiđete 2 od čuvena 3 vodopada (treći vodopad je na pola puta do Alanje, ali nije toliko zanimljiv kao prva dva).

Duden i Kuršunlu vodopadi

Na 10-tak km severno od centra grada (u predgrađu), nalazi se "I deo" Duden vodopada. Kada se budete kolima približavali bilo kojim od ovih vodopada, primetićete kako se inače veoma štura priroda oko Antalije, naglo menja - ođednom postaje šumovito. Duden vodopade možete videti i od "spolja" ali i "iznutra". Naime, iza vodopada postoji prolaz ispod stena, gde je vlažno, pomalo klizavo i povremeno kaplje voda, a gde možete iskusiti onaj divan osecaj da se nalazite sa unutrašnje strane vodopada!

Petnaestak kilometara jugoistočno odatle, u istočnom predgrađu grada, nalazi se "II deo" Duden vodopada, ali ovi se uz huku sa stena ulivaju u more. Ni njih ne bi trebalo da izostavite, ali ćete ih možda teže pronaći. Naime, po gradu postoje table (putokazi) za Duden vodopade, ali se one odnose samo na one prve. Da bi ste našli ove druge, vozite gradom što istočnije i ulicom tik uz obalu, pa povremeno stanite i pitajte nekoga: Duden šelalesi? (šelalesi = vodopad).

Najlepši od svih vodopada nalaze se 18 km istočno od grada, na putu za Alanju. Pazite da ne propustite odvajanje sa auto-puta, a samim tim i da vidite Kuršunlu vodopade. U prelepoj borovoj šumi (koja se niotkuda stvorila na putu!), ući ćete u kompleks koji je podređen turistima: bilo onim stranim koji su došli da vide vodopade, bilo domaćim koji ovde dolaze na izlet. Pođite levom stranom kuda vas kamene stepenice vode sve niže i niže, kroz bujnu vegetaciju, da biste negde pred kraj ođednom oslušnuli huku i pred vama se ukazao krajolik koji liči na sve osim na ovaj deo sveta. Naime, ispred vas se ukazuju vodopadi koji padaju u tirkizno plavo jezero, oko kojih je drveće sa lijanama, pa se osećate više kao usred zelene Afrike, nego na 2 sata leta od Beograda! (Ulaznice za vodopade koštaju 5.000.000 i 10.000.000 TL po osobi)

Faselis

Najlepša priroda u ovom delu Turske, počinje  istog trena kada izađete iz zapadnog dela Antalije i krenete putem prema jugu (kuda vas put i vodi). Tu je početak velikog poluostrva koje se na svom drugom kraju završava poznatim, takođe turističkim mestom Fetije. Ako ste stacionirani u Kemeru (ili Beldibima), 15-tak km južnije nalazi se Phaselys (Faselis), mesto gde možete provesti celo popodne uživajuci na maloj šljunkovitoj plaži u prelepoj borovoj šumi. U šumi se nalazi i zaboravljeni rimski akvadukt i ostaci likijskog grada iz VI veka pre naše ere. Na plaži se često nalazi mala barka privezana za obalu: lokalni bračni par seljana se dosetio kako da zarade, pa tu na barci, na licu mesta možete naručiti da vam naprave hot-dog ili ispeku testo i naprave gozleme (gezleme). Kada ste u Turskoj morate da probate gezleme. To je neka vrsta lokalnog specijaliteta "s' nogu", kao lepinja sa kajmakom u Srbiji. U pitanju je testo koje veoma podseća na testo za palačinke (ali je nešto deblje), koje napune sa jednom vrstom belog sira (veoma podseća na kiparski sir halumi) i začinima (nana). Veoma je ukusno. Ulaznica za Faselis košta 1.500.000 TL po osobi.

2. dan: Na jug!

Demre (Myra)

Kao što sam već pomenula, najlepša priroda u ovom delu Turske obale, počinje čim izađete iz Antalije i krenete uz poluostrvo prema Kemeru. Nekada moćna država Likija, nalazila se na ovom poluostrvu, tik uz kraljevstvo Pergamon, tako da je čitava ova oblast prepuna iskopina iz antičkog perioda koji se tiču države Likije.

147 km južno (pa zapadno) od Antalije, nalazi se mesto Demre. Potiče još iz VI veka pre n. ere, a tada se zvalo Myra (Mira). Mesto je veoma poznato po dva lokaliteta koja ne bi trebalo da propustite.

Prvi se tiče Likijskih grobnica u stenama, koje onako zbijene podsećaju na kućice, a izgledaju prilično čudno i nestvarno onome koji se još nije susreo sa sličnim ostacima iz antičkog perioda. Pored se nalazi i amfiteatar, a oko njega i u njemu ostaci reljefa iz friza sa raznim čudnim likovima, koji (za neupućene) predstavljaju pozorišne maske.

Ono što takođe ne bi trebalo propustiti je crkva Sv. Nikole (ili kasnije -  Deda Mraza) iz 1. veka naše ere.

