Žrtve opšteg nemara

Tri dana nakon bombastičnog obelodanjivanja afere sa privatnom ordinacijom Ecim i beogradskom Osnovnom školom "Jovan Dučić", osnovano je pitanje treba li smeniti ministra prosvete Slobodana Vuksanovića, njegovog kolegu zaduženog za zdravstvo Tomicu Milosavljevića ili ministra kulture Dragana Kojadinovića, koji je istovremeno nadređen medijima? Prvi je, kako javnost zna, kriv zato što je njegovo ministarstvo, ne zalazeći u detalje, odobrilo sistematske preglede učenika škole Jovan Dučić u ordinaciji Eciim; drugi zato što njegovo ministarstvo nije znalo da ordinacija Ecim koja ima dozvolu za rad obavlja i nedozvoljene sistematske preglede alternativnim metodama; treći zato što su registrovani mediji u Srbiji bez provere na udarnim mestima plasirali "ekskluzivu" o pedofiliji i organizovanoj prodaji dece u režiji ordinacije Ecim i Osnovne škole Jovan Dučić.

Sledeći ovdašnju praksu - hitro demonstriranu još prekjuče nastupima Vukasnovića i Milosavljevića (Kojadinović sprema ravnogorski sabor pa nema vremena) - teško da će se u tri prozvana ministarstva nešto epohalno desiti. Sva je prilika da će direktorka škole biti smenjena, a može biti i otpuštena, jer nije kako valja obrazložila saradnju sa privatnom klinikom; verovatno će vlasnik Ecima morati da dokaže da je diplomirani lekar ako želi da zadrži dozvolu za rad ordinacije. Bez alternativnih metoda, posebno nad decom. Medija što se tiče - sve je u domenu klevete: ako ih škola ili ordinacija tuže platiće globu, ali pošto je svim akterima u interesu da se afera što pre skine sa dnevnog reda, ne treba očekivati sudske sporove.

Pretpostavka je, dalje, da će organizacije i pojedinci zaduženi za zaštitu prava deteta preporučiti prosvetnim organima i roditeljima posebno, da izbegavaju javne nastupe i u delikatnijom formama od medijskih intervjua deci objasne da su bila žrtve - opšteg nemara. Pedofilija i pornografija, ako je verovati MUP koji se u ovom slučaju pokazao vrlo efikasnim, nije im pretila, što ne znači da im inače ne preti: pedofilija i pornogrfija postaju najunosnija industrija svetskog kriminala, a tranziciono postratno područje je dušu dalo za lov na žrtve. Upravo stoga je senzacionalizam dvostruko opasan.
S jedne strane, otupljuje se pažnja javnosti i nadležnih, ali i potencijalnih žrtava i time, s druge, stvarnim pedofilima i trgovcima dece ostavlja slobodno polje za delovanje. Preko interneta, u školi, bolnici, na ulici, kroz medije, filmove.