Pomoć žrtvama nasilja

Pariz ima 12 prihvatilišta za žene i decu žrtve nasilja u porodici, a zemlje poput Holandije i Danske preko 40. U Beogradu je početkom proleća otvorena treća sigurna kuća, a postoji potreba da ih bude mnogo više, kaže Vesna Stanojević, koordinatorka Savetovališta protiv nasilja.

"Najhitniji je jedan objekat koji bi mogao da zbrine oko 20 žena i dece. Mi obično mislimo da je to problem samo Srbije, ali to je problem svuda, jer znamo da se krše prava nad ženama i decom najviše u svetu i mi moramo da imamo kapacitete da te žene zbrinemo", kaže ona.

Jako je teško doneti odluku da se napusti nasilnik, jer se napušta i dotadašnji život i svaka nada da će porodična situacija biti bolja. Jedna žena, koja se sa detetom trenutno nalazi u prihvatilištu, kaže da ne može ni da zamisli šta bi sa njom bilo da su joj rekli da nema mesta kad je skupila snage da potraži pomoć:

"Bilo je momenata kad smo čuli da treba da dođu žene sa  decom i mnoge od nas su poželele da izađu odatle, kad bi mogle, da bi se napravio prazan prostor da se druge žene tu smeste. Jedna žena je došla, muž ju je vezivao lancima i vukao“, priča ova žena kroz plač: "I strašno je takvoj ženi reći da nema mesta. Izvinite što plačem, ali me boli što posle 19 godina braka moram da krenem život iz početka sa dva kofera."

Nedavno je i Urgentni centar u Beogradu potpisao sporazum o saradnji sa Savetovalištem protiv nasilja u porodici. Cilj je bio da se ženama pomogne i nakon ukazane lekarske pomoći, informacijom da postoje savetovališta i prihvatilišta, kaže zamenik direktora Urgentnog centra, Dušan Jovanović: "I sami znate da mi ovde lečimo one bolesti gde je pacijent preživeo. Ali imate i onaj broj gde žrtve nasilja ne dođu do bolnice, nego ostanu na licu mesta, nažalost."

Mnoge žene ne biraju trenutak kad će napustiti nasilnika, već bivaju izbačene na ulicu, često sa decom, bez najosnovnijih stvari. Njima je potreban hitan smeštaj, a trenutni kapaciteti od 60 mesta nisu dovoljni za Beograd i okolinu.