Ako nikada niste bili na Istoku, onda verovatno niste ni videli stare hrišćanske kamene crkve, sagrađene mnogo pre nego što se hrišćanstvo podelilo na pravoslavne i katolike. Ova crkva je jedna od tih. Nalazi se prividno "ukopana" u zemlji, a ustvari je nastala pre skoro 2.000 godina, kada je nivo zemlje bio niži nego sto je sada. U njoj možete videti ostatke podnih mozaika, čak i izbledele freske, nad kojima se vrši konzervacija, kao i 2 sarkofaga, od kojih jedan pripada Sv. Nikoli. 

Sveštenik po imenu Nikola, koji je posle smrti proglašen svecem, čiju slavu slavi pola Srbije, a koji je zbog zasluga i pomoći mornarima i deci "postao" Deda Mraz, nije naime (kako pogrešno učimo decu) rođen u Finskoj među irvasima, već na toplom Mediteranu, u mestu Patara 40 km zapadno od Demre. Primio je hrišćanstvo, postao sveštenik i paroh ove crkve u Myri, u I veku n. ere. Tu je i sahranjen u sarkofagu koji je dosta oštećen. 108 godine n. e. italijanski pirati su ukrali njegove kosti i odneli ih u Bari. Neke koje su im usput ispale - sakupljene su, i mogu da se vide u inače jako dobrom antalijskom Arheološkom muzeju.

Ispred crkve nalazi se spomenik Deda Mrazu, podignut 1998. godine od strane Fondacije Deda Mraza, iz Antalije. Malo dalje je veliki spomenik Sv. Nikoli koji stoji na Zemljinoj kugli.

Dovitljivi Turci napravili su na samom ulazu u mesto Demre, veliki luk na kome je lik Deda Mraza i poruka: Dobro došli u grad Deda Mraza. (Ulaznica je 10.000.000 TL po osobi)

Olimpos

Negde na pola puta između Antalije i Demre, nailazimo na putokaz: Olympos 11 km. Glavni put u ovom delu poluostrva prolazi visoko, a sa vaše desne strane vidite planine i brda niža od vas, a nešto dalje iza njih i more. Kada skrenete na sporedni put, asfalt dosta lošeg kvaliteta vas skoro konstantno vodi nizbrdo serpentinama kroz brda prema moru. Dok dođete do kraja puta, čini vam se da je prošla čitava večnost, ali ne očajavajte - ono što vas čeka je vredno truda.

Suprotno svim našim očekivanjima nedirnute divljine, nailazimo putem kroz borovu šumu na čitava mala "naselja" poznata kao "Turkmen tree houses", drvene kućice na stubovima (kao sojenice), restorančiće u istom stilu i pravu savremenu hipi-komunu engleza, holanđana, itd. U restorančićima na stubovima možete ručati za pristojne pare, a u koliko želite da ostanete duže, za 15.000.000 Lira dnevno (nešto manje od 9 Eura) dobićete: kuću na drvetu (sa krevetima), pun pansion + kafe i čaja koliko vam drago, korišćenje interneta u lepo sređenoj baraci usred divljine i prilično čiste svlačionice i wc kabine sa česmama (kao u kampovima), a sve to podno planine, na 500 m od mora, a u voćnjaku mandarina!

Ako hoćete da se okupate na Čirali plaži u Olymposu, morate da platite ulaz, jer 500 m kojih vas vodi do mora prolazi kroz iskopine Likijskog grada (III vek pre n. ere) i ledenu zelenu rečicu koja se uliva u plavo more. Kupanje na ogromnoj plaži  je pravo osveženje, ali je gužva često poprilična, zbog barem desetak turističkih jedrenjaka i brodova, koji voze turiste u obilazak turske obale, a obavezno pristaju i na plažu u Olymposu. (Ulaznica je 10.000.000 po osobi)

Himera

Kada se istim putem vratite uzbrdo na glavni put (ako vozite brže, manje ćete "osetiti" rupe na putu!), posle nepuna 2 km (u pravcu nazad prema Antaliji) nailazite na putokaz: Yanartas ili Chimera (Himera), ponovo dole desno 11 km! Asfalt je mnogo bolji od onog koji vodi do Olymposa, verovatno zato što put do Chimere  prolazi kroz selo Yanartas, koje je na samo 1 km od Chimere. Usput srećemo kolonu džipova: safari tura po turskoj divljini - sve sami englezi!

Turska je zemlja prebogata rudom, podzemnim izvorima i ko zna jos čime. Na ovom mestu možete videti uživo kako prirodni gas konstantno izlazi iz stena i osetiti miris plina. Stari narodi su ovo mesto smatrali božanskim (Hefest - bog vatre kod Grka, ili Vulkan - bog vatre kod Rimljana), te su i ovde izgradili hram posvećen bogu vatre, ali su od njega ostali samo temelji. (Ulaznica je 2.000.000 TL)

Nazad na glavni put i pravac prema Antaliji. Usput prolazimo pored Phaselisa, a 15 km dalje skrećemo u Kemer. Na kraju dana, u sumrak, prija lagana šetnja kroz ovo simpatično turističko mesto (za one koji su stacionirani u Antaliji).

3. dan: na istok!

Alanja (Alanya)

Za razliku od prethodnog dana kada smo išli ka jugu, gde je priroda bila veoma izdašna u lepim uvalama, borovim šumama i visokim planinama sa neobičnim špicastim vrhovima, deo od Antalije do Alanje je ravan, bez nekog rastinja i prilično monoton.

Ako rano ujutro krenete iz Antalije ka istoku, ravan širok put (koji upravo dorađuju da postane auto-put), u roku od jednog i po sata (140 km), dovodi vas u Alanju.

Iako na brošurama ne deluje tako, Alanja je poveći gradić, ušuškan i veoma prijatan. Grad ustvari čine dve dugačke polukružne plaže, između kojih se nalazi poveće brdo sa tvrđavom i spremištem za brodove koje je izgradio sultan Aladin Kejkubad u 13. veku. Čim stignete,  popnite se kolima na vrh brda. Do vrha  ćete prolaziti pored starih kuća čiji stanovnici verovatno retko silaze do mora. U usputnim radnjicama možete pronaći tipične jastučnice ili druge suvenire, ali po mnogo pristupačnijim cenama nego u Antaliji. Zidine tvrđave višestruko opasuju brdo, čas idući strmo prema vrhu, čas dole prema moru. Sa vrha se pruža lep pogled na Alanju.

Kada se budete kolima spuštali sa brda, imaćete jos lepši pogled na grad, pogotovo na podnožje gde se nalazi simbol Alanje - Kizil Kule (Crvena kula). Još jedna graditeljska zaostavština sultana Aladina iz 13. veka, građena je od crvenog kamena i cigle, u obliku osmougla. Možete platiti ulaznicu od samo 2.000.000 lira, i obići kulu iznutra, kao i popeti se na njen vrh.

Posle razgledanja istorijskih ostataka, prošetajte obalom i ulicama grada. Alanja ima veoma lepo uređene zelene površine i par prelepih parkova sa jezercima, mostićima i brižljivo negovanom vegetacijom.

Na kraju, pođite kolima nazad u pravcu Antalije i okupajte se na velikoj gradskoj plaži: Cleopatra's beach (ležaljke i suncobrani se naplaćuju).

Side

Reč "side" na lokalnom jeziku antičkih starosedeoca, znači - nar. Ovo turističko mestašce, smešteno na malom poluostrvu, takođe je bogato ostacima iz starog veka, kroz koje prolazite idući ulicama gradića. Najpoznatije nalazište je antički amfiteatar, pored koga prolazi jedna od glavnih ulica. Da biste došli do njega morate kolima proći između kolonade stubova i kroz kapiju boginje sreće i sudbine - Fortune, jer izgleda da tehnički nije bilo moguće da se drugačije napravi ulica. Ako imate vremena, možete obići i ostale iskopine u Sideu (kao i Arheološki muzej), koje se prostiru na više kvadratnih kilometara. Side se nalazi na 60-tom kilometru od Alanje ka Antaliji. Ulaznica je 10 miliona Lira.

Aspendos

Aspendos je bio jedini antički grad, pored Sidea, koji je u 5. veku pre naše ere kovao svoj sopstveni srebrni novac. Nalazi se 47 km od Antalije, i u njemu možete videti ostatke Agore, Bazilike, Buleteriona, Stadiona….ali ono zbog čega svi turisti dolaze ovde je veliki izuzetno očuvani amfiteatar iz 2. veka naše ere, iz doba Marka Aurelija. Kažu da je jedan od najočuvanijih u celoj Maloj Aziji, jer su ga Turci u srednjem veku održavali zbog svojih potreba. Zaista vredi da se obiđe, a ulaznica je 10  miliona Lira. Sobzirom da je toliko očuvan i izuzetno akustičan, u njemu se i danas leti održavaju koncerti klasične muzike, igraju opere i slično.

Perge

Poslednji u nizu ostataka iz antičkog perioda je stari grad Perge, koji se nalazi 25 km od Antalije. Kažu da su ga osnovala trojica ljudi po povratku iz Trojanskih ratova. Njime su vladali: Akađani, Grci, Lidijci, Persijanci, kao i Aleksandar Veliki. U njemu možete videti ostatke tvrđave, kupatila, dosta očuvanu ulicu sa kolonadama stubova, kao i antički stadion. Ulaznica za lokalitet staje (naravno) 10 miliona Lira.

I tako stižemo u Antaliju, a samim tim do kraja našeg puta po istočnom Mediteranu. Sobzirom da  smo obišli obalu od Kušadasija do Alanje, mogu da sumiram utiske i dam eventualni predlog nekome ko se dvoumi gde ići na letovanje u Tursku. Po mom skromnom mišljenju, dva najlepša grada za letovanje u ovoj lepoj i iznad svega zanimljivoj zemlji su Bodrum i Alanja.  Oni nisu ni suviše veliki, ni premali, a zaista imaju skoro sve što bi zadovoljilo prosečnog turistu.